• 17.09.2017. (21:01)

    ‘Logan Lucky’: Više od ruralno-južnjačke varijante Ocean’s serijala

    Nakon četvorogodišnjeg odmora od filma, versatilni reditelj Steven Soderbergh se vratio na velika vrata sa nečim što se čini baš kao njegov štih: komičnim trilerom u čijem centru stoji elaborirana pljačka. Premisu njegovog najnovijeg filma Logan Lucky je vrlo lako opisati kao ruralni, južnjački “twist” na autorovu komercijalno najuspešniju Ocean’s trilogiju, na šta se u filmu na jednom mestu vrlo duhovito referira (pljačka motodroma u Charlotteu za vreme NASCAR utrke Coca Cola 600 opisana je kao Ocean’s 7-Eleven), ali posredi je mnogo više od stereotipnog izrugivanja sa ruralnim, pritupastim južnjacima i pucanja na lake poene tipa Dukes of Hazard.

    Mozgovi operacije su dvojica naslovne braće i njihova sestra čiju familiju bije glas da su generalno malo tupavi i od pamtiveka baksuzi. Oba ta epiteta se donekle mogu primeniti na starijeg brata Jimmyja (Tatum), nekadašnju lokalnu zvezdu američkog fudbala kojeg je povreda noge koštala ne samo profesionalne karijere, već i šansi za uspešan život. On je upravo otpušten sa posla na građevini kao rizik za osiguranje, a njegova bivša žena Bobby Jo (Holmes) se sprema da odvede kćerku (Mackenzie) preko državne granice gde je njen novi tupavi, ali zato bogati muž Moody (Denman) otvorio novi auto-salon. U “porodičnu kletvu”, pak, veruje mlađi brat Clyde (Driver), šanker i veteran rata u Iraku koji je na oltar domovine položio svoju šaku, pa sada ima protezu. Pre toga je, saznajemo, bio u popravnom domu jer je svom bratu pomagao u loše osmišljenoj pljački. Kletva kao da nije dotakla sestru Mellie (briljantna Riley Keough, Elvisova unuka publici poznata kao jedna od zarobljenih rodilja u Mad Max: Fury Road i kao predatorska šefica operacije sa pretplatom na časopise u American Honey), lokalnu frizerku i ljubiteljicu brze vožnje.

    Kako je Jimmy radio na sanaciji motodroma, prokužio je kako se transportira novac (labirintom vakuumskih cevi direktno u ogroman podzemni sef), ali mu za poduhvat treba pomoć stručnjaka za obijanje po imenu Joe Bang (Craig) koji se nalazi u zatvoru. Ništa zato, Jimmy ima plan i za to, a kao bonus će dobiti i njegovu dvojicu zaista tupave braće (Quaid, Gleeson), pa će ekipa biti manje-više kompletirana što se tiče svesnih učesnika. Oni nesvesni će se, pak, uklopiti već nekako, a užasno smešna provedba plana uključuje kodiranje pomoću žohara pofarbanih lakom za nokte, neredima u zatvoru motiviranim knjigama i serijom Game of Thrones, zaista improviziranu eksplozivnu napravu i hrabar plan kako se otresti vlasti, NASCAR-a i drugih zainteresiranih.

    Opet, Logan Lucky nije samo “heist” ili “caper” triler, a naročito nije običan izdanak istog koji do u nedogled reciklira The Sting ili makar Ocean’s filmove. Soderbergh, i sam poreklom s Juga, je mnogo zainteresiraniji za kulturni milje tog dela Amerike, a ono što u potpunosti “hvata” je ritam i nešto usporeniji tempo svega toga. Jasno, ono što priliči kazinima u Las Vegasu ili bankama u New Yorku (sva ta luda brzina poduhvata i “hi-tech” potkovanost pljačkaša) jednostavno ne paše vrućem, na NASCAR napaljenom Jugu i svetu budalastih seljaka, pa reditelj to poštuje do maksimuma.

    On takođe poštuje i svoje likove, što je redak primer za ovakve filmove, i savršeno ih koristi da bi istakao lokalni kolorit i podvukao jako važnu poentu. Oni možda svi odreda deluju bleskasto i nesposobno za bilo kakvo planiranje udruženog zločinačkog poduhvata, ali će nas iznenaditi svojim zdravorazumskom visprenošću i, zašto ne, čovečnošću. To je ujedno i izjava o socijalnom stanju u ruralnoj Americi i tom osećaju izgubljenosti u vremenu i sve kompleksnijim klasnim odnosima, premda nimalo pamfletska i bombastična i pritom zapakovana u vrhunsku zabavu.

