• 06.12.2017. (19:48)

    Vino, pisma i tajne službe

    Komentar: Tajni agent Sova u lovu na Smoju

    “Morete li vi zamislit kroz koje muke, kroz koju golgotu je proša taj službenik državne sigurnosti šta je puni šest godina drža na oku Miljenja Smoju? I to sve u tajnosti. Zamislite tog bidnoga čovika šta je mora svaku večer po splitskin oštarijama pratit Smoju i lokat na svin Smojinin lokacijama? Tome čoviku triba dat orden. Koliko je taj noći probdija uz vino, pismu i Smoju! Tome kodno ime moralo je bit – Sova”, piše Ivo Anić, komentirajući tekst iz Jutarnjeg o tome kako je Smoje bio njemački agent te da su ga pratili.

  • Slične vijesti

    11.02. (17:30)

    Knjižni kutak

    Jergović: Smoje i gorko smiješna oda životu

    “On nije izmišljao, nego je osluškivao svijet i bilježio. Zapisivao je ono što su govorili ljudi i o čemu su razmišljali psi, stvarajući tako gorko-smiješnu odu životu u svijetu što ga je, u to nije bilo baš nikakve sumnje, dragi Bog stvorio s nekom jasnom namjerom. I sada se ljudi zlopate s tom Njegovom namjerom, i na Boga se ljute više nego što se Bogu mole. A onda se, na svoju sramotu, svijet odrekao svoga stvoritelja. Dalmatinski svijet odrekao se Miljenka Smoje”, piše Miljenko Jergović na blogu o knjizi Judi i beštije.

    24.09.2017. (16:27)

    Protjeran i premješten

    Kako se Split odnosi prema Smoji?

    “Ja se držin toga da nema nedodirljivosti, ali mislin da je moj humor blag, ironičan. Bidnome, jadnome, glupome, sitnome čoviku koji se koprca po ovoj baloti zemaljskoj sve ću oprostit. Osim krvološtva. A vlast, vlast zajebajen. Svaku. Nije mi draga nikakva vlast, sama po sebi. Ona je gruba, surova, šaje grube befele, zapovida, priti, moraš to i to, tu i tu, moraš u soldate, pucat, ubijat. Isprid vlasti moran se ispovidat, ko san, ča san, ko mi je bija otac, mater, dida, oklen san, kad san rođen, koje vire, koje nacionalnosti… Teško je čoviku to izdržat, a kamoli volit”, napisao je Miljenko Smoje. Eto zašto ga Opara i njegov Split ne vole, piše Emir Imamović Pirke. Express

    24.12.2016. (22:53)

    "Nije isto bakalar u Split i bakalar u Zagreb!"

    Miljenko Smoje: Sveta bakalarska Dalmacija

    “Kad god razmišljan o bakalaru vidin kužinu naše stare kuće u Velome Varošu i za stolon sve moje pokojnike – mater, oca, tetu Tonu. Za obid je uvik bija bakalar a za večeru slana srdela, kavol na uje, frigana anguja i mali barbuni. I kad san posli jema pinez, kad san moga jist velike barbune, želija san take iste male. Kavol mi ni drag, anguja pogotovo, ali te večeri ja san slako i kavol i anguju jija. Zaželin lipo blagovat sa velikon kandelon nasrid stola zabodenon u šenicu i poza večere pit vino i vodit lipe, šesne, pametne razgovore”, pisao je Miljenko Smoje u tekstu objavljenom 1994. u tjedniku Feral Tribune, a prenosi Lupiga.

    26.10.2015. (19:19)

    ‘Ne brine me što njih deset veliča Pavelića, već što njih 1000 ne reagira’

    “Jа sаm ti tu prije nekog vremenа prvi put čuo nešto što mi je bilo vаn pаmeti dа se može dogoditi ovdje u Splitu. Ušlа su dvа pijаnа momkа i vikаlа: ‘Živio Pаvelić’… Ne zаbrinjаvа mene kаd deset pijаnih, ludih mlаdićа idu okolo, gаlаme i viču. Zаbrinjаvа me, međutim, аko to štа oni viču slušа njih hiljаdu i ne reagira”, izjavio je Miljenko Smoje u starom intervjuu, koji je i danas aktualan, a prenosi ga Index.

