361/365, četvrtak, 27. prosinac 2001.

Dani nikakve koristi

Razdoblje između Božića i Nove godine ne služi ničemu.Tih bi nekoliko dana trebalo izbrisati iz kalendara. Barem što se rada tiče. Prihvaćam mogućnost da je značaj tog vremena za pronalaženje novogodišnjeg tuluma u zadnji čas upravo nemjerljiv. Jer, upravo tada se oni neodlučni, koji govore da nemaju pojma kamo bi i da im je sve to dosadno, odvažuju na neobične iskaze konformizma - uplaćuju stomaraka za doček u lokalnoj diskoteci, u društvu nogometaša, wanna-be manekenki, krupnih krimosa sitnog zuba i djevojaka koje su u Milanu upisale prostituciju, samo da slučajno ne ostanu doma i osramote se do vijeka. Strašna je ta Nova godina. Ja se ove godine planiram razboljeti. Onda ti nemaju što prigovoriti.

Inače, ako ste mislili da je vrijeme na Mediteranu bolje nego na kontinentu, promislite još jednom. Puše bura. Hladno i neugodno za popizdit. Onda malo pada kiša uz buru. Vrlo hladno i neugodno. Taman kad se ja vraćam iz kina. Totalno bez veze. U Zagrebu barem možeš gledati snijeg kroz prozor. U Zagrebu barem možeš gledati Zagreb kroz prozor.

Vidim, poštari su hrabro nastavili s radom, izbivši nam iz ruku idealan alibi za ovogodišnje čestitke. Ja ih volim slati, trudim se čak i napraviti sasvim originalne radove, ali ove godine jednostavno nije bilo vremena. I zato je štrajk došao u pravo vrijeme - što ću ti slati čestitku kad znam da neće stići. Iako je to običaj kojeg se treba držati. Jebeš ove cirkularne mailove i sms-ove; jest jednostavno, ali nema osobnosti. Zato glasam za old fashion rukopis na kartolini. I poštare u štrajku.

Natežem se danas s ovih dvadesetak redaka, ali je nekako lakše kad znam da smo se priveli kraju. Stižu mi mailovi olakšanja; hvala Bogu da je gotovo, konačno, neka je to nama završilo. Vidim da je vama bilo teže nego meni. Svaka čast, izdržali ste.