• 30.11.2017. (23:28)

    ‘Brak’: Odličan kosovski film o zabranjenoj ljubavi

    Dok Bekim (Alban Ukaj) i Anita (Adriana Matoshi) sa skupinom ljudi čekaju na posmrtne ostatke stotinu ljudi ubijenih 1999, nadajući se da su Anitinini roditelji pronađeni, njen ujak Musa koji je izgubio oba sina im daje savet o potomstvu: „Što više, to bolje. Nemojte kao današnja omladina razmišljati o tome da li ima para ili ne“. Taj savet je vezan za njihovo predstojeće venčanje koje planiraju dok organizuju novi nameštaj za stan koji su kupili.

    U šatoru, na belim platnima su poređane kosti sa imenima i brojevima, na koje oni koji su pronašli svoje najmilije polažu po jedan cvet. Ovo je uvod u kosovsko-albansku produkciju ‘Brak’ Blerte Zequiri iz Prištine, rediteljke na koju treba obratiti pažnju, a koja već ima zapažen uspeh sa svojim prethodnim kratkim filmovima.

    Dok se voze natrag kući, Anita setno zaključuje da bi joj bilo lakše da zna kakva je sudbina snašla njene roditelje, ne znajući da joj loša vest nije stigla samo zbog toga što je buduća punica vlasti zamolila da joj ne kvare svadbu. Mladi par deluje na prvi pogled kao svaki drugi koji se nalazi pred velikim korakom. Posla oko slavlja ima preko glave, takođe i oko bara čiji je Bekim vlasnik. Treba izabrati novu kuhinju i prepraviti venčanicu koju je nekada nosila Anitina majka, a koju je ova kao tinejdžerka krišom oblačila i pored zabrane. Za te prepravke se stara šogorica Zana, čiji je to zanat.

    Idila se ruši iznenadnom pojavom Bekimovog druga iz mladosti Nola (Genz Salihu), muzičara koji živi u Francuskoj. Prvo veče, budući mladenci i pridošlica se zapijaju u Bekimovom baru i iako se povremeno čini da postoji čudna iskra u zraku, sve deluje u redu dok između ljubavnika ne dođe do potpuno skurilne svađe tokom koje Anita ostaje sama na cesti, u čudu. Nekoliko dana će ostati bez ikakvog objašnjenja, tužna i bez ijednog telefonskog poziva, da bi tek posle lažne poruke o trudnoći usledilo ne tako glatko pomirenje.

    Pomen Nolovog imena kod Zane izaziva čudnu reakciju – na licu joj se javlja paničan strah i objašnjenje koje daje je da ovaj navodno ima loš uticaj na njenog brata. Kroz čitav niz suptilnih nagoveštaja, rediteljka gledaoca polako navodi na zaključke – pogledi, zagrljaji, pokoji komentar. I naposletku incident na ulici kada Nol biva prebijen od strane homofoba koji, dok ga šutiraju, prosipaju jezive izjave o tome kako je „Hitler znao zašto je od takvih kao on pravio sapune“. Po prijemu u bolnicu zbog nanesenih povreda, Nol poziva Bekima koji se nalazi usred porodične večere na kojoj ne postoji druga tema od venčanja. I kada ovaj reaguje tako što odlazi da ga pokupi automobilom pod pretekstom da u baru postoji problem, pali se čitava žarulja. Mali vremeplov u kome ih vidimo znatno mlađe, sakrivene u stanu Bekimove majke Sadie (Kumrie Hoxha) dok se čuje gruvanje granata po Prištini, daje prvi uvid u pravu prirodu njihove veze. Dok leže jedan kraj drugog u spavaćoj sobi, posežu nežno, ali i oprezno jedan za drugim. Dok Nol kontemplativno izgovara istinu o nemogućnosti njihove veze primedbom da jedino što može ujediniti Srbe i Albance je da „ih“ sve unište, Bekim uz smeh odgovara – „Mogu svi da nam puše“. Scena se iz prošlosti prenosi u sadašnjost – u strasnom ljubavnom činu dva muškarca posle bolnice. U jednom se budi nada, u drugom nespremnost da preseče pupčanu vrpcu sa majkom koja od njega očekuje da zasnuje porodicu. Iz straha od onoga što jeste, a što je još uvek veliki tabu u svim balkanskim zemljama, on će odbiti i da bude domaćin LGTB žurke zatvorenog tipa u svome baru, reagujući kao svaki homofob.

    Happy enda nema i venčanje se dešava. Bekim je preplašen svoje homoseksualnosti i nema snage da se od nje otrgne, dok Nol njegov kukavičluk nema snage da trpi. I time se gradi buduća tragedija u kojoj niko neće biti potpuno srećan ni svoj.

