Art Film Fest Košice – birani filmovi sa svjetskih festivala

U Košicama se nedavno održao 25. Art Film Festival, čiji je cilj, tradicionalno od skoro samog početka postojanja, da predstavi razovrsnost međunarodne filmske scene bez obzira na žanr, teme i format, takođe upravljajući fokus na domaću filmsku produkciju, uz mali ali značajan osvrt na njenu bogatu prošlost. Ovo je odlično mesto za popunjavanje rupa u propuštenom sa velikih internacionalnih festivala uz nostalgičnu atmosferu van-multipleks bioskopskih sala i nezaobilazna je stanica za istraživanje slovačkog filma.

‘The Nile Hilton Incident’ – nagrađeni na Sundanceu o Egiptu prije Arapskog proljeća

Ove godine, na glavnom takmičarskom programu se našlo dvanaest filmova od kojih je većina svoje premijere slavila u Berlinu, Cannesu ili nekom od većih prošlogodišnjih festivala, a među njima se našlo i nekoliko svežih, interesantnih ostvarenja. Jedno od njih je švedsko/dansko/nemačka produkcija ‘The Nile Hilton Incident’ Tarika Saleha, dobitnika Velike nagrade žirija na Sundanceu na kome je početkom godine imao svetsku premijeru. U pitanju je klasično građen film noir o korumpiranom policajcu Noredinu, nećaku načelnika policije koji regularno „uključuje taksimetar“ za razne vrste usluga crno-marketašima i sitnim i velikim ribama kriminalnog sveta u Kairu neposredno pred egipatsku revoluciju 2011.
Da nema kristalno jasnu referencu na politička drešavanja u Egiptu u godinama koje su dovele do smene Mubaraka sa vlasti, film bi mogao da se vidi kao osebujna verzija ‘Lošeg poručnika’ u Ferrarinom originalu, u kojoj se poznati švedski komičar Fares Fares kroz radnju kreće pod uticajem droga i alkohola, u egoističnoj igri podmirivanja sopstvenih potreba kroz primanje mita, sve do uplitanja u slučaj ubistva Lalene, mlade pevačice iz noćnog kluba hotela Hilton. U prvom kriminalnom slučaju koji će u njemu probuditi moralna pitanja i želju za iskanjem pravde, Noredin udara o neprobojan zid političkih veza koje štite očiglednog krivca – bogatog gradskog developera, lično vezanog za predsednički vrh. Saleh, poreklom Egipćanin, svog glavnog protagonistu smešta u milje koji dobro poznaje, ne otkrivajući samo atmosferu koja je Egiptom vladala 2011., već i socijalnu mapu lokalnog stanovništva, odnosno uslova života u društvu u prevratu. 7/10

‘Čista srca’ – katolička zajednica između ljudskih žudnji i dogme pod čijim zakonima živi

‘Čista srca’, prvenac italijanskog reditelja Roberta De Paolisa u tajlandsko/italijanskoj produkciji u Košice je stigao sveže iz Cannesa. Ovo je film koji uranja u ljubavnu priču dve radikalno oprečne osobe – sedamnaestogodišnje Agnese, naivne i religiozne devojke koja ne želi da ulazi u seksualne kontakte pre braka i osam godina starijeg Stefana, mladog čoveka eksplozivnog i nasilnog temperamenta koji radi kao obezbeđenje šoping centra. U osnovi, ovo je još jedna analiza društva u kolapsu – Italije pogođene finansijskoj krizom u kojoj i „najčistija srca“ padaju u teška iskušenja pritistnuta besparicom. Veza nejednakog para se razvija posle hajke u kojoj Robert ganja Agnesu zbog krađe mobilnog telefona iz radnje u šoping centru, da bi je neposletku iz sažaljenja pustio što ga košta posla i on završava kao čuvar parkinga u opasnom delu grada, nastanjenom uglavnom romskom populacijom.
De Paolis, uz jaku scenarijsku podršku četvoročlanog tima Luca Infascelli, Carlo Salse, Greta Scicchitano i Roberto de Paolis kreće originalnim tokom u kome crkva, kroz lik oca Luce, Agnesinog konfidantea nije predstavljena u klasičnom maniru institucije gluve za duboke dileme svojih vernika. Budi se simpatija za način na koji se konzervativna katolička zajednica ne mokira, već pokazuje u svome izgrađenom sistemu vrednosti, rastrzanom između normalnih ljudskih žudnji i dilema i dogme pod čijim zakonima živi. To ne znači da su rediteljeve simpatije okrenute katolicizmu i ton je neutralan, te koncentracija pada na opis atmosferskih prilika pod kojima teče glavni tok radnje. 6/10

