Basara: Bledilo utiska - Monitor.hr
09.03.2020. (21:00)

Najava utisaka

Basara: Bledilo utiska

Obavestivši se da će u društvu Siniše Kovačevića i Marčela, u Utisku nedelje gostovati i Čeda Jovanović, pretpostavljajući da će pred Bećkovićkinom ideološkom komisijom potonji biti optužen za veleizdaju, živ nisam bio da sačekam zvuke špice „Utisaka puna glava“… Medijskog mraka što se tiče, odavno ovo nameravam da kažem, pa se stalno ugrizem za jezik. Dobro, de, ako je pristupu režimskim odštampotinama i televizijama onemogućen, zašto se onda tiraži ono malo slobodnih i nezavisnih medija – Danas, Vreme, NIN – vrte oko brojki koje me je sramota da napišem. I zašto bi ti tiraži, sve da se pomenute novine dele besplatno, bili jedva triput veći. Mislite o tome – piše Svetislav Basara, a dolje je spomenuta emisija koju redovito, poput Basare, pratimo te ju preporučujemo i vama.


Slične vijesti

Ponedjeljak (09:00)

"Srbima pravoslavlje služi da mrze okolne narode"

Basara: Zašto nas mrze?

Prilažem prijedlog za razmišljanje (i istraživanje) pitanja od 1.000.000.0000.000 sendviča: zašto nas mrze? Zato što se strasno mrzimo između sebe i što se – kad god nam se ukaže prilika – međusobno tamanimo, a da bismo to zabašurili pred samima sobom, udarnički se foliramo da vatreno volimo Srbe koji sticajem višljih sila žive u okolnim zemljama. Da li ste, recimo, videli uzoritu sabornost i Vučićevih sinova svetla, i Ðilasovih sinova tame (i vice versa) i njihovu ushićenost zbog uspešnog desanta na ustoličenje. Ako ste se možda zapitali da li su se CG Srbi zapitali “pa čekaj malo, da li je realno da toliko vole nas, kad se toliko mrze između sebe” – znajte da nisu, jer se i CG Srbi udarnički mrze između sebe… piše Svetislav Basara koji odlazi na godišnji nema ga do 1. listopada. Bon voyage.

08.09. (01:00)

Vječni sukob

Basara: Transmisioni Borat

Još pre nego što je i ustoličen, beogradska marioneta Joanikije Cetinjski započeo je čistku Amfilohijevih kadrova, za koje, doduše, ne mogu reći da ih nešto naročito žalim, ali mogu sa velikom dozom izvesnosti reći da će – posle prvog globalnog potresa – cetinjska ujdurma završiti vraćanjem SPC na fabrička podešavanja iz ‘45. Stariji se sećaju kako je to izgledalo, a mlađi će videti. Inače, u sukobima dugog trajanja, poput ovog crnogorskog, nema bezgrešnih. Nepomirljivost, isključivost i tvrdoglavost su obostrani. S tom razlikom što je na Cetinju – kao i u ratovima devedesetih – menadžment i marketing srpske grešnosti bio katastrofalan i što će se – kao i posle 2000 – pokazati razornijim po srpsko društvo nego po protivničku stranu. Piše Svetislav Basara za Kurir

07.09. (00:00)

