• 15.05.2017. (08:41)

    Get Out: Iskrena i uvrnuta vizija eksploatacije

    ‘Get Out’ je ono što bi se u anglofonom svetu nazvalo “pričom u uspehu”. U pitanju je rediteljski debi glumca-komičara i povremenog scenariste Jordana Peelea, češće prisutnog na televiziji nego na velikom ekranu, snimljen za “siću” od 5 miliona dolara, uvršten u zvanični program Sundance festivala, tamo otkupljen od strane velikog hollywoodskog studija, pušten u distribuciju u pravo vreme i sa zaradom blizu cifre od 200 miliona zelenih novčanica. Još kada kažemo da je reč o hororu, i to ne onom za blentave tinejdžere, već promišljeno uvrnutoj mešanici uticaja stari(ji)h kultnih filmova (od klasika poput ‘Rosemary’s Baby’, preko ‘Invasion of the Body Snatchers’ u novohollywoodskoj reinkarnaciji, pa do ranog Carpentera, srednjeg-do-poznog Cravena, ‘The Stepford Wives’, ‘Oldboy’ i još ponekih) sa začinom komedije i satire (što je i Peeleovo autorsko poreklo), pa je sve to prilagođeno novom kontekstu sa sasvim jasnim pod-tekstom u nadi da će istovremeno postići i cerebralni i visceralni učinak.

    Ambicija, dakle, ne manjka, a i odijum relevantne američke kritike je i više nego pozitivan (ne pamtim takve pohvale za jedan horor još od ‘It Follows’), što nas dovodi do jedne začkoljice: teško je o filmu reći nešto loše u strahu od, u najmanju ruku, etikete šupka. Naime, tema je rasizam u savremenom američkom društvu koji se ne razlikuje baš puno od rasizma u nekim prošlim vremenima, a autor pokušava da nas ubedi u postojanje “ur-rasizma”, da se poslužim analogijom sa Ecovim terminom “ur-fašizam”, odnosno onog večnog rasizma koji je ponekad toliko pritajen i pospremljen pod tepih da nismo sigurni je li izumro.

    Međutim, ambicije na stranu, nisam siguran da Peele u svojim namerama uspeva, a naročito uspeva li u potpunosti. Tu nije reč samo o tome je li nas on u svoju tezu ubedio, on ju je smelo i u solidnoj meri razložno izložio. Ona je svakako subjektivna, pa se mi, takođe subjektivno, možemo sa njom složiti ili ne, pozivajući se na sve, od “osećaja u stomaku” do relevantnih statistika. Pitanje svih pitanja je ima li on kontrolu nad svojim sadržajem i pripovedanjem i šta radi kada i ako je izgubi. Po tom kriteriju, ‘Get Out’ je nesvakidašnji film sa ponekom hrabrom, poštenom greškom koji se u ključnom trenutku vraća na kliše, pritom negirajući sebe: estetski, u smislu žanrovskog pristupa, pa i glede konteksta.

    O radnji znate skoro sve još iz “trailera” koji se od zimus vrti po kino-dvoranama i koji već sam po sebi previše otkriva. Crnac Chris (Kaluuya) odlazi na vikend sa svojom devojkom Rose (Williams) kod njenih roditelja (Keener, Whitford). Vreme je sadašnje, ali on svejedno očekuje neugodnost makar na kursu ‘Guess Who Is Coming to Dinner’. Rose ga uverava u suprotno, da njeni roditelji nisu rasisti (Obamin idealni treći mandat se pominje kao referenca), ali svejedno vikend ne ide baš glatko. Lako za crnu poslugu (Henderson, Gabriel) u kući koja izgleda kao južnjačka vila i za to što brat (Jones) deluje kao psihopata pobegao sa audicije za postavku ‘A Clockwork Orange’ u lokalnom teatru, pa i za to što je otac preterano srdačan, pa lupeta gluposti. Majka, psihijatrica sa specijalizacijom za hipnozu i žarkom željom da svoje znanje primeni, ipak je najsablasniji član kućanstva. Neprijatnost će eskalirati na okupljanju porodičnih prijatelja koje od samog početka ima lagano sektaške pod-tonove i ispostaviće se da je naš Chris u problemu, te mora da beži, kako i naslov nalaže.

