• 21.01. (17:27)

    ‘Bratstvo lopova’ – lopovi, drotovi i kopija ‘Vrućine’

    Priča o “januarskom smeću” nije nekakva elitistička kritičarska teorija, već jedna od ustaljenih poslovnih praksi filmske i distributerske industrije koja itekako ima smisla. Blockbusteri se raspoređuju po čitavoj godini, najveći favoriti se ostavljaju za leto, a filmovi sa ambicijama za nagrade ma kada imali festivalsku premijeru u distribuciju ulaze krajem godine kako bi bili sveži u glavama onih koji dodeljuju godišnje nagrade, pa se njihova distribucija nastavlja tokom zime dok publici ne izađu na nos. Manje zahtevna publika se onda okreće bilo čemu što može poslužiti kao alternativa, pa distributeri u tom terminu vole uvaliti restlove koji su se previše vremena vukli po montažnim sobama, “ženske filmove” i derivativne žanrovske uratke akcione, kriminalističke ili horor-sorte. Na prvi pogled saga o lopovima i drotovima Den of Thieves deluje kao foto-robot takvog “smeća”, ali je svakako solidniji od toga da bi mu se tek tako nalepila etiketa.

    Da se ne lažemo, nema tu neke naročite originalnosti, sa jedne strane imamo izuzetno organiziranu pljačkašku bandu sa vojničkom taktikom i vojničkom etikom koju vodi Merrimen (Schreiber), sa druge pak imamo policijsku bandu kaubojsko-odmetničkog pristupa koju vodi “Veliki” Nick (Butler), a između njih imamo lika koji deluje kao slaba karika, pa je zato u procepu i prinuđen da cinkari, šankera i vozača vozila za beg po imenu Donnie (Jackson). Oni će se tako ganjati po Los Angelesu, proučavati jedan drugog i esencijalno igrati partiju šaha sa nekoliko akcionih sekvenci da se razbije monotonija i to traje nekakvih 140 minuta.

    Ako ste pomislili na Mannov hit Heat, u pravu ste jer Christian Gudegast čiji je prethodni najzvučniji “credit” bio scenario za, od strane moje malenkosti zaobiđeni London Has Fallen, bezočno “krade” od Manna baš onako kako se Mann pozivao na Melvillea pokušavajući da akcione “set piece” sekvence uklopi sa fingiranom ili stvarnom kompleksnošću likova i njihovih motivacija. Jasno je da Gudegast nije autor Mannovog, a još manje Melvilleovog kalibra da bi mu psihologija i kreiranje atmosfere bili jača strana, pa su likovi, čak i potpisane vodeće “personae dramatis”, zapravo grube skice, a odnos između njih “opravdan” sportskim rivalstvom u mladim danima nije ništa drugo nego klasično infantilno “merenje u koga je veći”, do čega čak i doslovno dolazi u presmešnoj homoerotičnoj sceni koja bi po logici stvari morala biti vrhunac tenzije između Merrimena i Nicka. Takođe, nejasno je čemu služe digresije sa Nickovim razvodom i maturom kćeri Merrimenovog doglavnika Ensona (50 Cent) jer više uznemiruju moralni kompas gledaoca nego što relaksiraju priču, a ne vode apsolutno nikamo.

    Takođe, plošni likovi više odgovaraju glumcima limitiranih kapaciteta koje Gudegast ima na raspolaganju. Tako Gerard Butler može da se izvuče tako što glumi pojavom (zamislite foto-montažu pijanog Mela Gibsona i nadrkanog Russella Crowea) i tikovima, O’Shea Jackson Jr. svojom verbalnošću, dok Schreiberovo podglumljivanje prolazi kao Merrimenova rezerviranost i proračunatost. Ostale epizode nisu ni spomena vredne (uključujući tu i 50 Centa koji je u nekim ranijim naslovima pokazivao da ima makar malo “žice” za glumu) i služe više da popune prostor kao oživljena, čovekolika scenografija.