I šesta kolumna danas

Basara: Desant na ustoličenje

Ia­ko sam o se­bi mi­slio kao o an­tro­po­lo­škom pe­si­mi­sti, po­ka­za­lo se da sam bio ek­stre­m­ni an­tro­po­lo­ški op­ti­mi­sta kad sam po­mi­slio da će Po­r­fi­ri­je ko­li­ko-to­li­ko ukro­ti­ti po­ma­h­ni­ta­li et­no­fi­le­ti­zam u SPC. Na­pro­tiv. Do­dao mu je gas do me­re da je et­no­fi­le­ti­zam – bu­du­ći da je Po­r­fi­ri­je neu­pre­di­vo obra­zo­va­ni­ji, ve­šti­ji di­plo­ma­ta i sla­t­ko­re­či­vi­ji od poč. Iri­ne­ja – sa­da br­ži, ja­či i bo­lji. Na po­li­ti­č­kom mi­ti­n­gu upri­li­če­nom u su­bo­tu po­sle po­d­go­ri­č­ke do­k­so­lo­gi­je – ili­ti sr­p­ski sla­vo­slo­vlja – Po­r­fi­ri­je je odr­žao go­vo­ra­n­ci­ju dos­to­j­nu ne­ke mi­si­ce. Ko bi­va… re­kao je iz­me­đu osta­log… „na­j­ra­di­je bih vas sve i sve gra­đa­ne Cr­ne Go­re sta­vio u sr­ce i od­neo pod Ostrog“ i do­dao da „smo svi jed­no bez ob­zi­ra na ra­zli­ke“. Pro­pu­stio je da ka­že, ia­ko je u po­d­te­k­stu re­kao – „pod uslo­vom da smo svi Sr­bi“… Ina­če, Cr­no­gor­ce, ova­kve ka­kvi su sa­da – na ivi­ci ne­po­mi­r­lji­vog ne­pri­ja­te­lj­stva pre­ma Sr­bi­ma – ni­su „stvo­ri­li“ Đi­las, Va­ti­kan i Se­ku­la Dr­lje­vić, ne­go Mi­lo­še­vić, Ko­štu­ni­ca, aka­de­m­ski gu­slar Be­ć­ko­vić i ple­ja­da nji­ho­vih epi­go­na i za­no­sa­ča mu­da. Po­r­fi­ri­je i Joa­ni­ki­je će ih tvr­do­gla­vo­šću, go­r­do­šću i od­su­stvom smi­re­nja na­pra­vi­ti još cr­no­gro­r­ski­jim… piše Svetislav Basara o svom prijatelju Porfiriju.

06.09. (14:00)

Iznenadjen, uvredjen i ožalošćen

Basara: Dvije-tri… ma evo svih pet kolumni

Bilo bi šteta ne preporučiti više od jedne Basarine kolumne iz prošlog tjedna, pa evo malo temeljitiji pregled:
Moral i politika: Uz vrlo, vrlo retke – i sve ređe – izuzetke, ljudska bića se ponašaju koliko-toliko moralno samo kad su na to prisiljena nekom spoljašnjom silom, na primer, zakonom i strahom od kazne, mada moja neznatnost i dalje preferira pendrek. Nije otuda slučajno – ali je slučajno tačno – što je „naš narod“ doskora (po selendrama verovatno i dan-danas) pojmom „moralno“ označavao nešto što se naprosto mora.
Bjelu za predsednika: Nakon što je Bjela ispampulecao „državnog reditelja“ Gagu Antonijevića – i bio izložen medijskom linču nesrazmernom incidentu – Bjeline su se akcije na berzi političkih halucinacija seljačkih lukavaca vinule u nebesa. Da li bi Bjela prihvatio kandidaturu? Koliko znam čoveka, decidirano ne bi. Zašto? Zato što nije lud, eto zašto. Doista treba biti dobro lud pa dići ruke od (svestrano) uspešne umetničke karijere i zameniti je karijerom predsednika mačjeg jebališta.
Zemlja Šojića: Šta biva kad se monasi odaju ekstroverziji i plejbojluku, videćete petog ovog meseca na Cetinju, a šta biva u (vrlo) retkim slučajevima kad se potrefi da glumac bude introvert, mogli ste decenijama gledati na pozorišnim scenama, u filmovima i TV serijama u kojima je glumio Lane Gutović. Lane Gutović je raspolagao vulkanskim talentom ravnim talentu Alberta Finija, Lorensa Olivijea ili Roberta de Nira.
Fenomenologija sahranjivanja: Fenomenologijom velikih smrti i sahrana, propraćenih masovnim ožalošćenostima i krunisanih faraonskim sahranama, počeo sam se baviti davnih godina, dan-dva posle smrti najvećeg sina naših naroda i narodnosti, Josipa Broza Tita.
Žali muški: I, uo­p­šte, žal za La­ne­tom – čo­ve­kom ko­ji se gnu­šao sva­ke sla­du­nja­vos­ti, pla­či­pi­zda­re­nja i sa­ža­lje­va­nja – bi­la je ta­kva i to­li­ka da je išla ispred vre­me­na. Deo jav­nos­ti je bio to­li­ko ne­str­pljiv (da ne ka­žem baš kr­vo­lo­čan) da što pre oža­li La­ne­ta, da ni­je na­pros­to mo­gao da sa­če­ka, pa ga je pro­gla­sio mr­tvim tri-če­tiri da­na pre ne­go što je zai­sta umro.