    Soderbergh se takođe sasvim fino zeza sa glumcima, omogućivši im da se zabavljaju igrajući neki u tipu, a neki sasvim kontra istog. Iako se Channing Tatum proslavio prvo kao plesač, pa kao akcijaš, pa kao komičar, vrlo često upravo kod Soderbergha, ovde se još jednom, nakon sjajne uloge u Foxcatcheru, potvrđuje kao glumac sa žicom i za dramu. Driverov osećaj za “deadpan” komediju je vrhunski, dok je Riley Keough, čini se, pun pogodak kada igra južnjakinju bilo kakve sorte i kada može da nosi trashy, opskurnu odeću. Van tipa je svakako recentno bivši Bond Daniel Craig koji se sjajno zabavlja igrajući tetoviranog i izblajhanog karijernog kriminalca, premda ga na nekoliko mesta izdaje akcenat. Katie Holmes sjajno prolazi kao lajava bivša žena koja je igrom slučaja bolje prošla u životu, što isto važi za Hilary Swank u ulozi zagrejane agentica FBI-ja.

    Logan Lucky žrtvuje realističnost radi faktora zabave, što samo po sebi nije problem, premda zatvor koji deluje kao hotel ispada kao nepotrebno šašava epizoda. Drugi, malo veći problem je sa klimavom motivacijom likova za poduhvat i malo suviše savršenom izvedbom istog, bez obzira na probleme koji iskrsavaju. No dobro, Soderbergh se iskupljuje makar time da nam kao publici veruje dovoljno da nismo retardirani, pa da mora da nam crta svaki korak. Takođe, pohvalno je što nema “evo kako ćemo” montaža.

    Treći problem, onaj strukturni, ipak nije tako lako zanemariti. Radi se o inflaciji pod-zapleta i likova koji se u njima pojavljuju. Primer za to je prilično klimavo utemeljena i ne baš potrebna ljubavna priča sa Katherine Waterston u ulozi doktorke koja je u srednjoj školi bila zagledana u Jimmyja. Primer za to je i sukob između Moodyja i Mellie kojem i pored očitih kontrasta (bogatstvo – siromaštvo, hvalisavost – skromnost, glupost – promućurnost, na kraju krajeva i Ford – Chevy) fali motivacije. Primer je i karikaturalno zli upravnik zatvora (Yoakam), a naročito zaplet sa britanskim magnatom energijskih pića (MacFarlane), sponzorom NASCAR tima i nekom vrstom dežurnog kretenoidnog negativca. Čak se i kćerkinom izboru za malu miss posvećuje suviše vremena. Jasno je da Soderbergh time pokušava da oslika dubinsku sliku te dobrohotne, gostoljubive i u svojoj blentavosti simpatične ruralne Amerike, ali ih je naprosto previše i to opterećuje film.

    Taj problem izvire iz scenarija i možda ga ne bi bilo pošteno pripisivati Soderberghu kao reditelju. Štos je, međutim, u tome što je potpisana scenaristkinja Rebecca Blunt očito fiktivna osoba iza koje se neko krije. Postoje razne teorije ko bi to mogao biti, a najsmislenijih nekoliko vode nazad do Soderbergha i njegovog okruženja. Reditelj se već tradicionalno potpisuje pseudonimima kao montažer i direktor fotografije, pa zašto ne bi i kao scenarista. A ako to nije on sam, onda je sasvim moguće da je u pitanju njegova sadašnja supruga Jules Asner ili, pak, bivša Betsy Brantley, a sasvim je moguće da je u tome prste i imao i Channing Tatum. Svi su oni vezani za južnjački milje, pa nisu nemoguće opcije. No, osoba potpisana kao Rebecca Blunt, ko god to bio, napisala je scenario u kojem je meandriranje koliko-toliko pokriveno sa osećajem za doziranje, što je Soderbergh nastavio sa svojom režijom. Gospođice Blunt, dobrodošli u Hollywood, gospodine Soderbergh, dobrodošli nazad! (8/10)

    Filmski kritičar Marko Stojiljković porijeklom je iz Beograda, a živi i radi u Sloveniji. Pratite ga i na blogu Film na dan i Twitteru.

  • Slične vijesti

    18.05. (08:00)

    Kikiriki i kokice

    ‘Deadpool 2’ – pomalo kaotičan film u kojem su gegovi važniji od radnje

    “Budućnost franšize ovisit će o prijemu publike: prvi film bio je novina, u nastavku više nema iznenađenja, ali je sve pretrpanije i razigranije, što ne mora biti prednost (trailer). Možda je greška što se Deadpool 2 ugurao u procjep između Osvetnika i filma Solo: Priča iz Ratova zvijezda, no to možda naškodi upravo potonjem. U svakom slučaju, od Deadpoola 3 nećemo biti pošteđeni”, piše Nenad Polimac o novoj komediji sa Ryanom Reynoldsom. Jutarnji

    15.05. (14:30)