    ‘Brak’ je neverovatno ubedljiv film koji je građen na dobrom scenariju i odličnoj glumi, uz veštu režijsku ruku. On otvara rane društva koje se još uvek bori sa tragedijom 1990-ih i sa tradicionalnim normama u kojoj LGTB prava nemaju prostora, primoravajući ljude da se prikrivaju i štite ulazeći u brakove sa osobama suprotnog pola, živeći životima drugih. (8/10)
    Režija: Blerta Zeqiri
    Scenarij: Blerta Zeqiri & Keka Kreshnik Berisha
    Uloge: Alban Ukaj, Adriana Matoshi, Genz Salihu

    Marina D. Richter je filmska kritičarka i novinarka iz Beograda koja već dvadeset godina živi i radi u Beču. Od 2004. je specijalni dopisnik beogradskog dnevnog lista Politika za rubriku kulture. Redovno surađuje s austrijskim portalom Artmagazine.cc, a piše i za razne austrijske publikacije kao slobodni novinar.

  • Slične vijesti

    Prekjučer (22:42)

    Nenad Polimac o filmu “Prva reformistička”

    “Prva reformistička” izvrsno je režiran film koji se u potpunosti oslanja na sjajnu glumačku izvedbu Ethana Hawkea, suspregnut i opor u većem dijelu, ali i opušten i sklon fantaziji kad se za to ukaže prilika. Bolje bi bilo da je tako nešto na našem kinorepertoaru umjesto besmislenih prinova koja ga tjednima zasipaju, no na takve budalaštine već smo navikli. – piše Nenad Polimac za Jutarnji

    03.08. (15:48)

    Dakle, gledati!

    Nemoguća misija: Raspad sistema – film koji se lako može pogledati i nekoliko puta

    Nenad Polimac o najnovijem filmu iz franšize “Nemoguća misija”: To je dobro složen film, precizno odmjerenog ritma, u kojem vas obilje uzbuđenja ne zamara, štoviše poželite da cjelina od dva i pol sata potraje i malo dulje. Da je pravde, takav bi film u trenu trebao zgrnuti milijardu dolara bruto. Kompliment “Raspadu sistema” je i to što će ga lako biti pogledati i nekoliko puta. IMDB

    01.08. (21:03)

    Drugo mišljenje

    Jurica Pavičić o Sicario 2: Podgrijani ručak, ali dobar

    Nenad Polimac se već relativno hladno osvrnuo na Sicario 2, no kad se i drugi kritičar Jutarnjeg oglasi o istom filmu onda to tumačimo da se morao javiti iz osobnih, a ne redakcijskih razloga. I doista, osvrt Jurice Pavičića je mnogo entuzijastičniji i pravi je poziv u kino: “Ako “Sicario 2” i ima mana, onda ima možda samo jednu: previše nalikuje prvom filmu. Mogli biste reći – podgrijani ručak. Ali, koga briga, ako je ručak dobar.”

    19.06. (16:37)

    Žene preuzimaju Hollywood

    Kako su ‘Izbavitelji 2’ postali jedan od najuspješnijih holivudskih crtića svih vremena

    Nenad Polimac zaključuje svoj osvrt: “‘Izbavitelji 2’ dokazuju da je Hollywood – kolikogod mu prigovarali – u stanju napraviti inteligentan i zabavan spektakl.” Kreativni uspjeh prati komercijalni – Izbavitelji 2 su za vikend zaradili čudesnih 180 milijuna dolara i naravno bili uvjerljivo najgledaniji film. (Box Office Mojo)

    04.06. (06:38)

    ‘Solo: A Star Wars Story’ nudi malo toga kao solo film

    Naš filmski kritičar Marko Stoiljković o novom Star Wars filmu: “Ovaj tempo Star Wars filmova zaista nije human i postaje sve teže uvideti svrhu svemu tome… Kada se podvuče crta, nije da nam je ovo bilo potrebno. A sumnjam da je bilo potrebno i mudrim glavama iz Disneya zaposlenim na ‘marvelizaciji’ Star Wars sveta. Posebno bode oči paradoks da je za neke detalje u filmu potrebno ekstenzivno poznavanje sveta, dok su druge, jednako bitne informacije, redundantne čak i osrednjim poznavaocima. Čini se da su i najzagriženiji fanovi prepoznali lažnjak koji čak i nije toliko loš koliko je usiljen.” Ocjena: 5/10. Iscrpnije…

    29.05. (13:13)

    Kritični pogodak

    Filmska kritika: ‘The Nile Hilton Incident’ – egipatski noir radi baš onako kako treba