31.08. (19:00)

Nekrokolumna

Basara: Fenomenologija sahranjivanja

Fenomenologijom velikih smrti i sahrana, propraćenih masovnim ožalošćenostima i krunisanih faraonskim sahranama, počeo sam se baviti davnih godina, dan-dva posle smrti najvećeg sina naših naroda i narodnosti, Josipa Broza Tita. Nije u pravu zluradi komentator koji je onomad napisao da sam „mrzeo Tita“. Daleko od toga. Bio sam Titov pionir, kako sam ga mogao mrzeti. Budući, međutim, da sa čovekom nisam bio u srodstvu, bliskom prijateljstvu, niti sam ga lično poznavao, nisam video nijedan jedini razlog da zapadam u tešku tugu, a još manje da, lica oblivenog suzama, mimohodim pored njegovog sarkofaga. Piše Svetislav Basara za Kurir

30.08. (09:00)

"Čemerna zemlja koja se polako, ali sigurno pretvara u rijaliti zadrugu"

Basara: Gagisti i bjelaši

Ni dana bez srpskih podela. Šta dana? Ni jutra. Ni zore! Tako je u zoru 23. avgusta, oko četiri sata AM, glumac i reditelj Dragan Bjelogrlić u rakijašnici hotela „Ambasador“ fizički nasrnuo na reditelja Gagu Antonijevića. Naravno da novindžije serbske nisu propustile da istaknu – “u vidno alkoholisanom i drogiranom stanju”. Viđi vraga! A koji bi qwrz radili u kafani, u četiri sata AM, u nealkoholisanom i nedrogiranom stanju. Nebitno. Uz vest je bio priložen i video-link. Ako – što bi rekli Kinezi – jedna slika govori koliko 10.000 reči, video je rekao mnogo više. Šta je prethodilo incidentu, ostalo je nepoznato, ali ono što je prethodilo nije tema naše današnje kolumne. Naša tema je – ono što je potom usledilo, dakle, famozne srpske podele. Možda se sad pitate šta ja mislim o niškom pičvajzu. U dlaku isto što i idol moje mladosti Kit Ričards – shit happens, no big deal. I vaistinu, perspektiva zemlje, u kojoj obična kafanska tuča – a ovo u Nišu je, bez obzira na opštepoznatost, političke preferencije i društveni značaj učesnika, obična kafanska tuča i ništa drugo – postane ne tema dana nego nedelje (možda i meseca), koja se politizuje do usijanja i koja dodatno poveća nivo prostakluka i primitivizma, sve je samo ne svetla… zaključuje očevidac Svetislav Basara.

24.08. (23:30)

Red šutnje

Basara: Vidovitost i predvidivost

O prosvjedu na Cetinju kolumnist piše: Dobra vest je da je prekjučerašnji protest na Cetinju prošao bez žrtava u ljudstvu i materijalu, a cela zavrzlama je bila još jedan od bezbroj povoda da po ko zna koji put dođem u napast i umislim da sam krenuo vidovitim stopama Mitra Tarabića. Tačno sam, „u fasu“, znao kako će – u slučaju da ne padne krv – stvar proteći… Poučeni, međutim, višedecenijskim (gorkim) iskustvom brkanja vidovitosti i predvidivosti, nisam se vaveo vo vidovnjačko iskušenije. Bilo je dibidus predvidivo – nimalo vidovito – da će beogradski mejnstrim mediji, kako oni koje je Tviter stigmatizovao kao „bliske vlasti“, tako i oni opozicioni, prećutati cetinjski skup. Televizore ne gledam, pa ne znam kako je stvar stajala tamo. Piše Svetislav Basara za Kurir

23.08. (12:00)