    Ono u čemu Peele uspeva je to da prikaže kako se osoba crne kože oseća u predominantno beloj Americi. Za to je ključna prva, uvodna scena u kojoj mladog crnca maskirani napadač savladava i otima u belačkom, srednjeklasnom do buržoaskom predgrađu. Uvodni kadrovi scene pokazuju mladićevu nelagodu: crnci se u belačkom kraju osećaju jednako nesigurno kao i belci zalutali u loš kvart u Bronxu. Kao što će naivni belac možda biti opljačkan u getu, tako će crnac u predgrađu možda biti tretiran kao uljez, strano telo i ne dao mu bog da naleti na policiju, zaštitare ili neku već kvartovsku stražu. Ponavljam, nije bitno je to tačno ili nije, Peele nam pod nos gura po definiciji subjektivan osećaj anksioze.



    Iz toga će se razviti njegov šamar američkoj liberalnoj eliti koja, u najboljem slučaju, ne samo da nije svesna svog inherentnog rasizma, nego negira postojanje rasizma kao takvog, odnosno pred njim zatvara oči. U goroj varijanti, elita, ne nužno liberalna, svoj rasizam vešto krije, povremeno se gađajući referencama na Obamu ili Tigera Woodsa, a druge rase želi, ako ne u porobljenom položaju, a onda barem u funkciji “korisnih idiota” koji ne talasaju previše i ne traže raskid sa lošim praksama iz prošlosti. Na jednom ključnom mestu u filmu Peele, međutim, gubi kredibilnost: kroz usta jednog lika samom sebi postavlja pitanje (“Zašto mi?”) na koje ne uspeva da odgovori kroz usta drugog lika, pa tako ostaje zarobljen u vlastitom dvorištu, ne šireći sliku dalje preko američkog raznobojnog socijalnog pejzaža.

    Treća stvar i ono što ‘Get Out’ sa nivoa izuzetnog filma spušta na nivo zanimljivog kurioziteta je njegov kraj. Ne govorim o onom poslednjem raspletu, premda se i oko toga možemo sporiti, nego o celom tom segmentu obračuna nužnom za horor filmove i kako je on izveden – zbrzano i klišeizirano. I to je šteta jer je Peele dotle pažljivo gradio atmosferu i davao nam dijabolične sugestije u pojedinim replikama koje imaju potpuno smisla kada odvrtimo film. Nekako se može podneti i “telefoniranje”, premda je ona sluškinjina histerija na granici nesnosne, a burazerova psihopatija u Jonesovoj nespretnoj izvedbi i preko te granice. Možemo podneti i pseudo-nauku kao aparat u zapletu koji dovodi do kulminacije, ali transformacija junaka od nesigurnog do determiniranog je nagla, slabo motivirana i ničim ranije nagoveštena.

    Sve u svemu, ‘Get Out’ pokazuje da Jordan Peele ima i petlje i stila, da se ne plaši da provocira ili čak bude uvredljiv, kao i da zna kada sa time da stane, što pokazuju finansijski rezultati filma. Međutim, on otkriva i jednu nadobudnost mladog autora koji je, čini se, previše zagrizao i ne uspeva da žonglira između stila, teme, konteksta, žanra i brojnih posveta. Ali za prvenac, ‘Get Out’ je potpuno iskren, ludo hrabar i sasvim dobar. (7/10)

    Filmski kritičar Marko Stojiljković porijeklom je iz Beograda, a živi i radi u Sloveniji. Pratite ga i na blogu Film na dan i Twitteru.

  • Slične vijesti

    18.05. (08:00)

    Kikiriki i kokice

    ‘Deadpool 2’ – pomalo kaotičan film u kojem su gegovi važniji od radnje

    “Budućnost franšize ovisit će o prijemu publike: prvi film bio je novina, u nastavku više nema iznenađenja, ali je sve pretrpanije i razigranije, što ne mora biti prednost (trailer). Možda je greška što se Deadpool 2 ugurao u procjep između Osvetnika i filma Solo: Priča iz Ratova zvijezda, no to možda naškodi upravo potonjem. U svakom slučaju, od Deadpoola 3 nećemo biti pošteđeni”, piše Nenad Polimac o novoj komediji sa Ryanom Reynoldsom. Jutarnji

    15.05. (14:30)

    Kritični pogodak

    ‘Djevojka u magli’ – korektno bauljanje kroz maglu misterioznog zločina

    “Ne treba gubiti iz vida ni činjenicu da je ovo adaptacija pulp literarnog dela, pa se tom logikom mora i voditi, kao ni činjenicu da u pitanju nije naročito raskošna produkcija. To u prevodu znači da akcije kao takve i spektakla neće biti, pa će se sve manje ili više dešavati kroz razgovore, monologe, rekapitulacije i glasna razmišljanja. Zgodno je to za laku literaturu, ali na filmu tako nešto poprima teatralno-drvenu notu i na kušnju stavlja glumce”, piše Marko Stojiljković o filmu Djevojka u magli. Monitor.hr

