• 06.08.2017. (22:00)

    ‘Valerian i grad tisuću planeta’ – šarenilo za sva čula u odsustvu bilo kakve velike priče

    Luc Besson je renesansna ličnost zabavnog, akcijom nabijenog B filma. On je veliki boss Europacorpa, firme koja na evropskom tlu baštini tradiciju klasičnog i obnovljenog Hollywooda. On je producent po nekoliko naslova godišnje. On je scenarista i kreator likova, iako zapravo ne zna da piše. On je reditelj vrlo haotičnih i neujednačenih filmova koji iskreno preslikavaju haos u njegovoj glavi i odaju počast njegovim filmskim i uopšte kulturnim uzorima. Istini za volju, vrhunac svoje autorske karijere je imao 80-ih i 90-ih godina, i to kakav, ali makar ne očekuje od sebe da ponovi The Big Blue, La femme Nikita i Leon: The Professional.

    Čini se da stvari ipak malo drugačije stoje sa The Fifth Element, možda ne najboljim, ali svakako najosebujnijim i najšarenijim Bessonovim filmom do nedavno. U tom kontekstu, Valerian and the City of Thousand Planets radi kao svojevrsni “update” za uslove današnje industrijski napravljene filmske zabave. Dakle, unapređena kompjuterska grafika. Dakle, 3D. Dakle, veliki ekrani. Osnovne stvari su tu: haos, šarenilo, reference, vrlo tanka i pratljiva, premda ne naročito logična priča koja uglavnom služi da spoji razne manje ili više nadahnute akcijske sekvence u jedan popcorn film.

    Ali ovde nije reč o Bessonovom tipičnom štancu, već o projektu na kojem je u većoj ili manjoj meri radio od svoje desete godine kada je po prvi put pročitao strip Valerian and Laureline. Uostalom, ko je pratio stripovsku i filmsku scenu, primetio je uticaj Christina i Mezieresa i uopšte francuske škole stripa na produkcijski dizajn The Fifth Element. Valerian će možda postati franšiza u budućnosti (ovisno o uspehu na svetskim blagajnama, posebno u Evropi i Kini, naročito kada se u obzir uzme budžet od preko 200 miliona eura) i stoga se razvodniti, ali za sada ga treba posmatrati kao film u kojem je Besson dao celog sebe, sa svim svojim prednostima i nedostacima.

    Radnja filma je vrlo bazična. Valerian (DeHaan) i Laureline (Delevingne) su dvojac kosmičkih federalnih agenata na naizgled jednostavnoj misiji da pokupe poslednji primerak životinjske vrste i uhapse krijumčara koja će otkriti zaveru i zataškavanje od strane vojnog zapovednika Aruna Filitta (Firth), pa se bezmalo pretvoriti u misiju spasavanja univerzuma ili makar jedne njegove miroljubive rase koja je pala žrtvom ratova drugih humanoida. Valerian je sposoban operativac, ali je, naravno, anarhoidan i serijski zavodnik, te stoga sklon incidentima, naročito pošto je bacio oko na Laureline. Ona je, pak, organiziranija i sklonija igranju po pravilima, ali je svejedno izuzetno lojalna svom partneru, pa je na nama da otkrijemo hoće li se do kraja filma između njih razviti i ljubavna priča.

    Ono što sledi je zapravo akcija u elaboriranim, dizajniranim i koreografiranim scenama, te panoramska turneja kroz šarenilo celog univerzuma iz stripa i iz Bessonove glave. Par stvari je tu na izuzetno visokom nivou. Dizajn bića, vodenih, gasovitih, humanoidnih, drugačijih, divljih, pitomih, civiliziranih, primitivnih. Dizajn lokacija. Uvrnute ideje i filigranski detalji, poput androgino-avatarastih vanzemaljaca koji se umivaju biserima. Sarkazam upućen filmskoj industriji u jednoj od ranih scena smeštenih na virtuelnom bazaru gde junaci moraju na sebi imati naočare i rukavice da se kroz isti kretali. Reference na Star Wars, Star Trek i opskurne filmove poput Stalloneovog Paradise Alley. Sitna i krupna ludila, poput situacije u kojoj Laureline, tražeći Valeriana, stavlja meduzu na glavu da bi u jednoj od sledećih scena bila upecana od strane divljaka (leptir je poslužio kao mamac) i posluživala večeru ili bila poslužena kao večera na njihovom dvoru.