    “U svom nagrađivanom filmu ‘The Nile Hilton Incident’ švedsko-egipatski reditelj Tarik Saleh ponudio je odgovor na pitanje kako bi izgledao film noir van zapadnjačkog konteksta… Saleh uspeva u naumu da sprovede detaljnu sondažu egipatskih socijalnih prilika i tako napravi političan film bez pretenzija prema aktivizmu ili istoričnosti” – piše Monitorov Marko Stojiljković o krimiću smještenom u Kairo o ubojstvu elitne prostitutke u što je upleten vrh politike, dok slučaj rješava korumpirani policajac. Monitor.hr

    20.05. (12:08)

    Kritični pogodak

    Filmska kritika: ‘Deadpool 2’ – korektan i zabavan nastavak

    “Kako se odnositi prema hitičnosti prvog dela? Još istoga? Ponovno izmisliti točak? Nešto između? Promeniti mu suštinu, a ostaviti formu? Napraviti blagu varijaciju na temu tipa ‘isto to, samo malo drugačije’? Hajdemo reći da ‘Deadpool 2’ balansira između poslednje dve solucije i da je u konačnici ovo (još) više Marvel, a manje ‘Deadpool’ film, ako me razumete”, piše Marko Stojiljković o novom filmu o anti-super-junaku. Monitor.hr

  • Slične vijesti

    Prekjučer (22:42)

    Nenad Polimac o filmu “Prva reformistička”

    “Prva reformistička” izvrsno je režiran film koji se u potpunosti oslanja na sjajnu glumačku izvedbu Ethana Hawkea, suspregnut i opor u većem dijelu, ali i opušten i sklon fantaziji kad se za to ukaže prilika. Bolje bi bilo da je tako nešto na našem kinorepertoaru umjesto besmislenih prinova koja ga tjednima zasipaju, no na takve budalaštine već smo navikli. – piše Nenad Polimac za Jutarnji

    03.08. (15:48)

    Dakle, gledati!

    Nemoguća misija: Raspad sistema – film koji se lako može pogledati i nekoliko puta

    Nenad Polimac o najnovijem filmu iz franšize “Nemoguća misija”: To je dobro složen film, precizno odmjerenog ritma, u kojem vas obilje uzbuđenja ne zamara, štoviše poželite da cjelina od dva i pol sata potraje i malo dulje. Da je pravde, takav bi film u trenu trebao zgrnuti milijardu dolara bruto. Kompliment “Raspadu sistema” je i to što će ga lako biti pogledati i nekoliko puta. IMDB

    01.08. (21:03)

    Drugo mišljenje

    Jurica Pavičić o Sicario 2: Podgrijani ručak, ali dobar

    Nenad Polimac se već relativno hladno osvrnuo na Sicario 2, no kad se i drugi kritičar Jutarnjeg oglasi o istom filmu onda to tumačimo da se morao javiti iz osobnih, a ne redakcijskih razloga. I doista, osvrt Jurice Pavičića je mnogo entuzijastičniji i pravi je poziv u kino: “Ako “Sicario 2” i ima mana, onda ima možda samo jednu: previše nalikuje prvom filmu. Mogli biste reći – podgrijani ručak. Ali, koga briga, ako je ručak dobar.”

    19.06. (16:37)

    Žene preuzimaju Hollywood

    Kako su ‘Izbavitelji 2’ postali jedan od najuspješnijih holivudskih crtića svih vremena

    Nenad Polimac zaključuje svoj osvrt: “‘Izbavitelji 2’ dokazuju da je Hollywood – kolikogod mu prigovarali – u stanju napraviti inteligentan i zabavan spektakl.” Kreativni uspjeh prati komercijalni – Izbavitelji 2 su za vikend zaradili čudesnih 180 milijuna dolara i naravno bili uvjerljivo najgledaniji film. (Box Office Mojo)

    07.06. (17:13)

    Jurica Pavičić uspoređuje Spilbergov originalni Jurski park sa upravo izašlim petim nastavkom serijala – ‘Fallen Kingdom’: U znanstvenom smislu ridikulozan film, a njegovi tvorci nisu razumjeli ono što Spielberg 1993. jest

    Iscrpnije...
    04.06. (06:38)

    ‘Solo: A Star Wars Story’ nudi malo toga kao solo film

    Naš filmski kritičar Marko Stoiljković o novom Star Wars filmu: “Ovaj tempo Star Wars filmova zaista nije human i postaje sve teže uvideti svrhu svemu tome… Kada se podvuče crta, nije da nam je ovo bilo potrebno. A sumnjam da je bilo potrebno i mudrim glavama iz Disneya zaposlenim na ‘marvelizaciji’ Star Wars sveta. Posebno bode oči paradoks da je za neke detalje u filmu potrebno ekstenzivno poznavanje sveta, dok su druge, jednako bitne informacije, redundantne čak i osrednjim poznavaocima. Čini se da su i najzagriženiji fanovi prepoznali lažnjak koji čak i nije toliko loš koliko je usiljen.” Ocjena: 5/10. Iscrpnije…