S festivala u Tallinnu: Najbolji – makedonski film o liječenju raka i homoseksualnosti marihuanom

Kao i prošle godine, takmičarski program prvog autorskog filma na PÖFF-u je znatno uzbudljiviji od glavne selekcije. To je najverovatnije zbog vremenskog prostora u kome se dešava, zato što je većina boljih filmova svoje internacionalne/ svetske premijere doživela negde drugde, najkasnije u Varšavi, koja uz Tallinn spada u najmlađe festivale A-kategorije. Današnji fokus je posvećen do sada pogledanim prvim filmovima.

‘Tajni začin’ – marihuana liječi sve od raka do homoseksualnosti

Makedonsko-grčka koprodukcija na makedonskom jeziku ‘Tajni začin’ Gjorcea Stavreskog je jedno od najprijatnijih iznenađenja takmičarskog programa. Post-jugoslovenski život u državi u kojoj se socijalna struktura raspada i gde su ljudi ostavljeni da se snalaze kada se razbole, uz lekove iz inostranstva koji nisu pokriveni receptima i koji koštaju više nego što to prosečan zaposleni sebi može priuštiti, inspiracija su priči o Veleu (Blagoj Veselinov) koji pokušava da pomogne svome ocu Sazdu (Anastas Tanovski) obolelom od raka pluća. Stavreski je film koncipirao kao porodičnu dramu, ali se potom odlučio da je začini humorom, u neku ruku se oslanjajući na sopstvenu tradiciju iz prethodnih kratkih filmova.

Komičnost je centrirana oko space cakea, odnosno Veleove ideje da ocu ublaži bolove uz kolač smešen sa marihuanom koju je pronašao sakrivenu u vozu. Da je to riskantna akcija jasno je zbog količine trave spakovane u paket zajedno sa tabletama ekstazija i on će se naći u čupavoj situaciji iz koje ga naposletku uvlači upravo sujeverje kome su podložni i krimoši.

Vele svoje otkriće krije i od najboljeg prijatelja Dzema (Aksel Mehmet) sa kojim zajedno radi u fabrici koja radnike nije platila četiri meseca. Kao neplaćeni mehaničar, on ne može priuštiti ocu lekove i kada ga zajedno sa ostalim fabričkim radnicima policija angažuje da pretraži voz u potrazi za sakrivenim drogama o kojima su dobili anonimni tip, on pada u iskušenje pri pronalasku paketa i sakriva ga. Pokušaj da diluje drogu prolazi loše i on počinje da istražuje u internet kafeu informacije o medicinskoj marihuani. Tako i dolazi do jednostavnog recepta za kolač, koji oca, ubeđenog da je ovaj kupljen od nadrilekara uopšte ne interesuje.

Magični kolač oca podiže na noge i kada lekar objavi neverovatnu informaciju da se rak povlači, Sazdo reklamira njegovo dejstvo svome najboljem prijatelju koji vest širi po čitavom susedstvu. Penzioneri su najbrži da stanu u kilometarski red ispred Veleovog stana u nadi da će ih iscelitelj osloboditi raznoraznih muka – od išijasa, slepila, šećerne bolesti pa do homoseksualnosti članova obitelji. Ljudi naravno nemaju pojma koji ekstra začin ima to specijalno lekovito dejstvo ali veruju u njegovu moć i Velea kriminalci ostavljaju na miru u zamenu za recept.

Pored očigedne socijalne kritike, film ima i psihološku dimenziju – Stavreski stavlja pod lupu odnos otac/sin i pokazuje dubinu emotivne povrede koja nastaje kada se roditelj od deteta otuđi zato što ne odgovara njegovoj predstavi o idealnom potomku. Dva muškarca su, naime, preživela saobraćajnu nesreću u kojoj su pre mnogo godina nastradali i majka i drugi, „idealan“ sin. (8/10)

Reditelj/ Scenarista/Producent: Gjorce StavreskiUloge: Blagoj Veselinov, Anastas Tanovski, Aksel Mehmet, Aleksandar Mikić, Miroslav Petković, Dime Iliev

Trajanje: 104 min.

