• 16.05. (12:05)

    ‘The House That Jack Built’ – Von Trierova brljotina o serijskom ubojici

    Lars von Trier se u Cannesu, posle sedmogodišnje zabrane zbog lupetanja na konferenciji za štampu ‘Melanholije’, pojavio sa trilerom ‘The House That Jack Built’ u kome hladnokrvnog serijskog ubicu sa opsesivno kompulsivnim poremećajem igra Matt Dillon. Radnja je smeštena u 1970-ima negde u provinciji na zapadnoj obali Amerike i od urbanosti se vidi tek jedna uzana ulica u koju Jack dovozi svoj morbidni tovar ne bi li ga smestio u hladnjaču, davno kupljenu zarad biznisa sa smrznutim picama. U tom ogromnom hladnom prostoru sa blindiranim vratima, pice će brzim tempom istisnuti beživotna tela prevashodno žena i dece. Von Trier se očigledno tek pred kraj snimanja setio da nije izmasakrirao nijednog muškarca, pa ih je dodatno nabacao u skladište.

    Prva kamenčina o koju se redatelj spotiče je beskrvnost njegovog ubice koji je, iako je jasno psihopata, bez ijedne izražajne ljudske osobine. To je malo teško svarljivo iz nekoliko razloga, a jedan od njih je njegova pasije za umetnost, muziku i arhitekturu – hobi profesiju iz nezadovoljstva time što ga je familija naterala da „postane samo inžinjer“. Kakva je ta familija iz koje potiče ne zna se i nekoliko kratkih scena iz njegovog detinjstva su nedovoljne da se spozna poreklo svega, odnosno, kakvim je čudom ta perverzna potreba za ubijanjem eksplodirala u poznim sredovečnim godinama. Potom – kod njega se jedina emocija uopšteno javlja kada pomisli na kosače trave, i jedina scena u kojoj pušta suzu je kada mu se to ponovo prikaže. Postoji mala indikacija iz prošlosti o potencijalnoj karijeri, ali priča je vođena tako da je gledalac ubeđen da je ubistvo počinjeno u prvih 15 minuta filma, zapravo premijera njegovog krvavog projekta. Koliko god da je ta scena odlično razrađena, toliko se čini da bi gledalac trebao da navija za Jacka što je ućutkao neprijatnu ženu koju igra Uma Thurman, brutalnim udarcem u glavu njenom sopstvenom dizalicom za automobil.

    Druga kamenčina na narativnom putu je nekonciznost u vođenju počiniočeve ruke i omaložavanju inteligencije apsolutno svakoga sa kojim se sreće. Žrtve su portretirane kao naivne, lakoverne (uglavnom ženske) osobe koje padaju na retoriku koja bi pukla i pred nekim sa mnogo manje moždanih vijuga. Čak će ispasti da Jack ima i prijatelje, koji se materijalizuju niotkuda u samom finalu, ali i oni su maloumne ćurke – i pored života koji vode, odnosno opsesije vatrenim oružjem – oni labave oprez. Što film više odmiče, stvara se osećaj da je Trier više improvizovao nego što se držao pisanog slova, pa je u jednom trenutku osetio i potrebu da citira samog sebe, ubacivanjem sekvence u kojoj se velikom brzinom smenjuju scene iz njegovih prethodnih filmova – ‘Melanholije’, ‘Nimfomanke’ i ‘Antihrista’.

    Jack (koji vremenom sebi daje „umetničko ime“ Mr. Sophistication) vodi voice-over konverzaciju sa nekim koga zove Virgil (Bruno Ganz), što će tek na kraju dobiti svoj smisao paklenom vezom sa Danteom. Taj razgovor teče kroz njegovu ispovest o takozvanih pet „incidenata“ koji su zapravo pet stanica njegovih zločina. Posle prvog incidenta sa ženom koja ga je zaustavila na autoputu, Jack dobija nagon za ubijanjem koje se dešava sve učestalije i njegove inspiracije postaju sve brutalnije. „Njegova familija“ – mlada majka (Sophie Gråbøl) i dva maloletna sina koje odvodi u šumu na izlet, biva eliminisana na takav način da se teško kome ne okrene želudac. Pošto oba deteta bivaju ubijena hitkom iz puške direktno u glavu ispred očiju majke, on ih pretvara u umetničku piknik instalaciju, terajući ženu da hrani svoju mrtvu decu. To je tek jedan od detalja koji bi funkcionisali u jednom čisto žanrovskom ili čisto triler ostvarenju, mada ne baš sa takvom vrstom estetike, da nema toliko praznine između – film se oteže i davi, a kada to ne čini, onda udara po očima torch porn sistemom koji kulminira odstranjivanjem dojke kuhinjskim nožem jednoj devojci, do tog momenta mučenoj samo psihološki.