    Jedna od najboljih, ako ne i najbolja sekvenca u filmu u sebi sadrži Ethana Hawkea kao makroa sa kaubojskim šeširom na glavi (teško opisivo blesav prizor) i Rihannu kao striptizetu koja menja oblike, citira klasičnu dramu i poeziju i lamentira nad životom u ilegalnoj emigraciji. Iako je u pitanju cameo-ulogica, fakat je da muzička zvezda ima potencijala da bude zvezda i na velikom platnu.

    Sa nekim drugim stvarima, Valerian and The City of Thousand Planets ne stoji tako dobro. Ne samo da je priča tanka, nego je na najvišem nivou predvidljiva toliko da nema apsolutno nikakve napetosti. Čak je i anti-kolonijalna izjava odrađena sa pola mozga, kao prepisana iz Avatara, u suštini tek prazna tlapnja.

    Problemi se daju iščitati i iz naslova. Valerian je preslabo definiran, generički lik, a Dane DeHaan je pogrešan izbor za akcijskog junaka jer više nego išta deluje kao prerasli klinac, ne šmeker, ne zavodnik, ne mangup, ne baraba. Uz Bessonov scenario sa potpisno lošim dijalozima, to se još dodatno vidi. Nije isto kada ti takvo šta izgovori Bruce Willis i prerasli klinac: u prvoj varijanti to može proći kao stilska izjava, u drugoj je samo glupo. Istini za volju, Besson je po pravilu bolje stajao sa heroinama nego sa herojima, ali ovde ni to nije slučaj, jer ni Laureline ni Cara Delevingne nemaju dovoljno prostora da se razviju kao lik, odnosno glumica, s tim da glumica ne dobiva ni adekvatno vođenje. Sa takvim likovima, nije ni čudo da ljubavna priča deluje kao ofrlje odrađen dodatak.

    Konačno, i taj grad tisuću planeta, zamišljen kao svemirsko-operetsko-futuristički pandan Parizu s prelaza prošlih vekova, New Yorku s poslednjeg prelaza, Londonu ili Berlinu danas, ta fokalna tačka civilizacija, rasa, kultura, tehnologije i nauke, ne uspeva da u Bessonovoj viziji preraste ono što zapravo je od uvodne scene: prerasla svemirska stanica na koju su svi živi kačili svoje delove. Mesto zapravo nema duha, nema ništa što ga drži skupa i promovira u prestonicu civiliziranog svemira. Naravno, osim detaljčića koji nam plene pažnju svojim šarenilom i okreću nam fokus od problematične priče i još problematičnijeg scenarija.

    Naravno, od letnjeg hita teško da možemo očekivati nekakav vrhunac filmske umetnosti, pa bi možda bilo dobro ignorirati sve te silne nedorečenosti i nelogičnosti i posvetiti se onome što u Valerianu valja. Dizajn, šarenilo, akcija i humor su ponekad sasvim dovoljni. (6/10)

    Filmski kritičar Marko Stojiljković porijeklom je iz Beograda, a živi i radi u Sloveniji. Pratite ga i na blogu Film na dan i Twitteru.

  • Slične vijesti

    18.05. (08:00)

    Kikiriki i kokice

    ‘Deadpool 2’ – pomalo kaotičan film u kojem su gegovi važniji od radnje

    “Budućnost franšize ovisit će o prijemu publike: prvi film bio je novina, u nastavku više nema iznenađenja, ali je sve pretrpanije i razigranije, što ne mora biti prednost (trailer). Možda je greška što se Deadpool 2 ugurao u procjep između Osvetnika i filma Solo: Priča iz Ratova zvijezda, no to možda naškodi upravo potonjem. U svakom slučaju, od Deadpoola 3 nećemo biti pošteđeni”, piše Nenad Polimac o novoj komediji sa Ryanom Reynoldsom. Jutarnji

    15.05. (14:30)

    Kritični pogodak

    ‘Djevojka u magli’ – korektno bauljanje kroz maglu misterioznog zločina

    “Ne treba gubiti iz vida ni činjenicu da je ovo adaptacija pulp literarnog dela, pa se tom logikom mora i voditi, kao ni činjenicu da u pitanju nije naročito raskošna produkcija. To u prevodu znači da akcije kao takve i spektakla neće biti, pa će se sve manje ili više dešavati kroz razgovore, monologe, rekapitulacije i glasna razmišljanja. Zgodno je to za laku literaturu, ali na filmu tako nešto poprima teatralno-drvenu notu i na kušnju stavlja glumce”, piše Marko Stojiljković o filmu Djevojka u magli. Monitor.hr