    27.03. (07:46)

    Kritični pogodak

    ‘Istrebljenje’ – oku ugodan pucanj u prazno

    “Ono što Annihilation čini teškim za donošenje vrednosnog suda i ocene je njegova nedorečenost zbog koje nismo sigurni šta je Garlandov cilj u svemu tome. Raspoloženje kreira i rekreira, menja po sopstvenom nahođenju finim podešavanjem. Za to ima barem troje glumaca na koje može u svakom trenutku računati: versatilnu Natalie Portman, Jennifer Jason Leigh spremnu da se upusti u emocionalne dubine i začuđujuće efektno utišanog Oscara Isaaca”, piše Marko Stojiljković. Monitor.hr

    23.03. (11:30)

    Razlika u pristupu

    Pavičić: Novi ‘Tomb Raider’ je bolji od filmova s Angelinom Jolie

    “Upravo razlika Jolie i Vikander ukazuje i na razliku u pristupu starog i novog serijala. Dok je Jolie bila opasna, prijeka amazonka, Vikander utjelovljuje Croft kao dijete/heroinu, krhku curu slabašne građe koja se nađe pred nadljudskim fizičkim izazovima… Što se zapleta filma tiče, on je generički, tipičan za ‘reboote’, no nije besmislen”, piše Jurica Pavičić za Jutarnji o novom Tomb Raideru. Kritike na Rotten Tomatoes su podijeljene.

    21.02. (20:30)

    Kim Ki-dukov ludi svijet

    Sa Berlinalea: Kanibalizam i mizoginija na letećem brodu

    “Ovo je film koji nije lako voleti, ne samo zbog maltretiranja svih ženskih figura koje ukoliko nisu bespotrebno žrtvovane na altaru muške požude, su ili prostitutke ili su glupe kao točak i bleje u prazno, već i zbog vrlo izraženog giallo elementa u kome je kanibalizam u neku ruku najmanje problematičan. Najveća pesnica u oko je ovde beskrupulozan prikaz ljudske prirode u ekstremnim situacijama koje ih navode da čine najstrašnije stvari ne bi li sačuvali dominaciju nad drugima ili preživeli”, piše Marina Richter za Monitor s festivala u Berlinu o novom filmu Kim Ki-duka Human, Space, Time and Human.

    18.02. (12:30)

    Medvjed na rasporedu

    Kritika s Berlinalea: ‘Nasljednice’

    “Debitantski igrani film Marcela Martinessija Naslednice je jedan od retkih filmova iz Latinske Amerike koji se bave LGTB sredinom, u ovom slučaju još netipičnije – lezbejskim parom poznih srednjih godina. Građen na odličnom scenariju iza kojeg takođe stoji Martinessi, uz jak kasting sa Anom Brun i Margaritom Irun u glavnim ulogama, film se bazira na priči o uticaju koji iznenadna neimaština ima na dve žene”, piše Marina Richter za Monitor. Kritike filmova Damsel, Black 47 i Wild Relatives piše Novi list.

    21.01. (22:30)

    Kritični pogodak

    Filmska kritika: ‘Bratstvo lopova’ – lopovi, drotovi i kopija ‘Vrućine’

    “Na prvi pogled saga o lopovima i drotovima Den of Thieves deluje kao foto-robot ‘januarskog smeća’, ali je svakako solidniji od toga da bi mu se tek tako nalepila etiketa. Da se ne lažemo, nema tu neke naročite originalnosti, likovi su plošni, a redatelj pravi početničke greške, no ovo je film za koji vam neće biti žao izdvojiti vreme”, piše Marko Stojiljković o krimiću koji upravo igra u hrvatskim kinima. Monitor.hr

    14.01. (23:54)

    Kritični pogodak

    ‘Osmi povjerenik’ zadržao formu Baretićevog romana, ali je izgubio suštinu

    Osmi povjerenik Ivana Salaja na filmskom planu donosi malo toga novoga što je šteta imajući u vidu popularnost Baretićevog romana i prostor koji on ostavlja za ekranizaciju… struktura je epizodična, film predugo traje da bi ostao zanimljiv, a prekratko da bi zaista produbio i oživeo gomilu epizodnih likova koji su svedeni na tipove sa po jednom-dve osobine i zapravo ne budi nikakvu emociju. Salaj se potrudio da održi formu Baretićevog romana, a suština se gubi putem”, komentira Marko Stojiljković novi film u domaćim kinima. Monitor.hr