    Kritični pogodak

    ‘Djevojka u magli’ – korektno bauljanje kroz maglu misterioznog zločina

    “Ne treba gubiti iz vida ni činjenicu da je ovo adaptacija pulp literarnog dela, pa se tom logikom mora i voditi, kao ni činjenicu da u pitanju nije naročito raskošna produkcija. To u prevodu znači da akcije kao takve i spektakla neće biti, pa će se sve manje ili više dešavati kroz razgovore, monologe, rekapitulacije i glasna razmišljanja. Zgodno je to za laku literaturu, ali na filmu tako nešto poprima teatralno-drvenu notu i na kušnju stavlja glumce”, piše Marko Stojiljković o filmu Djevojka u magli. Monitor.hr

    27.03. (07:46)

    Kritični pogodak

    ‘Istrebljenje’ – oku ugodan pucanj u prazno

    “Ono što Annihilation čini teškim za donošenje vrednosnog suda i ocene je njegova nedorečenost zbog koje nismo sigurni šta je Garlandov cilj u svemu tome. Raspoloženje kreira i rekreira, menja po sopstvenom nahođenju finim podešavanjem. Za to ima barem troje glumaca na koje može u svakom trenutku računati: versatilnu Natalie Portman, Jennifer Jason Leigh spremnu da se upusti u emocionalne dubine i začuđujuće efektno utišanog Oscara Isaaca”, piše Marko Stojiljković. Monitor.hr

    23.03. (11:30)

    Razlika u pristupu

    Pavičić: Novi ‘Tomb Raider’ je bolji od filmova s Angelinom Jolie

    “Upravo razlika Jolie i Vikander ukazuje i na razliku u pristupu starog i novog serijala. Dok je Jolie bila opasna, prijeka amazonka, Vikander utjelovljuje Croft kao dijete/heroinu, krhku curu slabašne građe koja se nađe pred nadljudskim fizičkim izazovima… Što se zapleta filma tiče, on je generički, tipičan za ‘reboote’, no nije besmislen”, piše Jurica Pavičić za Jutarnji o novom Tomb Raideru. Kritike na Rotten Tomatoes su podijeljene.

    21.02. (20:30)

    Kim Ki-dukov ludi svijet

    Sa Berlinalea: Kanibalizam i mizoginija na letećem brodu

    “Ovo je film koji nije lako voleti, ne samo zbog maltretiranja svih ženskih figura koje ukoliko nisu bespotrebno žrtvovane na altaru muške požude, su ili prostitutke ili su glupe kao točak i bleje u prazno, već i zbog vrlo izraženog giallo elementa u kome je kanibalizam u neku ruku najmanje problematičan. Najveća pesnica u oko je ovde beskrupulozan prikaz ljudske prirode u ekstremnim situacijama koje ih navode da čine najstrašnije stvari ne bi li sačuvali dominaciju nad drugima ili preživeli”, piše Marina Richter za Monitor s festivala u Berlinu o novom filmu Kim Ki-duka Human, Space, Time and Human.

    18.02. (12:30)

    Medvjed na rasporedu

    Kritika s Berlinalea: ‘Nasljednice’

    “Debitantski igrani film Marcela Martinessija Naslednice je jedan od retkih filmova iz Latinske Amerike koji se bave LGTB sredinom, u ovom slučaju još netipičnije – lezbejskim parom poznih srednjih godina. Građen na odličnom scenariju iza kojeg takođe stoji Martinessi, uz jak kasting sa Anom Brun i Margaritom Irun u glavnim ulogama, film se bazira na priči o uticaju koji iznenadna neimaština ima na dve žene”, piše Marina Richter za Monitor. Kritike filmova Damsel, Black 47 i Wild Relatives piše Novi list.

    21.01. (22:30)

    Kritični pogodak

    Filmska kritika: ‘Bratstvo lopova’ – lopovi, drotovi i kopija ‘Vrućine’

    “Na prvi pogled saga o lopovima i drotovima Den of Thieves deluje kao foto-robot ‘januarskog smeća’, ali je svakako solidniji od toga da bi mu se tek tako nalepila etiketa. Da se ne lažemo, nema tu neke naročite originalnosti, likovi su plošni, a redatelj pravi početničke greške, no ovo je film za koji vam neće biti žao izdvojiti vreme”, piše Marko Stojiljković o krimiću koji upravo igra u hrvatskim kinima. Monitor.hr

    14.01. (23:54)

    Kritični pogodak

    ‘Osmi povjerenik’ zadržao formu Baretićevog romana, ali je izgubio suštinu

    Osmi povjerenik Ivana Salaja na filmskom planu donosi malo toga novoga što je šteta imajući u vidu popularnost Baretićevog romana i prostor koji on ostavlja za ekranizaciju… struktura je epizodična, film predugo traje da bi ostao zanimljiv, a prekratko da bi zaista produbio i oživeo gomilu epizodnih likova koji su svedeni na tipove sa po jednom-dve osobine i zapravo ne budi nikakvu emociju. Salaj se potrudio da održi formu Baretićevog romana, a suština se gubi putem”, komentira Marko Stojiljković novi film u domaćim kinima. Monitor.hr

