"Prodajemo ribu, kupujemo heroin"

Da su Murter i Pirovac mista s najcrnjon narkomanskon statistitkon u šibenskome kraju izvistija je nekidan Zavod za zdravstvo te županije. Ni Murterinima ni Pirovčanima nije se svidilo da ih se po tome spominje, namrdili su se, ali priznaju da nije daleko od istine.

U ta dva mista plus Betini registrirano je pedesetak ovisnika, a na njih po policijskin proračunima, ide još puta tri toliko narkosa i par dilera. Kad se zna da Murter i Betina imaju oko tri ijade mišćana, a Pirovac dvi, onda je to puno. I previše.

- Ima u tome crnilu i dobrih visti. Većina naših tridesetak registriranih ovisnika su stari narkomani, godinama su na terapijama, oženjeni su, imaju djecu. A broj novih ovisnika stagnira – objašnjava dr. Tatjana Markov Salamun u murterskoj ambulanti, kod nje otočki ovisnici dolaze po porcije heptanona i suboxona, koji in zaminjuju heroin.

- Kažu da su čisti, ali to je relativno ako ne mogu bez ovih zamjena. Murter ima jednu bolnu ranu u svojim uspomenama; ovdje je 1991. prva žrtva droge bila djevojka, strašan je to bio šok za mjesto...

- A zašto se drogiraju?

- Momci su počeli ranih devedesetih, u ratno doba kad nije bilo stroge represije. Pomalo iz dosade, lako se dolazilo do para. Ali mještani ih ne obilježavaju, prihvatili su to kao tešku bolest.

- Triba donit zakon da se to sve povata u 24 ure, narkomani zatvoru, a dileri pobiju. Jer oni su ubojice – udrija je tešku batudu na ovu temu Marko Bašić Bačvar, jedan od najjačih murterskih kalafata, koji zapošljava 25 ljudi, a zna i kako to provest:

- Prati narkomana uru, dvi i sve će ti bit jasno, ko se drogira i di se kupuje. I cigareti su droga, svaka cura puši, cile noći skitaju...

- Zašto se drogiraju?

- Pitaj roditelje, oni su krivi. Ako ne znaju di in je dite u svako doba dana i noći, prepušteni ulici, bez posla, onda mogu unaprid znat šte će se dogodit. Jedina likarija je: ili uči ili radi! A ne ‘kupi ćaća motor, daj auto, vadi pare’. Ko nije počeja zanat učit sa 16 godin i do 20 ga izučija, meni ne triba – strog je Bašić.

Doktorica nas spaja s jednin murterskin ovisnikon, anonimnin veteranon, kojega je heroin čapa teške 1991. godine.

- Zašto ste se počeli drogirat?

- Radoznalost, provali smo kokain i bi je lipi. Pa smo provali heroin, i on je bi lipi... Nisan ima pojma šta je to i di me vodi.

- I di vodi?

- Do dna. Nisu me izbacili iz kuće, ali sve san rasuja i prosuja. Da mi vidiš ruke, noge i ramena, svatija bi sve... Bilo nas je 53 u Murteru i svakome je svaki dan tribalo barenko po grama heroina.

- Odakle šoldi, mišćani kažu da se ne krade?

- Od ribe san uvik moga zaradit, ni bilo potribe da se krade za drogu.

- A sad?

- Godinama san na heptanonu, ali nikad nisan do kraja raskrstija s heroinon. A u mistu? Ne virujen da se i danas ne regrutiraju novi.

Pirovačke vene

Pirovački načelnik Ante Šparica nekolicinu je ovisnika pokuša zaposlit na naplati parkinga, ali nije išlo. Dovodija je zajedno sa župnikon članove komuna za ličenje ovisnosti da drže predavanja, ali droga i dalje kola pirovačkin venama. - Nismo puno uspili, i nije Pirovac tu iznimka među hrvatskim sredinama, ali upirat ćemo i dalje. Radi dice koja dolaze i koja su još zdrava, njihov život nema cijene, tu nema alternative!

Kandidati za pakao

Vodičanin dr. Marko Todorović najmlađi je likar kojega san sreja u životu, a već ima teške brige na praksi u Pirovcu:

- Dolaze, dolaze njih dvadesetak. Nekoliko ih je u zatvorima, neki po komunama. Sve su to ljudi u dvadesetim i tridesetim godinama, najtragičnije je šta ima dosta recidivista, koji nakon ličenja opet počnu.

- Zašto se drogiraju?

- Ako mladi čovik ne radi, ako živi u pustome naselju di nema ničega oko čega bi se zainteresira, zabavija, on je kandidat za drogu. Dileri to znaju, i nude...