Basara: Bledilo utiska - Monitor.hr
09.03.2020. (21:00)

Najava utisaka

Basara: Bledilo utiska

Obavestivši se da će u društvu Siniše Kovačevića i Marčela, u Utisku nedelje gostovati i Čeda Jovanović, pretpostavljajući da će pred Bećkovićkinom ideološkom komisijom potonji biti optužen za veleizdaju, živ nisam bio da sačekam zvuke špice „Utisaka puna glava“… Medijskog mraka što se tiče, odavno ovo nameravam da kažem, pa se stalno ugrizem za jezik. Dobro, de, ako je pristupu režimskim odštampotinama i televizijama onemogućen, zašto se onda tiraži ono malo slobodnih i nezavisnih medija – Danas, Vreme, NIN – vrte oko brojki koje me je sramota da napišem. I zašto bi ti tiraži, sve da se pomenute novine dele besplatno, bili jedva triput veći. Mislite o tome – piše Svetislav Basara, a dolje je spomenuta emisija koju redovito, poput Basare, pratimo te ju preporučujemo i vama.


Slične vijesti

Jučer (11:00)

Za cikličnu istoriju

Basara: Vidovdanska intifada

Vidovdanski protest – od koga se, kao i bezbroj puta ranije, previše očekivalo – zavrašio je bez žrtava u ljudstvu i materijalu, s nekoliko desetina ranjenih i neodređenim brojem uhapšenih. Ako razvejemo vidovdanske magle i apstrahujemo uzorno ideološko jedinstvo u nepremostivim razlikama, stvar je u suštini prosta: Vučić ne da moć i pare, amorfna studentsko-građanska masa ima približno istu bisomasovnu numeričku moć, ali ne može (ili ne ume) da se dokopa moći jer ili nema politiku, ili joj je politika ista kao Vučićeva. Na osnovu viđenog – ne samo viđenog preksinoć, nego godinama viđanog – čini mi se da će ovo stanje ni tamo ni vamo potrajati još dugo. Svetislav Basara

Subota (22:00)

Kao neka loša književnost

Basara: Već viđeno

Zoran Đinđić, koga ovih dana malo malo pa pomenemo, svojevremeno je pisao da loše srpske politike nisu posledica loše istorije ili loše kakvoće srpskog ljudskog materijala, nego loše književnosti. Đinđić je mislio na srpsku primenjenu, zakasnelonacionalnu, poznoromantičarsku književnost uvezenu iz nezakasnelih, pravovremeno romantičarskih nacija mrskog kolektivnog Zapada. Već godinama nabijam na nos serpstvujuščima – i podastirem im dokaze – da u srpskom nacionalizmu osim srpskih nacionalista nema ničeg izvorno srpskog, kao što u srpskom komunzimu osim srpskih komunista nije bilo ničeg srpskog. A šta je onda bilo to „izvorno srpsko“? Ništa. Nije ga bilo. Zato se svašta uvozilo i izmišljalo. I to je kako-tako taljigalo dok je nacionalni romantizam bio pokretačka snaga manje-više svih evropskih nacija. Svetislav Basara.

20.06. (10:00)

I za to vam ne treba Nostradamus

Basara: Teorija katastrofe

U godinama u kojima je jednu za drugom objavljivao svoje knjige – početkom i sredinom devedesetih – Viriliova predviđanja razvoja globalne situacije izgledala su poprilično distopijski i naučnofantastično, a ako ih je neko i ozbiljnije shvatao – kao što ih je npr. shvatala moja teorijama katastrofe sklona neznatnost – onda je bio uveren da će se sva Viriliova predviđanja ostvariti u nekoj vrlo dalekoj, praktično nedoglednoj budućnosti.