Jezik: Makedonski

‘Dom’ – obiteljska i socijalna drama o ostavljenom korejskom dječaku

Južno-korejski ‘Dom’ Kim Jong-Wooa (takođe potpisuje scenario) je drama posebno sumornih nota. U njemu je glavni protagonista dvanaestogodišnji Jun-ho (LEE Hyo-jye) koji gaji jako prisnu vezu sa svojim mlađim bratom Sung-hoom, petogodišnjim dečakom rođenim iz majčine afere sa oženjenim muškarcem Won-jaeom (Heo Joon-seok). Tročlana familija živi u skromnom stanu do koga se dolazi skoro planinarskom veštinom penjanja uz kilometarski duge stube u kraju Busana koji polako nestaje uz rušenje starijih zgrada i građenje novih. Majku (Kim Han-sol) gledalac upoznaje kratko kao lepršavu ličnost koja navečer kući dolazi pijana, a preko dana pokušava da održi svoj posao u osiguravajućem društvu. I u tom kratkom uvodu u kome se vidi uz svoja dva sina, ona više topline pokazuje mlađem, dok se kamera fokusira na starijeg koji je zbog toga potišten. LEE nosi radnju na svojim plećima projektujući pomirljivu pokornost nekoga ko je za većinu svog okruženja nevidljiv, sve dok ga bezizlaznost ne natera da iskaže svoje strahove.

Kada jednoga dana, konfrontirana ženom svoga ljubavnika koja sa njom želi razgovarati, majka pristaje da uđe u njen auto, pred očima dece se dešava teška saobraćajna nesreća posle koje obe žene padaju u komu. U bolnici, one leže jedna pored druge i pri prvoj poseti dece majci, Sung-hoo je pozvan da živi kod oca zajedno sa polu-sestrom koja je iste starosne dobi, dok stariji brat ostaje sam u pustom domu bez ikoga ko bi se o njemu starao. Dečakov pokušaj da se približi otuđenom ocu koji se za njega uopšte ne interesuje, ostavlja ga bez opcija, dok mu grubijani u školi sve jače zagorčavaju život batinama i otimanjem poslednjih para. Odrastao u neagresivnoj sredini i nesklon konfliktima, on stoički trpi torturu. Preživljavanje je srećom kratkog daha, ali ono ne ostaje bez visoke cene koju Jun-ho mora da plati.

Velika čežnja mlađeg brata koji ne razume zašto Jun-ho ne dođe da živi sa njim, konačno navodi Won-jae da i njega dovede u svoj porodični dom, protivno sestri koja mu savetuje da dečaka da u ruke socijalnih radnika. Majka umire i mreža koja se plete oko Jun-hoovog života je sve zamršenija tako da ‘Dom’ postaje mračan tunel sa tankim tračkom svetlosti.

Porodična, ali i socijalna drama, koja zaranja u birokratske kanale korejskog društva i staleške razlike u Busanu uz kristalno čistu fotografiju, manu ima u neprekidnom lancu nesreća koje dečaku kao malj padaju na glavu, ali deca koja su izabrana za uloge pokazuju veliki glumački talenat. Film bi zasigurno dobio mnogo veću ocenu i da mu kraj nije smandrljan do te mere da se ne raspoznaje granica između stvarnosti i fantazije. (6/10)

Scenario/ Režija: Kim Jong-woo

Direktor Fotografije: Lee Seung-joo

Uloge: Lee Hyo-jye, Heo Joon-seok, Lim Tae-poong, Kim Han-sol

Trajanje: 100 min

Jezik: korejski

‘Vozač’ – život na lažima u ortodoksnoj židovskoj zajednici

Izraelski ‘Vozač’ prema scenariju Yehonatana Yndurskog a u režiji Lifneya Hazikarona govori o lokalnom fenomenu – vozačima obaveštenim o adresama boravka najbogatijih članova društva na koje dovoze ljude kojima je potrebna materijalna pomoć. Svaki od te klijentele mora posedovati certifikat od rabina koji svedoči o njegovoj situaciji da bi donacija imala svoj moralan osnov ili ozvaničeno stanje koje zahteva finansijsku pomoć. Za one koji to nemaju, postoje druge, iako komplikovaije opcije. Razumny (Moshe Folkenflik) je vozač čija se popularnost u Bnei Braku zasniva na pedantno vođenim knjigama o životima bogataša, što toj posebnoj vrsti prosjaka omogućava da pronađu njihove slabe tačke. Kao neko sa iskustvom, on svojim mušterijama pokazuje kako se lakše dolazi do novca, dajući im primere tužnih priča – uz obaveznu suzu u oku – koje funkcionišu. Po obavljenom pohodu, on beleži ispovesti svakoga od njih ne bi li obogatio svoj arhiv novim detaljima. Razumny je majstor manipulacije i obmane, najviše sebe samog. Kao samohrani otac – posle odluke žene da ga napusti i zasnuje nov život u Tel Avivu – on se ne snalazi u pedagoškoj ulozi sa kojom je konfrontovan i ćerka postaje svedok majstorluka u ručavanju i večeravanju za džabe po svadbama, daćama i lokalnim proslavama na koje nisu pozvani.