    Protiv svih šansi Gudegast uspeva da film koji očito predugo traje učini zanimljivim oslanjajući se ne samo na “one-linere” koji u sećanje prizivaju akcijade 90-ih i s početka novog milenija, nego i time što je u stanju da napiše, postavi i režira “set-piece” poput pljačke ili obračuna iznenađujuće efikasno. Takve sekvence su sjajno tempirane i, iako se i kod njih može naći kakav rez ili kakav kadar viška, predstavljaju vrhunac za Den of Thieves.

    Gudegast, međutim, pravi dve početničke greške koje mogu potpuno potopiti film. Prva od njih je nepotrebno i besmisleno potpisivanje likova (i bez toga bi bilo jasno ko tu “kosi a ko vodu nosi”), lokacija (možda ima smisla da se pohvali pred nekim iz Los Angelesa kako on poznaje lokalnu geografiju), a naročito je besmislen onaj uvod na početku o pljačkama banaka u Los Angelesu (takvi uvodi obično služe kao apel na savest, a, realno, koga briga za banke koje su i same percipirane kao pljačkaške institucije). Drugi problem je inflacija obrata koja dovodi do autorove “ingeniozne” zamisli da film završi u maniru The Usual Suspects, time devalvirajući i svoj i Singerov film. Tako nešto se jednostavno ne radi, osim ako se parodira, a i to je efikasno samo jednom. I pored tih sitnih i krupnih nedostataka, Den of Thieves je film za koji vam neće biti žao izdvojiti vreme. Sad, u kinu ili iz videoteke, to je već stvar ukusa. (5/10)

    Filmski kritičar Marko Stojiljković porijeklom je iz Beograda, a živi i radi u Sloveniji. Pratite ga i na blogu Film na dan i Twitteru.

  • Slične vijesti

    18.05. (08:00)

    Kikiriki i kokice

    ‘Deadpool 2’ – pomalo kaotičan film u kojem su gegovi važniji od radnje

    “Budućnost franšize ovisit će o prijemu publike: prvi film bio je novina, u nastavku više nema iznenađenja, ali je sve pretrpanije i razigranije, što ne mora biti prednost (trailer). Možda je greška što se Deadpool 2 ugurao u procjep između Osvetnika i filma Solo: Priča iz Ratova zvijezda, no to možda naškodi upravo potonjem. U svakom slučaju, od Deadpoola 3 nećemo biti pošteđeni”, piše Nenad Polimac o novoj komediji sa Ryanom Reynoldsom. Jutarnji

    15.05. (14:30)

    Kritični pogodak

    ‘Djevojka u magli’ – korektno bauljanje kroz maglu misterioznog zločina

    “Ne treba gubiti iz vida ni činjenicu da je ovo adaptacija pulp literarnog dela, pa se tom logikom mora i voditi, kao ni činjenicu da u pitanju nije naročito raskošna produkcija. To u prevodu znači da akcije kao takve i spektakla neće biti, pa će se sve manje ili više dešavati kroz razgovore, monologe, rekapitulacije i glasna razmišljanja. Zgodno je to za laku literaturu, ali na filmu tako nešto poprima teatralno-drvenu notu i na kušnju stavlja glumce”, piše Marko Stojiljković o filmu Djevojka u magli. Monitor.hr

    27.03. (07:46)

    Kritični pogodak

    ‘Istrebljenje’ – oku ugodan pucanj u prazno

    “Ono što Annihilation čini teškim za donošenje vrednosnog suda i ocene je njegova nedorečenost zbog koje nismo sigurni šta je Garlandov cilj u svemu tome. Raspoloženje kreira i rekreira, menja po sopstvenom nahođenju finim podešavanjem. Za to ima barem troje glumaca na koje može u svakom trenutku računati: versatilnu Natalie Portman, Jennifer Jason Leigh spremnu da se upusti u emocionalne dubine i začuđujuće efektno utišanog Oscara Isaaca”, piše Marko Stojiljković. Monitor.hr

    23.03. (11:30)

    Razlika u pristupu

    Pavičić: Novi ‘Tomb Raider’ je bolji od filmova s Angelinom Jolie

    “Upravo razlika Jolie i Vikander ukazuje i na razliku u pristupu starog i novog serijala. Dok je Jolie bila opasna, prijeka amazonka, Vikander utjelovljuje Croft kao dijete/heroinu, krhku curu slabašne građe koja se nađe pred nadljudskim fizičkim izazovima… Što se zapleta filma tiče, on je generički, tipičan za ‘reboote’, no nije besmislen”, piše Jurica Pavičić za Jutarnji o novom Tomb Raideru. Kritike na Rotten Tomatoes su podijeljene.