    25.08.2015. (07:16)

    Razgovori ugodni

    ‘Ča je dite kontra prajcu’

    “Bilo je to u doba krize, i mi smo doma gojili dva prajca. Ja san odija vazimjat spirine, kupit okolo… Gospe moja, kako smo mi gledali ta dva prajca. Kad bi se dite razbolilo, uvatilo proliv, sidilo na mokro – ništa, jebe ji se! A kad se prasac razboli, to je bila tuga u kuću! Prajca se uvik gledalo, pazilo da mu di šta ne fali”, rekao je Miljenko Smoje razgovarajući s Borisom Dežulovićem. Novi list

  • Slične vijesti

    11.02. (17:30)

    Knjižni kutak

    Jergović: Smoje i gorko smiješna oda životu

    “On nije izmišljao, nego je osluškivao svijet i bilježio. Zapisivao je ono što su govorili ljudi i o čemu su razmišljali psi, stvarajući tako gorko-smiješnu odu životu u svijetu što ga je, u to nije bilo baš nikakve sumnje, dragi Bog stvorio s nekom jasnom namjerom. I sada se ljudi zlopate s tom Njegovom namjerom, i na Boga se ljute više nego što se Bogu mole. A onda se, na svoju sramotu, svijet odrekao svoga stvoritelja. Dalmatinski svijet odrekao se Miljenka Smoje”, piše Miljenko Jergović na blogu o knjizi Judi i beštije.

    24.09.2017. (16:27)

    Protjeran i premješten

    Kako se Split odnosi prema Smoji?

    “Ja se držin toga da nema nedodirljivosti, ali mislin da je moj humor blag, ironičan. Bidnome, jadnome, glupome, sitnome čoviku koji se koprca po ovoj baloti zemaljskoj sve ću oprostit. Osim krvološtva. A vlast, vlast zajebajen. Svaku. Nije mi draga nikakva vlast, sama po sebi. Ona je gruba, surova, šaje grube befele, zapovida, priti, moraš to i to, tu i tu, moraš u soldate, pucat, ubijat. Isprid vlasti moran se ispovidat, ko san, ča san, ko mi je bija otac, mater, dida, oklen san, kad san rođen, koje vire, koje nacionalnosti… Teško je čoviku to izdržat, a kamoli volit”, napisao je Miljenko Smoje. Eto zašto ga Opara i njegov Split ne vole, piše Emir Imamović Pirke. Express

    24.12.2016. (22:53)

    "Nije isto bakalar u Split i bakalar u Zagreb!"

    Miljenko Smoje: Sveta bakalarska Dalmacija

    “Kad god razmišljan o bakalaru vidin kužinu naše stare kuće u Velome Varošu i za stolon sve moje pokojnike – mater, oca, tetu Tonu. Za obid je uvik bija bakalar a za večeru slana srdela, kavol na uje, frigana anguja i mali barbuni. I kad san posli jema pinez, kad san moga jist velike barbune, želija san take iste male. Kavol mi ni drag, anguja pogotovo, ali te večeri ja san slako i kavol i anguju jija. Zaželin lipo blagovat sa velikon kandelon nasrid stola zabodenon u šenicu i poza večere pit vino i vodit lipe, šesne, pametne razgovore”, pisao je Miljenko Smoje u tekstu objavljenom 1994. u tjedniku Feral Tribune, a prenosi Lupiga.

    26.10.2015. (19:19)

    ‘Ne brine me što njih deset veliča Pavelića, već što njih 1000 ne reagira’

    “Jа sаm ti tu prije nekog vremenа prvi put čuo nešto što mi je bilo vаn pаmeti dа se može dogoditi ovdje u Splitu. Ušlа su dvа pijаnа momkа i vikаlа: ‘Živio Pаvelić’… Ne zаbrinjаvа mene kаd deset pijаnih, ludih mlаdićа idu okolo, gаlаme i viču. Zаbrinjаvа me, međutim, аko to štа oni viču slušа njih hiljаdu i ne reagira”, izjavio je Miljenko Smoje u starom intervjuu, koji je i danas aktualan, a prenosi ga Index.

    25.08.2015. (07:16)

    Razgovori ugodni

    ‘Ča je dite kontra prajcu’

    “Bilo je to u doba krize, i mi smo doma gojili dva prajca. Ja san odija vazimjat spirine, kupit okolo… Gospe moja, kako smo mi gledali ta dva prajca. Kad bi se dite razbolilo, uvatilo proliv, sidilo na mokro – ništa, jebe ji se! A kad se prasac razboli, to je bila tuga u kuću! Prajca se uvik gledalo, pazilo da mu di šta ne fali”, rekao je Miljenko Smoje razgovarajući s Borisom Dežulovićem. Novi list