Ali jbg, budućnost uvek dođe kad ona hoće, a ne kad nama odgovara. Da ne dužim. Pol Virilio je predvideo da će ubrzanje protoka informacija najviše ići naruku hitrini na zlo i brzini na grabež. Kao što vidimo, njegovo se predviđanje odavno ostvarilo. Nije to bilo sve što je Virilio predvideo. Predvideo je, nadalje, da će iz ubrzanja hitrine na zlo i brzine na grabež nastati politike, koje je on nazvao „politikama najgoreg mogućeg“, što će reči politike koje će između mirnog i nasilnog rešavanja konflikata uvek odabirati nasilno. (Mi smo, izgleda, išli ispred vremena.) Svetislav Basara

14.06. (16:00)

„Imam dobru i lošu vest, loša je da je danas za ručak čorba od govana, a dobra je da čorbe ima kol’ko ‘oćeš“

Basara: Prognoza

Lepo je i davno Hegel objasnio da se robovi ne oslobađaju zato što jačaju, nego zato što gospodari slabe. Kao i sve vremenite stvari, i autoritarnost je podložna procesima propadanja i slabljenja, tako da će Srbija, ako ne okrene list i ako stvari nastave ovim tempom, prema mojoj prognozi prestati da bude autoritarna tamo negde oko 2248, plus-minus 10 godina.

Garantujem za tačnost prognoze. Kome garantujem? Kako kome? Dalekom nekom pokolenju iz 2248. godine, koje ako me se seti za Dan državnosti, setiće se, a ako me se ne seti, čuće seriju snažnih eksplozija. Neće to biti atomski napad. To će meni pucati qwrz što me se daleko pokolenje nije setilo. Malo ćeranja komedije nikad nije naodmet. Svetislav Basara

11.06. (01:00)

Bitno da su izbori završili bez žrtava u ljudstvu i materijalu

Basara: Nacionalna zakasnelost

Da skratim priču, a vi izvucite pouku. Sve zakasnele nacije – s liderom zakasnelih nacija, Srbijom, na čelu – formirane su bez dva bitna iskustva. Iskustva sa snažnom centralnom monarhističkom vlašću i bez iskustva s republikanskim demokratskim institucijama koje se sticalo dugovremenim borbama dok nije uhvatilo korena. Takve nacije su, kaže Plesner, sasvim razumljivo osetile snažnu odbojnost prema međunarodnom poretku u kome su glavnu reč vodile – i glavninu kajmaka kupile – pravovremeno formirane nacije, poput Britanije i Francuske, pa su zakasnele krenule u borbu protiv tog poretka, a da same nisu imale nikakav poredak.

Zbog napred pomenutog istorijskog neiskustva, zakasnele nacije su pomislile da politička moć nije oličena u državi, nego u narodu, pa su – da bi uvećale političku moć (koje tamo nije bilo) – krenule u ujedinjavanje naroda i širenje famoznog životnog prostora. Kakogod, nakon dva pokušaja koja su završila globalnim fijaskom, Nemačka i Italija su uhvatile korak s vremenom. Mi, jebo ja nas, još uvek kasnimo s prebrojavanjem glasova po vukojebinama. Svetislav Basara

07.06. (12:00)

'To je tako moralo biti u zajednici koja ne zna ništa o sebi, a uverena je da zna sve o svemu'

Basara: Period poluraspada

Period poluraspada srpskog društva – mislim na seriju promena političkih sistema i društvenih uređenja – jeste pri kraju, ono što sledi – što je možda i usledilo – jeste totalni raspad. Kao što onomad rekoh – ili mi se prisnilo da sam rekao – pokazalo se da srpsko društvo ne samo da nema potencijal da bude uređeno na demokratskim principima, nego je izgubilo i potencijal da se uredi na autokratski način, koji je u Srbiji oduvek imao najbolju prođu.

Društvo koje ne deli iste bazične vrednosti, u kome nema nikakvog autoriteta važećeg za sve, raspadnuto je društvo. Društvo u kome ni poglavar pomesne crkve ne uživa poštovanje svih, ne samo vernika, nego ateista i agnostika – doduše s dobrim razlogom – neće poštovati nijedan svetovni autoritet. Društvo bez autoriteta je mačje jebalište. Svetislav Basara

04.06. (19:00)

Samo nesloga, ali ona konstruktivna i uvažavajuća... spašava (znate već koga)

Basara: Delite se, Srbi 1 i 2

Moja neznatnost već godinama govori i piše da je srpskih podela u stvari premalo i da je to naš veliki problem. Sad će serpstvujušče drkadžije bezbeli da graknu: „Evo, ga huška na nacionalno nejedinstvo po nalogu Kominterne, Brisela i Vatikana.“ Ništa im ne zameram. Oni su srpski podeljeni, pa ne kuže stvar, stari moji. Šta, dakle, ne kuže? Ne kuže, npr., da su ljudske zajednice skupovi različitih individuuma, koji imaju vrlo različite, često nespojive interese i da se takve kakve su na okupu mogu držati samo na dva načina. Način prvi je jednopartijska diktatura, način drugi je višepartijska parlamentarna demokratija. Koaliciju i klijentelu okupljenu oko Visokog Mesta čini jedno vrlo šareno društvo, s vrlo različitim socijalnim statusima i – najvažnije – suprotstavljenim ekonomskim interesima. Svetislav Basara u dva dijela o višepartijskom sistemu, ali onom koji je zaista takav.