    27.03. (07:46)

    Kritični pogodak

    ‘Istrebljenje’ – oku ugodan pucanj u prazno

    “Ono što Annihilation čini teškim za donošenje vrednosnog suda i ocene je njegova nedorečenost zbog koje nismo sigurni šta je Garlandov cilj u svemu tome. Raspoloženje kreira i rekreira, menja po sopstvenom nahođenju finim podešavanjem. Za to ima barem troje glumaca na koje može u svakom trenutku računati: versatilnu Natalie Portman, Jennifer Jason Leigh spremnu da se upusti u emocionalne dubine i začuđujuće efektno utišanog Oscara Isaaca”, piše Marko Stojiljković. Monitor.hr

    23.03. (11:30)

    Razlika u pristupu

    Pavičić: Novi ‘Tomb Raider’ je bolji od filmova s Angelinom Jolie

    “Upravo razlika Jolie i Vikander ukazuje i na razliku u pristupu starog i novog serijala. Dok je Jolie bila opasna, prijeka amazonka, Vikander utjelovljuje Croft kao dijete/heroinu, krhku curu slabašne građe koja se nađe pred nadljudskim fizičkim izazovima… Što se zapleta filma tiče, on je generički, tipičan za ‘reboote’, no nije besmislen”, piše Jurica Pavičić za Jutarnji o novom Tomb Raideru. Kritike na Rotten Tomatoes su podijeljene.

    21.02. (20:30)

    Kim Ki-dukov ludi svijet

    Sa Berlinalea: Kanibalizam i mizoginija na letećem brodu

    “Ovo je film koji nije lako voleti, ne samo zbog maltretiranja svih ženskih figura koje ukoliko nisu bespotrebno žrtvovane na altaru muške požude, su ili prostitutke ili su glupe kao točak i bleje u prazno, već i zbog vrlo izraženog giallo elementa u kome je kanibalizam u neku ruku najmanje problematičan. Najveća pesnica u oko je ovde beskrupulozan prikaz ljudske prirode u ekstremnim situacijama koje ih navode da čine najstrašnije stvari ne bi li sačuvali dominaciju nad drugima ili preživeli”, piše Marina Richter za Monitor s festivala u Berlinu o novom filmu Kim Ki-duka Human, Space, Time and Human.

    18.02. (12:30)

    Medvjed na rasporedu

    Kritika s Berlinalea: ‘Nasljednice’

    “Debitantski igrani film Marcela Martinessija Naslednice je jedan od retkih filmova iz Latinske Amerike koji se bave LGTB sredinom, u ovom slučaju još netipičnije – lezbejskim parom poznih srednjih godina. Građen na odličnom scenariju iza kojeg takođe stoji Martinessi, uz jak kasting sa Anom Brun i Margaritom Irun u glavnim ulogama, film se bazira na priči o uticaju koji iznenadna neimaština ima na dve žene”, piše Marina Richter za Monitor. Kritike filmova Damsel, Black 47 i Wild Relatives piše Novi list.

    21.01. (22:30)

    Kritični pogodak

    Filmska kritika: ‘Bratstvo lopova’ – lopovi, drotovi i kopija ‘Vrućine’

    “Na prvi pogled saga o lopovima i drotovima Den of Thieves deluje kao foto-robot ‘januarskog smeća’, ali je svakako solidniji od toga da bi mu se tek tako nalepila etiketa. Da se ne lažemo, nema tu neke naročite originalnosti, likovi su plošni, a redatelj pravi početničke greške, no ovo je film za koji vam neće biti žao izdvojiti vreme”, piše Marko Stojiljković o krimiću koji upravo igra u hrvatskim kinima. Monitor.hr

    14.01. (23:54)

    Kritični pogodak

    ‘Osmi povjerenik’ zadržao formu Baretićevog romana, ali je izgubio suštinu

    Osmi povjerenik Ivana Salaja na filmskom planu donosi malo toga novoga što je šteta imajući u vidu popularnost Baretićevog romana i prostor koji on ostavlja za ekranizaciju… struktura je epizodična, film predugo traje da bi ostao zanimljiv, a prekratko da bi zaista produbio i oživeo gomilu epizodnih likova koji su svedeni na tipove sa po jednom-dve osobine i zapravo ne budi nikakvu emociju. Salaj se potrudio da održi formu Baretićevog romana, a suština se gubi putem”, komentira Marko Stojiljković novi film u domaćim kinima. Monitor.hr

