331/365, utorak, 27. studeni 2001.

Zaraza

Znam, nisam bio oprezan. Nisam poštivao osnovno pravilo web higijene: nikad ne otvaraj attachmente na mailu nepoznatog pošiljatelja. Pala mi je koncentracija, ili sam se previše opustio, ili sam radio previše stvari istovremeno pa mi je nešto moralo promaći. I stisnuo sam klik na attachmentu koji se zvao "Images", previdio čudnovatu ekstenziju .pif, dobio virus i odmah ga proslijedio svima u adresaru. S tim da ja uopće nemam adresar ni blagog pojma tko ga je sve dobio. Stigli su neki molećivi mailovi iz Amerike, opet s nikad čuo adresa, tipa "Why did you just send me this virus?", kao, vidiš da se borimo za svjetsku demokraciju, imamo epidemiju anthraxa, a još nam ti šalješ jebene crviće.

Dragi prijatelji i suradnici, najdublje isprike ako ste slučajno i vi s časne adrese 365@monitor.hr dobili neku izrazitu pizdariju. Uistinu mi je jako žao. Žaljenje potencira osjećaj blage panike, stvoren apsolutnom neupućenošću o posljedicama koje stečena boleština može imati na mog pokretnog ljubimca. Naravno, odmah sam ga odveo na pregled doktoru koji je na njemu instaliran, ali on nije pronašao ništa zabrinjavajuće. Navodno taj doktor obično ne vidi ozbiljne stvari jer je star i senilan. Šile kaže da nove viruse sigurno proizvode i šalju ove zaštitarske kompanije, da imaju kupce za svoje sustave zaštite koji brzo postaju stari i senilni. Poslali su mi i oni nekoliko ohrabrujućih mailova: "Kume, imaš virus, mi smo ga skužili jer nama ništa ne može promaći. Što se nas tiče, možeš se jebati osim ako odmah ne naručiš novi antivirusni paket po izuzetno povoljnoj cijeni." Hvala na brizi, tako i lešinari brinu za svoje nesretne mušterije.

Zaražen sam. Uhvatila me paranoja od moguće štete. Bila me frka upaliti kompjuter jutros. Zamišljao sam da će se umjesto Windowsa pojaviti tekst u DOS-u, help me, help me, panični vapaj u pomoć izmučenog stroja. I da će onda sve eksplodirati. Kao što vidite - nije. Svejedno, još strepim.