Uvod u veliku frku

Basara: Eksplozivni Borat

Pre neki dan smo razglabali o (prividnim) koristima i grdnim štetama po istoriju i život koje proizilaze iz nerazdvojenosti crkvenih i državnih poslova, danas ćemo govoriti o (u svakom slučaju) maloj vajdi i (potencijalno) grdnoj šteti koje mogu proizaći iz predstojećeg ustoličenja mitropolita Joanikija na Cetinju, varoši nadaleko poznatoj po independitizmu i ljutom crnogorstvu. Ovako kako stvari stoje, veliki deo crnogorske javnosti će u Porfirijevoj ruci koja se očinski spušta na Joanikijevu glavu videti produžetak Vučićeve i Putinove ruke. Skrušena pojava bogougodnika Borata Krivokapića – koji se uvek nađe u blizini svih značajnijih sveštenih radnji – dodatno će doliti ulje na vatru koja već tinja. Kakva vatra? Evo kakva. Budući da u crnogorskoj opoziciji ne sede kilavi Tadići, Ðilasi itd., nego ponosni i odlučni ljudi, za dan ustoličenja je zakazan masovni protest, tj. protestni miting. A da istorija slučajno ne bi propustila priliku da se ponovi, šuška se da su udružene majke srpske invencije najavile – kontramiting. Što će reći da će na dan četvrtog septembra o. g. Cetinje biti skladište baruta po kome će odsvud leteti petarde… – vesti iz komšiluka piše nezavisni Svetislav Basara za prorežmski medij, eno i Twitter ih je tako označio, a mi im i dalje nećemo spominjati ime.

22.08. (10:00)

Influencer se rodi

Svetislav Basara: @NJSPORFIRIJE

Živo me interesuje kojoj li je to majci svetosavske invencije – a legion im je ime – palo na pamet da patrijarha Porfirija nagovori da se digitalizuje i otvori nalog na Instagramu. Što je promptno i učinjeno, a patrijarh je do trenutka slanja ovog teksta u štampu već bio sakupio 8.300 „pratilaca“, and counting. Šta je sledeće? Fejsbuk? Nalog na Tviteru? Tiktok? Linkedin? Kao zakleti protivnik digitalizacije hrišćanstva, toplo savetujem patrijarhu da momentalno ugasi Instagram nalog. Moja neznatnost, inače, nije „tradicionalni vernik“, što je generičko ime za zatucane dilbere i još zatucanije maramare koji ne izbijaju iz crkve, ali strogo vode računa da im mačka ne pređe put ili da – sakloni Bože – uključe mašinu za veš na Petku pred Preobraženje. O, ne. Naprotiv. Držim da SPC vapi za modernizacijom – i nastaviće da vapi, jer je stvar beznadežna – ali digitalizacija, instagramizacija i tviterizacija nemaju nikakve veze s modernizacijom, one su sunovrat pisma i pismenosti, elektronska forma idolatrije, „zagađenje svetlosti“ i još štošta… piše Svetislav Basara o svom prijatelju patrijarhu i pojašnjava vama ostalima što su društvene mreže.

21.08. (20:00)

Korak prema ispunjenju još jednog Tarabićevog proročanstva

Basara: Novi avanturizam

Avganistanski slučaj se ni u kom smislu i ni po čemu ne može porediti sa kosovskim. Pre svega, periodične okupacije i periodična proterivanja okupatora u Avganistanu su neka vrsta državnog uređenja, što sa Srbijom – uprkos dirljivim naporima dela ovdašnje javnosti da sustigne Avganistan – ipak nije slučaj. Nipošto ne treba zaboraviti da je Srbija – uprkos naporima napred pomenutog dela javnosti da je preseli u Aziju – evropska zemlja. Nije, doduše, u Srbiji baš sve kao u uređenijem delu Evrope, ali nije ni izbliza kao u Avganistanu, mada i na tom polju ima pokušaja da se zavede nekakav pravoslavni šerijat. Fakat je da se srpski barjak ne vije na Kosovu – bar dok ga Ðole ne pobode – fakat je i da na Kosovu ima vrlo malo Srba, ali ne znam da li znate za činjenicu da u Srbiji bez pokrajina ima iha-ha oblasti u kojima ne samo da nema Srba nego nema žive duše. Svetislav Basara se također dotaknuo teme Afganistana, ali zbog usporedbe sa situacijom u svojoj zemlji.