  • Slične vijesti

    18.05. (08:00)

    Kikiriki i kokice

    ‘Deadpool 2’ – pomalo kaotičan film u kojem su gegovi važniji od radnje

    “Budućnost franšize ovisit će o prijemu publike: prvi film bio je novina, u nastavku više nema iznenađenja, ali je sve pretrpanije i razigranije, što ne mora biti prednost (trailer). Možda je greška što se Deadpool 2 ugurao u procjep između Osvetnika i filma Solo: Priča iz Ratova zvijezda, no to možda naškodi upravo potonjem. U svakom slučaju, od Deadpoola 3 nećemo biti pošteđeni”, piše Nenad Polimac o novoj komediji sa Ryanom Reynoldsom. Jutarnji

    15.05. (14:30)

    Kritični pogodak

    ‘Djevojka u magli’ – korektno bauljanje kroz maglu misterioznog zločina

    “Ne treba gubiti iz vida ni činjenicu da je ovo adaptacija pulp literarnog dela, pa se tom logikom mora i voditi, kao ni činjenicu da u pitanju nije naročito raskošna produkcija. To u prevodu znači da akcije kao takve i spektakla neće biti, pa će se sve manje ili više dešavati kroz razgovore, monologe, rekapitulacije i glasna razmišljanja. Zgodno je to za laku literaturu, ali na filmu tako nešto poprima teatralno-drvenu notu i na kušnju stavlja glumce”, piše Marko Stojiljković o filmu Djevojka u magli. Monitor.hr

    27.03. (07:46)

    Kritični pogodak

    ‘Istrebljenje’ – oku ugodan pucanj u prazno

    “Ono što Annihilation čini teškim za donošenje vrednosnog suda i ocene je njegova nedorečenost zbog koje nismo sigurni šta je Garlandov cilj u svemu tome. Raspoloženje kreira i rekreira, menja po sopstvenom nahođenju finim podešavanjem. Za to ima barem troje glumaca na koje može u svakom trenutku računati: versatilnu Natalie Portman, Jennifer Jason Leigh spremnu da se upusti u emocionalne dubine i začuđujuće efektno utišanog Oscara Isaaca”, piše Marko Stojiljković. Monitor.hr

    23.03. (11:30)

    Razlika u pristupu

    Pavičić: Novi ‘Tomb Raider’ je bolji od filmova s Angelinom Jolie

    “Upravo razlika Jolie i Vikander ukazuje i na razliku u pristupu starog i novog serijala. Dok je Jolie bila opasna, prijeka amazonka, Vikander utjelovljuje Croft kao dijete/heroinu, krhku curu slabašne građe koja se nađe pred nadljudskim fizičkim izazovima… Što se zapleta filma tiče, on je generički, tipičan za ‘reboote’, no nije besmislen”, piše Jurica Pavičić za Jutarnji o novom Tomb Raideru. Kritike na Rotten Tomatoes su podijeljene.

    21.02. (20:30)

    Kim Ki-dukov ludi svijet

    Sa Berlinalea: Kanibalizam i mizoginija na letećem brodu

    “Ovo je film koji nije lako voleti, ne samo zbog maltretiranja svih ženskih figura koje ukoliko nisu bespotrebno žrtvovane na altaru muške požude, su ili prostitutke ili su glupe kao točak i bleje u prazno, već i zbog vrlo izraženog giallo elementa u kome je kanibalizam u neku ruku najmanje problematičan. Najveća pesnica u oko je ovde beskrupulozan prikaz ljudske prirode u ekstremnim situacijama koje ih navode da čine najstrašnije stvari ne bi li sačuvali dominaciju nad drugima ili preživeli”, piše Marina Richter za Monitor s festivala u Berlinu o novom filmu Kim Ki-duka Human, Space, Time and Human.

    18.02. (12:30)

    Medvjed na rasporedu

    Kritika s Berlinalea: ‘Nasljednice’

    “Debitantski igrani film Marcela Martinessija Naslednice je jedan od retkih filmova iz Latinske Amerike koji se bave LGTB sredinom, u ovom slučaju još netipičnije – lezbejskim parom poznih srednjih godina. Građen na odličnom scenariju iza kojeg takođe stoji Martinessi, uz jak kasting sa Anom Brun i Margaritom Irun u glavnim ulogama, film se bazira na priči o uticaju koji iznenadna neimaština ima na dve žene”, piše Marina Richter za Monitor. Kritike filmova Damsel, Black 47 i Wild Relatives piše Novi list.