    ‘The House That Jack Built’ je dvosatna vožnja kroz davljenje, klanje i mutilaciju uz bizarnu upotrebu snimka Glenna Goulda za klavirom koji se stalno provlači kroz film. To nije jedini repetitivni element iz filmskih arhiva – Treći Rajh je nešto čega von Trier očigledno ne može da se otrese. Čak postoji i oda čuvenom bombarderu „Štuki“ – „najsavršenijoj letelici ikada napravljenoj“. Poslednja dva detalja smatram namernom redateljevom provokacijom zbog problema koju je njegova izjava o Hitleru izazvala pre 7 godina. To je jasna poruka – „evo vam ga na, ja i dalje radim šta hoću.“ Ima tu još puno slikovnih dopuna i filozofiranja o ubistvu kroz, na primer, objašnjenje specifičnog procesa obrađivanja grožđa za vrlo posebno vino u Nemačkoj. I tako 155 minuta… (2/10)

    Marina D. Richter je filmska kritičarka i novinarka iz Beograda koja već dvadeset godina živi i radi u Beču. Od 2004. je specijalni dopisnik beogradskog dnevnog lista Politika za rubriku kulture. Redovno surađuje s austrijskim portalom Artmagazine.cc, a piše i za razne austrijske publikacije kao slobodni novinar.

  • Slične vijesti

    03.08. (15:48)

    Dakle, gledati!

    Nemoguća misija: Raspad sistema – film koji se lako može pogledati i nekoliko puta

    Nenad Polimac o najnovijem filmu iz franšize “Nemoguća misija”: To je dobro složen film, precizno odmjerenog ritma, u kojem vas obilje uzbuđenja ne zamara, štoviše poželite da cjelina od dva i pol sata potraje i malo dulje. Da je pravde, takav bi film u trenu trebao zgrnuti milijardu dolara bruto. Kompliment “Raspadu sistema” je i to što će ga lako biti pogledati i nekoliko puta. IMDB

    01.08. (21:03)

    Drugo mišljenje

    Jurica Pavičić o Sicario 2: Podgrijani ručak, ali dobar

    Nenad Polimac se već relativno hladno osvrnuo na Sicario 2, no kad se i drugi kritičar Jutarnjeg oglasi o istom filmu onda to tumačimo da se morao javiti iz osobnih, a ne redakcijskih razloga. I doista, osvrt Jurice Pavičića je mnogo entuzijastičniji i pravi je poziv u kino: “Ako “Sicario 2” i ima mana, onda ima možda samo jednu: previše nalikuje prvom filmu. Mogli biste reći – podgrijani ručak. Ali, koga briga, ako je ručak dobar.”

    19.06. (16:37)

    Žene preuzimaju Hollywood

    Kako su ‘Izbavitelji 2’ postali jedan od najuspješnijih holivudskih crtića svih vremena

    Nenad Polimac zaključuje svoj osvrt: “‘Izbavitelji 2’ dokazuju da je Hollywood – kolikogod mu prigovarali – u stanju napraviti inteligentan i zabavan spektakl.” Kreativni uspjeh prati komercijalni – Izbavitelji 2 su za vikend zaradili čudesnih 180 milijuna dolara i naravno bili uvjerljivo najgledaniji film. (Box Office Mojo)

    04.06. (06:38)

    ‘Solo: A Star Wars Story’ nudi malo toga kao solo film

    Naš filmski kritičar Marko Stoiljković o novom Star Wars filmu: “Ovaj tempo Star Wars filmova zaista nije human i postaje sve teže uvideti svrhu svemu tome… Kada se podvuče crta, nije da nam je ovo bilo potrebno. A sumnjam da je bilo potrebno i mudrim glavama iz Disneya zaposlenim na ‘marvelizaciji’ Star Wars sveta. Posebno bode oči paradoks da je za neke detalje u filmu potrebno ekstenzivno poznavanje sveta, dok su druge, jednako bitne informacije, redundantne čak i osrednjim poznavaocima. Čini se da su i najzagriženiji fanovi prepoznali lažnjak koji čak i nije toliko loš koliko je usiljen.” Ocjena: 5/10. Iscrpnije…

    29.05. (13:13)

    Kritični pogodak

    Filmska kritika: ‘The Nile Hilton Incident’ – egipatski noir radi baš onako kako treba

    “U svom nagrađivanom filmu ‘The Nile Hilton Incident’ švedsko-egipatski reditelj Tarik Saleh ponudio je odgovor na pitanje kako bi izgledao film noir van zapadnjačkog konteksta… Saleh uspeva u naumu da sprovede detaljnu sondažu egipatskih socijalnih prilika i tako napravi političan film bez pretenzija prema aktivizmu ili istoričnosti” – piše Monitorov Marko Stojiljković o krimiću smještenom u Kairo o ubojstvu elitne prostitutke u što je upleten vrh politike, dok slučaj rješava korumpirani policajac. Monitor.hr

    20.05. (12:08)

    Kritični pogodak

    Filmska kritika: ‘Deadpool 2’ – korektan i zabavan nastavak

    “Kako se odnositi prema hitičnosti prvog dela? Još istoga? Ponovno izmisliti točak? Nešto između? Promeniti mu suštinu, a ostaviti formu? Napraviti blagu varijaciju na temu tipa ‘isto to, samo malo drugačije’? Hajdemo reći da ‘Deadpool 2’ balansira između poslednje dve solucije i da je u konačnici ovo (još) više Marvel, a manje ‘Deadpool’ film, ako me razumete”, piše Marko Stojiljković o novom filmu o anti-super-junaku. Monitor.hr

    20.05. (07:07)

    Dok palme njišu nagrade...