  • Slične vijesti

    18.05. (08:00)

    Kikiriki i kokice

    ‘Deadpool 2’ – pomalo kaotičan film u kojem su gegovi važniji od radnje

    “Budućnost franšize ovisit će o prijemu publike: prvi film bio je novina, u nastavku više nema iznenađenja, ali je sve pretrpanije i razigranije, što ne mora biti prednost (trailer). Možda je greška što se Deadpool 2 ugurao u procjep između Osvetnika i filma Solo: Priča iz Ratova zvijezda, no to možda naškodi upravo potonjem. U svakom slučaju, od Deadpoola 3 nećemo biti pošteđeni”, piše Nenad Polimac o novoj komediji sa Ryanom Reynoldsom. Jutarnji

    15.05. (14:30)

    Kritični pogodak

    ‘Djevojka u magli’ – korektno bauljanje kroz maglu misterioznog zločina

    “Ne treba gubiti iz vida ni činjenicu da je ovo adaptacija pulp literarnog dela, pa se tom logikom mora i voditi, kao ni činjenicu da u pitanju nije naročito raskošna produkcija. To u prevodu znači da akcije kao takve i spektakla neće biti, pa će se sve manje ili više dešavati kroz razgovore, monologe, rekapitulacije i glasna razmišljanja. Zgodno je to za laku literaturu, ali na filmu tako nešto poprima teatralno-drvenu notu i na kušnju stavlja glumce”, piše Marko Stojiljković o filmu Djevojka u magli. Monitor.hr

    27.03. (07:46)

    Kritični pogodak

    ‘Istrebljenje’ – oku ugodan pucanj u prazno

    “Ono što Annihilation čini teškim za donošenje vrednosnog suda i ocene je njegova nedorečenost zbog koje nismo sigurni šta je Garlandov cilj u svemu tome. Raspoloženje kreira i rekreira, menja po sopstvenom nahođenju finim podešavanjem. Za to ima barem troje glumaca na koje može u svakom trenutku računati: versatilnu Natalie Portman, Jennifer Jason Leigh spremnu da se upusti u emocionalne dubine i začuđujuće efektno utišanog Oscara Isaaca”, piše Marko Stojiljković. Monitor.hr

    23.03. (11:30)

    Razlika u pristupu

    Pavičić: Novi ‘Tomb Raider’ je bolji od filmova s Angelinom Jolie

    “Upravo razlika Jolie i Vikander ukazuje i na razliku u pristupu starog i novog serijala. Dok je Jolie bila opasna, prijeka amazonka, Vikander utjelovljuje Croft kao dijete/heroinu, krhku curu slabašne građe koja se nađe pred nadljudskim fizičkim izazovima… Što se zapleta filma tiče, on je generički, tipičan za ‘reboote’, no nije besmislen”, piše Jurica Pavičić za Jutarnji o novom Tomb Raideru. Kritike na Rotten Tomatoes su podijeljene.

    21.02. (20:30)

    Kim Ki-dukov ludi svijet

    Sa Berlinalea: Kanibalizam i mizoginija na letećem brodu

    “Ovo je film koji nije lako voleti, ne samo zbog maltretiranja svih ženskih figura koje ukoliko nisu bespotrebno žrtvovane na altaru muške požude, su ili prostitutke ili su glupe kao točak i bleje u prazno, već i zbog vrlo izraženog giallo elementa u kome je kanibalizam u neku ruku najmanje problematičan. Najveća pesnica u oko je ovde beskrupulozan prikaz ljudske prirode u ekstremnim situacijama koje ih navode da čine najstrašnije stvari ne bi li sačuvali dominaciju nad drugima ili preživeli”, piše Marina Richter za Monitor s festivala u Berlinu o novom filmu Kim Ki-duka Human, Space, Time and Human.

    18.02. (12:30)

    Medvjed na rasporedu

    Kritika s Berlinalea: ‘Nasljednice’

    “Debitantski igrani film Marcela Martinessija Naslednice je jedan od retkih filmova iz Latinske Amerike koji se bave LGTB sredinom, u ovom slučaju još netipičnije – lezbejskim parom poznih srednjih godina. Građen na odličnom scenariju iza kojeg takođe stoji Martinessi, uz jak kasting sa Anom Brun i Margaritom Irun u glavnim ulogama, film se bazira na priči o uticaju koji iznenadna neimaština ima na dve žene”, piše Marina Richter za Monitor. Kritike filmova Damsel, Black 47 i Wild Relatives piše Novi list.