U ‘Vozaču’ se uči lekcija o akciji i interakciji i o posledicama života baziranog na lažima. Ne bez izvesne doze humora, kao na primer u svakovečernjem susretu lokalnih prevaranata koji uz kockanje i piće planiraju najnemogućije šeme za brzu zaradu, Hazikaron pokazuje paradoks ultra-ortodoksne zajednice čiji su temelji izgrađeni na strogim pravilima, a čiji su neki od članova tata-mate u njihovom zaobilaženju. I sam ultra-ortodoksno odgojen, redatelj Hazikaron rado analizira manje poznate slojeve društva, a posebito njene najsiromašnije članove. Njega interesuje sukob verskog sa svetovnim ili neka osebujna mešavina oba, krojena prema sopstvenom viđenju života. Direktor fotografije Shai Goldman, poznat po svojoj saradnji sa rediteljem Nadavom Lapidom (‘The Kindergarten Teacher’ 2014 i ‘Policajac’ 2011), poseže za mračnim tonovima koji se približavaju monohromnosti, dajući filmu specifičan težak feeling, iako je priča zapravo građena na lakšim notama. (5/10)

Trajanje: 92 min

Scenario/Režija: Yehonatan Indursky

Direktor Fotografije: Shai Goldman

Uloge: Moshe Folkenflik, Manuel Elkslassy Vardi

Jezik: hebrejski

‘Resurrection’ – bizarna studija prijateljstva

Belgijska drama ‘Resurrection’ Kristofa Hoornaerta je bizarna studija prijateljstva koje se stvara između dvadesetpetogodišnjeg ubice u bekstvu i usamljenog starca koji živi na izolovanoj farmi u belgijskim šumama. Ovo je takođe i originalan pristup „zločinu i kazni“ u zalasku u naočigled neprobojnu psihu mladog, bezimenog ubice koji svoju krivicu nosi uz neslomljivo ćutanje.

Film počinje kao dinamična krimi priča sa eksplolzijom autobusa punog ljudi kojoj sledi brutalna tuča u šumi između dva brata tokom koje mlađi ubija starijeg, ali od sedmog minuta se ritam potpuno menja i pretvara se u narativ dugih kadrova. Posle počinjenog ubistva, mladić (Gilles de Schryver) se tetura do reke u kojoj pokušava da spere krv, ali shvata da je taj akt potpuno sumanut i završava, iscrpljen, na livadi. Tu ga starac (belgijski veteran filma Johan Leysen) i pronalazi, u svojoj svakodnevnoj šetnji sa psom. On mladiću nudi kaput i utočište, uz neuspele pokušaje da dobija bilo kakav odgovor. U međuprostoru između šoka nad počinjenom monstruoznošću i osećaja krivice koji iz njega izbija u nezaustavljivim jecajima i životinjskim kricima, mladić starca koji ga je polu-golog pronašao na rubu šume i doveo kod sebe kući, i plaši i intrigira.

Usamljenost i otuđenost postaju neizbalansirani ko-egzistencijalni duet koji je koliko misteriozan, toliko i ne preterano ubedljiv sve dok se gledalac ne upozna sa starčevim bolnim gubitkom. U tom momentu se napravi spona između prve, zbunjujuće scene sa eksplozijom i starčevom iritantnom nakanom da pomogne mladiću koji uzima sve što mu se ponudi bez reči hvale ili akta zahvalnosti. Dok priča o tome kako je završio na farmi, ostavivši iza sebe gradski život i ljude u koje nema poverenje, on istresa bol zbog gubitka žene i sina u terorističkom napadu koji je jedini preživeo. On u izgubljenom mladiću na neki način vidi izgubljenog sina, iako mu je, onog trenutka kada mu na vrata zakucaju dva policajca koja mu objašnjavaju da tragaju za dvadesetpetogodišnjakom koji je u šumi ubio svog brata, teško da pojmi kako je neko u stanju da počini takvo zlodelo. Ipak će odlučiti da ga ne prijavi, iako su njegovi sentimenti očigledno poljuljani.

Sinemascopski široki kadrovi litvanskog direktora fotografije Rimvydasa Leipusa omogućavaju stvaranje distance između emotivnog i vizuelnog, sa pojačanim kontemplativnim efektom dugih scena u kojima su muškarci zagledani u daljinu. (5/10)

Scenario/ Režija: Kristof Hoornaert

Direktor Fotografije: Rimvydas Leipus

Uloge: Johan Leysen, Kris Cupperts, Gilles de Schryver, Thomas Ryckewaert

Trajanje: 100 min.

Jezik: flamanski

Marina D. Richter je filmska kritičarka i novinarka iz Beograda koja već dvadeset godina živi i radi u Beču. Od 2004. je specijalni dopisnik beogradskog dnevnog lista Politika za rubriku kulture. Redovno surađuje s austrijskim portalom Artmagazine.cc, a piše i za razne austrijske publikacije kao slobodni novinar.