    Japanski film ‘Shoplifters’ dobitnik Zlatne palme u Cannesu

    Japanski film Shoplifters redatelja Hirokazu Kore-Edaa osvojio je Zlatnu palmu za priču o obitelji sitnih kriminalaca koja krade po trgovinama pa na ulici pokupi djevojčicu koja je bila zlostavljana. Nagrada Grand Prix pripala je Amerikancu Spike Leeu za BlacKkKlansman, film o rasizmu, desnici i predsjedniku Donaldu Trumpu. Nagradu žirija dobio je Capharnaum Libanonke Nadine Labaki, specijalnu Zlatnu palmu dobio je francusko-švicarski redatelj Jean-Luc Godard za film Livre d’ image (‘Slikovnica’), a za režiju Poljak Pawel Pawlikowski za Hladni rat, priču o ljubavi snimljenoj u crno-bijeloj tehnici, djelomice u Splitu. Ovdje popis svih nagrađenih. Variety

  • Slične vijesti

    03.08. (15:48)

    Dakle, gledati!

    Nemoguća misija: Raspad sistema – film koji se lako može pogledati i nekoliko puta

    Nenad Polimac o najnovijem filmu iz franšize “Nemoguća misija”: To je dobro složen film, precizno odmjerenog ritma, u kojem vas obilje uzbuđenja ne zamara, štoviše poželite da cjelina od dva i pol sata potraje i malo dulje. Da je pravde, takav bi film u trenu trebao zgrnuti milijardu dolara bruto. Kompliment “Raspadu sistema” je i to što će ga lako biti pogledati i nekoliko puta. IMDB

    01.08. (21:03)

    Drugo mišljenje

    Jurica Pavičić o Sicario 2: Podgrijani ručak, ali dobar

    Nenad Polimac se već relativno hladno osvrnuo na Sicario 2, no kad se i drugi kritičar Jutarnjeg oglasi o istom filmu onda to tumačimo da se morao javiti iz osobnih, a ne redakcijskih razloga. I doista, osvrt Jurice Pavičića je mnogo entuzijastičniji i pravi je poziv u kino: “Ako “Sicario 2” i ima mana, onda ima možda samo jednu: previše nalikuje prvom filmu. Mogli biste reći – podgrijani ručak. Ali, koga briga, ako je ručak dobar.”

    19.06. (16:37)

    Žene preuzimaju Hollywood

    Kako su ‘Izbavitelji 2’ postali jedan od najuspješnijih holivudskih crtića svih vremena

    Nenad Polimac zaključuje svoj osvrt: “‘Izbavitelji 2’ dokazuju da je Hollywood – kolikogod mu prigovarali – u stanju napraviti inteligentan i zabavan spektakl.” Kreativni uspjeh prati komercijalni – Izbavitelji 2 su za vikend zaradili čudesnih 180 milijuna dolara i naravno bili uvjerljivo najgledaniji film. (Box Office Mojo)

    07.06. (17:13)

    Jurica Pavičić uspoređuje Spilbergov originalni Jurski park sa upravo izašlim petim nastavkom serijala – ‘Fallen Kingdom’: U znanstvenom smislu ridikulozan film, a njegovi tvorci nisu razumjeli ono što Spielberg 1993. jest

    Iscrpnije...
    04.06. (06:38)

    ‘Solo: A Star Wars Story’ nudi malo toga kao solo film

    Naš filmski kritičar Marko Stoiljković o novom Star Wars filmu: “Ovaj tempo Star Wars filmova zaista nije human i postaje sve teže uvideti svrhu svemu tome… Kada se podvuče crta, nije da nam je ovo bilo potrebno. A sumnjam da je bilo potrebno i mudrim glavama iz Disneya zaposlenim na ‘marvelizaciji’ Star Wars sveta. Posebno bode oči paradoks da je za neke detalje u filmu potrebno ekstenzivno poznavanje sveta, dok su druge, jednako bitne informacije, redundantne čak i osrednjim poznavaocima. Čini se da su i najzagriženiji fanovi prepoznali lažnjak koji čak i nije toliko loš koliko je usiljen.” Ocjena: 5/10. Iscrpnije…

    29.05. (13:13)

    Kritični pogodak

    Filmska kritika: ‘The Nile Hilton Incident’ – egipatski noir radi baš onako kako treba

    “U svom nagrađivanom filmu ‘The Nile Hilton Incident’ švedsko-egipatski reditelj Tarik Saleh ponudio je odgovor na pitanje kako bi izgledao film noir van zapadnjačkog konteksta… Saleh uspeva u naumu da sprovede detaljnu sondažu egipatskih socijalnih prilika i tako napravi političan film bez pretenzija prema aktivizmu ili istoričnosti” – piše Monitorov Marko Stojiljković o krimiću smještenom u Kairo o ubojstvu elitne prostitutke u što je upleten vrh politike, dok slučaj rješava korumpirani policajac. Monitor.hr