    21.02. (20:30)

    Kim Ki-dukov ludi svijet

    Sa Berlinalea: Kanibalizam i mizoginija na letećem brodu

    “Ovo je film koji nije lako voleti, ne samo zbog maltretiranja svih ženskih figura koje ukoliko nisu bespotrebno žrtvovane na altaru muške požude, su ili prostitutke ili su glupe kao točak i bleje u prazno, već i zbog vrlo izraženog giallo elementa u kome je kanibalizam u neku ruku najmanje problematičan. Najveća pesnica u oko je ovde beskrupulozan prikaz ljudske prirode u ekstremnim situacijama koje ih navode da čine najstrašnije stvari ne bi li sačuvali dominaciju nad drugima ili preživeli”, piše Marina Richter za Monitor s festivala u Berlinu o novom filmu Kim Ki-duka Human, Space, Time and Human.

    18.02. (12:30)

    Medvjed na rasporedu

    Kritika s Berlinalea: ‘Nasljednice’

    “Debitantski igrani film Marcela Martinessija Naslednice je jedan od retkih filmova iz Latinske Amerike koji se bave LGTB sredinom, u ovom slučaju još netipičnije – lezbejskim parom poznih srednjih godina. Građen na odličnom scenariju iza kojeg takođe stoji Martinessi, uz jak kasting sa Anom Brun i Margaritom Irun u glavnim ulogama, film se bazira na priči o uticaju koji iznenadna neimaština ima na dve žene”, piše Marina Richter za Monitor. Kritike filmova Damsel, Black 47 i Wild Relatives piše Novi list.

    21.01. (22:30)

    Kritični pogodak

    Filmska kritika: ‘Bratstvo lopova’ – lopovi, drotovi i kopija ‘Vrućine’

    “Na prvi pogled saga o lopovima i drotovima Den of Thieves deluje kao foto-robot ‘januarskog smeća’, ali je svakako solidniji od toga da bi mu se tek tako nalepila etiketa. Da se ne lažemo, nema tu neke naročite originalnosti, likovi su plošni, a redatelj pravi početničke greške, no ovo je film za koji vam neće biti žao izdvojiti vreme”, piše Marko Stojiljković o krimiću koji upravo igra u hrvatskim kinima. Monitor.hr

    14.01. (23:54)

    Kritični pogodak

    ‘Osmi povjerenik’ zadržao formu Baretićevog romana, ali je izgubio suštinu

    Osmi povjerenik Ivana Salaja na filmskom planu donosi malo toga novoga što je šteta imajući u vidu popularnost Baretićevog romana i prostor koji on ostavlja za ekranizaciju… struktura je epizodična, film predugo traje da bi ostao zanimljiv, a prekratko da bi zaista produbio i oživeo gomilu epizodnih likova koji su svedeni na tipove sa po jednom-dve osobine i zapravo ne budi nikakvu emociju. Salaj se potrudio da održi formu Baretićevog romana, a suština se gubi putem”, komentira Marko Stojiljković novi film u domaćim kinima. Monitor.hr

  • Slične vijesti

    18.05. (08:00)

    Kikiriki i kokice

    ‘Deadpool 2’ – pomalo kaotičan film u kojem su gegovi važniji od radnje

    “Budućnost franšize ovisit će o prijemu publike: prvi film bio je novina, u nastavku više nema iznenađenja, ali je sve pretrpanije i razigranije, što ne mora biti prednost (trailer). Možda je greška što se Deadpool 2 ugurao u procjep između Osvetnika i filma Solo: Priča iz Ratova zvijezda, no to možda naškodi upravo potonjem. U svakom slučaju, od Deadpoola 3 nećemo biti pošteđeni”, piše Nenad Polimac o novoj komediji sa Ryanom Reynoldsom. Jutarnji

