Di ćemo ovako svršit?
Miljenko Smoje: “I sad kad se mliko po cini približilo vinu, jopet ga nima. Jesu li krave krive, oli mi ne znamo must?”
U povodu stote obljetnice rođenja Miljenka Smoje (1923. – 1995.) Slobodna Dalmacija objavljivat će izbor iz njegovih nezaboravnih putopisa, kolumni i kronika. “Zaželila mi žena čikaru mlika. – Ča će ti mliko, pij vino! – Baš san se zaželila malo mlika! – Da nisi noseća? – Kako ne razumiš da čejade more ponekad zaželit čikaru mlika? – Ne! Meni to nikad nije palo napamet. Čujen je di iz kužine govori sama sobon: – Kojega ja to muža jeman? Za koga san se ja to udala? Paket mlika mu je problem. – Da je za te, ti bi se snaša. Tebe poznaju, pogledaj po butigan, dat će ti ispod banka. Naša san. Dali su mi dva tetrapaka. Baci san jon na stol. – Na, loči! Spasi se! Ma šta je ovo došlo da moran odit vanka prosit po litre mlika. Cila Evropa pliva u mliku, ne zna ča će s mlikon, a u nas svaku malo kriza. I sad kad je mliko krešilo, kad se litra mlika po cini približila litri vina, jopet ga nima. A koje mi to krave jemamo u Jugoslaviji? Jema bit da su to nike specijalne krave od velikog luša. Jesu li krave krive, oli mi ne znamo must? Di ćemo ovako svršit?” (ulomak iz “Dnevnika jednog penzionera”) Slobodna