‘Mad World’ – stigmatizirana psihološka oboljenja u Aziji

Honkonški ‘Mad World’ Chun Wonga baziran na izvanrednom scenariju Florence Chan, jedan je od filmova koje treba izdvojiti, ako ni zbog čega drugog, onda zbog teme kojom se bavi a koja je u Aziji podložna stigmatizaciji – psihološkim oboljenjima i predrasudama sa kojima se oboleli svakodnevno susreću. Veliko iznenađenje je što su obe glavne uloge u filmu, inače Wongovom dugometražnom prvencu, zaposednute velikim zvezdama Dalekog Istoka – Shawn Yueom (‘Internal Affairs’, ‘Initial D’) i Ericom Tsangom koji suvereno oslikavaju odnose između bipolarnog muškarca, nekada uspešnog menadžera i njegovog oca, tipičnog predstavnika honkonške radničke klase, koji je preko noći primoran da se stara o sinu koga je pre skoro dvadeset godina napustio.
Strah od nepoznatog i paranoja koju izaziva su okosnica priče o buđenju i eskalaciji bolesti i kopnjenju individue istrgnute iz društva posle (uspešnog) lečenja. Kroz čitav narativ se provlače reference na ‘Malog princa’ Antoina de Saint Exuperya, kroz veoma prepoznatljive citate, malčice narihtane prema potrebama radnje. Nakon što ga iznenadno, po otpuštanju, iz duševne klinike dočekuje otac, XXX s početka ima problema sa ovisnošću o roditelju sa kojim čitav svoj odrasli život nije imao nikakav kontakt. Od luksuza koji je pre oboljenja uživao, nema ni govora. Veridba sa XXX je raskinuta, stan koji su zajedno kupili je sada njena briga, i XXX se useljava u nisko-standardni sobičak svoga oca u kome se jedina privatnost nalazi iza improvizovanog zastora na krevetu na sprat. Otac, koji ne zna ništa o bipolarnosti, iz straha pod jastukom drži čekić iako se svim silama trudi da bude otvoren i topao. Strah tokom radnje zamenjuje istinska briga i ljubav, dok se čitav okolni svet pretvara u brutalnu mašinu za košenje dostojanstva. 8/10

Pobednik ovog takmičarskog programa koji je obilovao kvalitetnim filmovima, od kojih čak tri sveže pristigla iz Cannesa (‘After The War’ Annarite Zambrano, ‘Out’ Gyorgya Krostofa i ‘Western’ Valeske Griesbach, svi sa programa Un Certain regard) je bugarsko-grčki film ‘Glory’ Kristine Grozeve i Petra Valchanova, dramedija o železničkom radniku koji pronalaskom velike sume novca i njegovim uručenjem policiji pokreće seriju nepredvidljivih događaja sa potencijalno opasnm posledicama.

Marina D. Richter je filmska kritičarka i novinarka iz Beograda koja već dvadeset godina živi i radi u Beču. Od 2004. je specijalni dopisnik beogradskog dnevnog lista Politika za rubriku kulture. Redovno surađuje s austrijskim portalom Artmagazine.cc, a piše i za razne austrijske publikacije kao slobodni novinar.