    15.05. (14:30)

    Kritični pogodak

    ‘Djevojka u magli’ – korektno bauljanje kroz maglu misterioznog zločina

    “Ne treba gubiti iz vida ni činjenicu da je ovo adaptacija pulp literarnog dela, pa se tom logikom mora i voditi, kao ni činjenicu da u pitanju nije naročito raskošna produkcija. To u prevodu znači da akcije kao takve i spektakla neće biti, pa će se sve manje ili više dešavati kroz razgovore, monologe, rekapitulacije i glasna razmišljanja. Zgodno je to za laku literaturu, ali na filmu tako nešto poprima teatralno-drvenu notu i na kušnju stavlja glumce”, piše Marko Stojiljković o filmu Djevojka u magli. Monitor.hr

    27.03. (07:46)

    Kritični pogodak

    ‘Istrebljenje’ – oku ugodan pucanj u prazno

    “Ono što Annihilation čini teškim za donošenje vrednosnog suda i ocene je njegova nedorečenost zbog koje nismo sigurni šta je Garlandov cilj u svemu tome. Raspoloženje kreira i rekreira, menja po sopstvenom nahođenju finim podešavanjem. Za to ima barem troje glumaca na koje može u svakom trenutku računati: versatilnu Natalie Portman, Jennifer Jason Leigh spremnu da se upusti u emocionalne dubine i začuđujuće efektno utišanog Oscara Isaaca”, piše Marko Stojiljković. Monitor.hr

    23.03. (11:30)

    Razlika u pristupu

    Pavičić: Novi ‘Tomb Raider’ je bolji od filmova s Angelinom Jolie

    “Upravo razlika Jolie i Vikander ukazuje i na razliku u pristupu starog i novog serijala. Dok je Jolie bila opasna, prijeka amazonka, Vikander utjelovljuje Croft kao dijete/heroinu, krhku curu slabašne građe koja se nađe pred nadljudskim fizičkim izazovima… Što se zapleta filma tiče, on je generički, tipičan za ‘reboote’, no nije besmislen”, piše Jurica Pavičić za Jutarnji o novom Tomb Raideru. Kritike na Rotten Tomatoes su podijeljene.

    21.02. (20:30)

    Kim Ki-dukov ludi svijet

    Sa Berlinalea: Kanibalizam i mizoginija na letećem brodu

    “Ovo je film koji nije lako voleti, ne samo zbog maltretiranja svih ženskih figura koje ukoliko nisu bespotrebno žrtvovane na altaru muške požude, su ili prostitutke ili su glupe kao točak i bleje u prazno, već i zbog vrlo izraženog giallo elementa u kome je kanibalizam u neku ruku najmanje problematičan. Najveća pesnica u oko je ovde beskrupulozan prikaz ljudske prirode u ekstremnim situacijama koje ih navode da čine najstrašnije stvari ne bi li sačuvali dominaciju nad drugima ili preživeli”, piše Marina Richter za Monitor s festivala u Berlinu o novom filmu Kim Ki-duka Human, Space, Time and Human.

    18.02. (12:30)

    Medvjed na rasporedu

    Kritika s Berlinalea: ‘Nasljednice’

    “Debitantski igrani film Marcela Martinessija Naslednice je jedan od retkih filmova iz Latinske Amerike koji se bave LGTB sredinom, u ovom slučaju još netipičnije – lezbejskim parom poznih srednjih godina. Građen na odličnom scenariju iza kojeg takođe stoji Martinessi, uz jak kasting sa Anom Brun i Margaritom Irun u glavnim ulogama, film se bazira na priči o uticaju koji iznenadna neimaština ima na dve žene”, piše Marina Richter za Monitor. Kritike filmova Damsel, Black 47 i Wild Relatives piše Novi list.