S filmskog festivala Karlovy Vary: Odlični pobjednici programa East of the West

‘How Victor the Garlic Took Alexey the Stud to the Nursing’ – tata, sin i starački dom

Porodična satira ‘How Victor the Garlic Took Alexey the Stud to the Nursing’, prvenac Alexandra Hanta (Rusija) je pobednik East of the West takmičarskog programa u solidnoj konkurenciji. Snimljen jarkim, predominantno RG tonovima, priča o razmaženom i bahatom Viktoru (Yevgeny Tkachuk), dvadesetsedmogodišnjem radniku fabrike reciklaže u ruskoj provinciji i njegovom nenadanom road tripu sa otuđenim, kriminalnim ocem koji je familiju napustio pre 20 godina, film je napakovan akcijom, humorom i manijačkom vožnjom između porodične drame nejakih emocija i sirove mačo egzibicije.

Viktor zarađenu platu umesto na porodicu troši na svakovečernja opijanja, pretvarajući se u genetsku kopiju svoga oca koga nije video od pete godine života. Dok kod kuće na njega čekaju žena, maloletni sin i besna svekrva u čijem stanu živi, on sabija piće za pićem u lokalnom noćnom klubu, okružen sličnom grupom bezperspektivaca koji njegove impulsivne ispade bodre sa vrstom idolatrije. Iziritiran sasvim logičnom dramom kod kuće, Viktor pokušava da dobije kredit za kupovinu sopstvenog stana u koji hoće da se useli sa ljubavnicom Lariskom (Alina Nasibullina) koja sanja nerealne snove o luksuznom životu – ali banka zahtev glat odbija zbog nedovoljnih primanja i ispunjene informacije da je Viktor „siroče“.

Njegov bes se pojačava i rezultuje nizom divljačkih ispada sve dok ga, iz vedra neba u samoposluzi ne oslovi starica koja ima informaciju o njegovom ocu. Ispostavlja se da stara dama neguje Alexeya koji je po puštanju iz zatvora dobio šlog i sada, nepokretan, u stanju mumlajuće kreature, vegetira u krevetu. To Viktora ni u kom slučaju ne bi tangiralo da ne dobija komad dodatne informacije – otac ima stan u vlasništvu, isti onaj u kome je negovan od strane stare žene koja se nada da će ga zauzvrat od Alexeya naslediti za svoju ćerku. Viktor tu vidi rešenje svih svojih problema, ali ne želeći da izigrava bolničara ocu prema kome gaji samo prezir, on rešava da ga skloni u negovateljski dom. Jedini problem je taj što je mesto teško naći i slobodna opcija se nalazi stotinama kilometara dalje, u udaljenoj provinciji. Sin oca tovari u prtljažnik kombi-auta kao vreću krumpira i tokom prvog naglog kočenja dešava se čudo koje Viktoru nije potrebno – Alexey počinje da govori, a očigledno može i da pokreće udove. To je naravno komplikacija za mladića koji očekuje brzo nasledstvo i počinje psihološki rat između dva prgava čoveka.

U ulozi Alexeia briljira Alexey Serebryakov (Kolya u ‘Leviathanu’, 2014) koji je u projekat uskočio u podršku Hantu zbog izvanrednog scenarija i njegova prefinjena pojava prevejalog krimoša stare generacije – opreznog, lukavog i nalickanog u konfrontaciji sa preranom onemoćalošću i potomkom koji reflektuje sve njegove mane, nosi film. Na dugačkom putu od male urbane zajednice do finalne destinacije uz domaću rap muziku koja trešti iz zvučnika, sem susreta sa Alexeyevom drugom familijom koju je takođe ostavio na cedilu, njegovim starim pajtosima koji žele da mu naplate dug iz prošlosti, dešava se serija histerično smešnih nesporazuma i konflikata između dva muškarca koja počinju da budu protektivni jedan prema drugom, svako iz svog interesa. (9/10)

‘Dede’ – mjesto gdje je tradicija iznad ljubavi

Specijalna nagrada žirija East of the West žirija ide priči o ruralnoj gruzijskoj sredini obeleženoj grubijanskim patrijarhalnim odnosima, filmu ‘Dede’ Mariam Khatchvani (Gruzija/ Qatar/ Irska/ Holandija), drami o sudbinama preokrenutih vekovima nepoljuljanim tradicijama. Snimljen u oblasti Svaneti u gruzijskim planinama na originalnom Svan jeziku i oslonjen na glumački tim amatera – sem u slučaju Georga Babluanija, film je posvećen drevnoj kulturi u nestajanju. Khatchvani koja i sama potiče iz tog dela Gruzije, bazirala je delimično radnju na pričama svoje bake, rođene i odrasle prema ondašnjim običajima.

Posle dugog vremena provedenog u ratu, muškarci se u jesen 1991. vraćaju u svoja sela, i dalje naoružani do zuba. Među njima se nalazi David koji sa sobom vodi najboljeg prijatelja iz rata, momka koji mu je spasao život – Gegija. Dok se voze seoskim drumom do Davidove kuće, dva muškarca imaju samo jednu temu – ljubav. David se raduje predstojećoj svadbi, a Gegi tuguje za neostvarenom ljubavlju sa devojkom kojoj nije uspeo da sazna ime. Dok se seljani raduju što niko od njihovih muškaraca nije izgubio život na ratištu, mlada devojka Dina se suočava sa izvesnošću braka sa čovekom koga ne voli, ali kojem ju je njen deda obećao za nevestu. Svaki pokušaj da matorog patrijarha ubedi da je poštedi takve sudbine udara na gluve uši i padaju iste reči: „obraz“, „čast“ i „tradicija“. „Žena nema glas“ je rečenica koja će nekoliko puta u različitim kontekstima izaći iz usta muškaraca koji dominiraju društvom i koji ne prezaju od kidnapovanja devojaka koje im uhvate oko, automatski ih čineći svojim zatočenicama a potom i nevestama. To je kodeks sa kojim Dina ne može da se pomiri. Ona otvoreno priznaje Davidu da je zaljubljena u njegovog ratnog druga, što rezultuje neuspelim pokušajem ubistva, a potom samoubistva za koje je naravno okrivljen Gegi. Ljubavnici su prinuđeni da pobegnu i život osnuju negde drugde. Bračna idila traje svega pet godina i prekida ju je krvna osveta koja Dinu ostavlja udovicom i svega kratko vreme zaštićenom pod krovom ostarelog svekra. Ono od čega je bežala u rodnom selu, sada je realnost koju više ne može da izbegne i ona se zatiče u domu svoga druga iz detinjstva koji je protiv njene volje uzima za ženu. Ostavljena bez četvorogodišnjeg sina koji je ostao kod familije njenog preminulog muža, ona tavori u kući, skrhana tugom za Gegijem i u crnini koju odbija da skine sa sebe. (8/10)

Marina D. Richter je filmska kritičarka i novinarka iz Beograda koja već dvadeset godina živi i radi u Beču. Od 2004. je specijalni dopisnik beogradskog dnevnog lista Politika za rubriku kulture. Redovno surađuje s austrijskim portalom Artmagazine.cc, a piše i za razne austrijske publikacije kao slobodni novinar.