  • Slične vijesti

    18.05. (08:00)

    Kikiriki i kokice

    ‘Deadpool 2’ – pomalo kaotičan film u kojem su gegovi važniji od radnje

    “Budućnost franšize ovisit će o prijemu publike: prvi film bio je novina, u nastavku više nema iznenađenja, ali je sve pretrpanije i razigranije, što ne mora biti prednost (trailer). Možda je greška što se Deadpool 2 ugurao u procjep između Osvetnika i filma Solo: Priča iz Ratova zvijezda, no to možda naškodi upravo potonjem. U svakom slučaju, od Deadpoola 3 nećemo biti pošteđeni”, piše Nenad Polimac o novoj komediji sa Ryanom Reynoldsom. Jutarnji

    15.05. (14:30)

    Kritični pogodak

    ‘Djevojka u magli’ – korektno bauljanje kroz maglu misterioznog zločina

    “Ne treba gubiti iz vida ni činjenicu da je ovo adaptacija pulp literarnog dela, pa se tom logikom mora i voditi, kao ni činjenicu da u pitanju nije naročito raskošna produkcija. To u prevodu znači da akcije kao takve i spektakla neće biti, pa će se sve manje ili više dešavati kroz razgovore, monologe, rekapitulacije i glasna razmišljanja. Zgodno je to za laku literaturu, ali na filmu tako nešto poprima teatralno-drvenu notu i na kušnju stavlja glumce”, piše Marko Stojiljković o filmu Djevojka u magli. Monitor.hr

    27.03. (07:46)

    Kritični pogodak

    ‘Istrebljenje’ – oku ugodan pucanj u prazno

    “Ono što Annihilation čini teškim za donošenje vrednosnog suda i ocene je njegova nedorečenost zbog koje nismo sigurni šta je Garlandov cilj u svemu tome. Raspoloženje kreira i rekreira, menja po sopstvenom nahođenju finim podešavanjem. Za to ima barem troje glumaca na koje može u svakom trenutku računati: versatilnu Natalie Portman, Jennifer Jason Leigh spremnu da se upusti u emocionalne dubine i začuđujuće efektno utišanog Oscara Isaaca”, piše Marko Stojiljković. Monitor.hr

    23.03. (11:30)

    Razlika u pristupu

    Pavičić: Novi ‘Tomb Raider’ je bolji od filmova s Angelinom Jolie

    “Upravo razlika Jolie i Vikander ukazuje i na razliku u pristupu starog i novog serijala. Dok je Jolie bila opasna, prijeka amazonka, Vikander utjelovljuje Croft kao dijete/heroinu, krhku curu slabašne građe koja se nađe pred nadljudskim fizičkim izazovima… Što se zapleta filma tiče, on je generički, tipičan za ‘reboote’, no nije besmislen”, piše Jurica Pavičić za Jutarnji o novom Tomb Raideru. Kritike na Rotten Tomatoes su podijeljene.

    21.02. (20:30)

    Kim Ki-dukov ludi svijet

    Sa Berlinalea: Kanibalizam i mizoginija na letećem brodu

    “Ovo je film koji nije lako voleti, ne samo zbog maltretiranja svih ženskih figura koje ukoliko nisu bespotrebno žrtvovane na altaru muške požude, su ili prostitutke ili su glupe kao točak i bleje u prazno, već i zbog vrlo izraženog giallo elementa u kome je kanibalizam u neku ruku najmanje problematičan. Najveća pesnica u oko je ovde beskrupulozan prikaz ljudske prirode u ekstremnim situacijama koje ih navode da čine najstrašnije stvari ne bi li sačuvali dominaciju nad drugima ili preživeli”, piše Marina Richter za Monitor s festivala u Berlinu o novom filmu Kim Ki-duka Human, Space, Time and Human.

    18.02. (12:30)

    Medvjed na rasporedu

    Kritika s Berlinalea: ‘Nasljednice’

    “Debitantski igrani film Marcela Martinessija Naslednice je jedan od retkih filmova iz Latinske Amerike koji se bave LGTB sredinom, u ovom slučaju još netipičnije – lezbejskim parom poznih srednjih godina. Građen na odličnom scenariju iza kojeg takođe stoji Martinessi, uz jak kasting sa Anom Brun i Margaritom Irun u glavnim ulogama, film se bazira na priči o uticaju koji iznenadna neimaština ima na dve žene”, piše Marina Richter za Monitor. Kritike filmova Damsel, Black 47 i Wild Relatives piše Novi list.