|
|
|
« na početak « povratak
Glazba
Monitor
e-mail
|
|||||||||
|
BORIS: 'PINK'
(Diw - Phalanx; 2006.) 
Boris su jedan od onih japanskih bendova koje ne možete uhvatiti, pa… ni za jedan dio tijela. Oni su naprosto neuhvatljivi. Kako i ne bi bili kad su produktivni poput dobro nam poznatih luđaka iz Acid Mothers Temple, ili Ryana Adamsa, ili Johna Frusciantea. Na žalost, tolika produktivnost podrazumijeva oscilacije u kvaliteti, što se dobro vidi iz maloprije navedenih primjera, a Boris su ipak lošiji od ove trojice. No 'Pink', njihov najnoviji uradak, predstavlja moment na kojem su se konačno uhvatili. Odbaciti svu onu besmislenu buku sa 'Heavy Rocks' i dosadne drone pasaže sa 'Evildrone' sigurno je bilo teško jer svi mi volimo zvuk vlastite buke, no i to im je pošlo za rukom. 'Pink' je daleko od remek-djela, no sasvim je jasno zašto će ga neki time prozvati. U prostor između prve, mogvajevske ('Parting') do posljednje, sonikjutovske ('When We're Gone'), Boris su posijali 12 jako dobrih, na momente jako bučnih i jako tužnih pjesama, koje su opet neuhvatljive i ne možete ih potrpati ni u jedan koš. Tako će vas na trenutak podsjetiti na Stooges, nešto kasnije na Liars, te na kraju na Primal Scream i My Bloody Valentine.
Upravo je stravično na koji način album koji je tako raznolik, zvuči tako kompaktno. Ploča od skoro pedeset minuta proći će za čas i toliko će vas zbuniti da nećete znati što da mislite o njoj. Zbog toga što ovo ipak nije moja šolja čaja dao sam mu ovakvu ocjenu, no za prave fanove Lightning Bolt i slične noise rasturačine (ja sam ipak samo fejker) ovo je čista petica.
Hrvoje Frančeski
|
|
||||||||
 |
|
|
|
|