31.05. (09:00)

Dotad gasi televizore, motaj kablove...

Basara: Autokolonizacija

Srbija društvo – bolje reči „grupa muškaraca, žena i dece“ jer mi i nismo društvo u sociološkom smislu reči – u kome svi o svakom misle sve najgore, u kome niko nikom ne veruje i u kome svako gleda kako da nekog prejebe. No, to nije ništa novo na ovom svetu. To je takozvano prirodno stanje čoveka. To je mentalitet darvinizma. Čovek je čoveku vuk i sl. Takvom stanju se u boljem delu sveta (donekle) stalo na put tako što su odnosi između ljudi regulisani političkim i pravnim sistemima koji obeshrabruju, a kad obeshrabrivanje ne deluje, sankcionišu darvinistički mentalitet. U Srbiji to nije bio slučaj. Pisac hoće da kaže da vlažni snovi „boljih društava“ i „boljih kuća“ – „bolji život“ i „normalno“ društvo – neće biti ostvareni dok se ne promeni mentalitet. Neki kažu da je to nemoguća misija, ja kažem da je to čas posla. Promene se programi televizora i uređivačke politike novinčina i kroz tri meseca eto ti boljeg mentaliteta. Svetislav Basara ne definira problem, već i predlaže rješenje.

29.05. (14:00)

Kako je svetina postala nacija, a narativ postao šampon protiv ćelavosti

Basara: Autonarativ

Politička realnost je konstrukt, fikcija iliti, kako je sad šik reći, „narativ“. Često su politički narativi vrišteće diletantski, da ne kažem baš kretenski, što uopšte ne znači da upravo takvi narativi ne pridobijaju najveći broj pristalica koji se u neko doba pokaju što su „kupili priču“. Ponegde se posle lošeg iskustva s političkim narativom narativ promeni, ponegde ne. U Srbiji se, na primer, ne menja. Ako se pitate kako je moguće da trezveni ljudi nasedaju na fantastične političke narative koji im se (ponekad i krvavo) obiju o glavu, samo pogledajte kako cvetaju biznisi s losionima protiv ćelavosti, tinkturama koje za pet dana očiste krvne sudove i čudotvornim ikonicama koje leče sve bolesno.

Još je u antici ustanovljeno da „svetina voli da bude varana“. Tako je to oduvek, ali kad je posle Francuske revolucije svetina (vulgus) uznapredovala u naciju i postala politički faktor, tek je tada postala podložna prevarantskim narativima. Od kojih su oni najozloglašeniji – znamo koji su, daleko im lepa kuća – ostali zabeleženi i kolektivom svetskom pamćenju, što uopšte ne znači da neozloglašeni narativi, uključujući one najbolje, takođe nisu u manjoj ili većoj meri prevarantski. Svetislav Basara.

25.05. (16:00)

A đe smo mi tune? Bolje da ti ne kažem (a kazao je)

Basara: Srbocentrizam

Srbocentrizam je ogranak – možda je bolje reći: rođak sa sela – evrocentrizma, pojma/pojave koji se definiše kao shvatanje da je Evropa središnji, najkulturniji, nejprosperitetniji i najvažniji deo sveta. Do izvesne granice to shvatanje nije sasvim bez krčmara. U poslednjih hiljadu godina Evropa je bila rodno mesto svih značajnih dostignuća u kulturi, filozofiji, umetnosti, nauci i tehnici. Evropa je, doduše, bila i rodno mesto najmračnijih političkih doktrina i poprište najužasnijih verskih i svakih drugih ratova, ali znate kako je rekao vladika Rade: „Niko čašu medi još ne popi dok je čašom žuči ne zagrči.“ Evropu iz centra sveta – u kome se vekovima baškarila – nije izbacila Rusija, koja vekovima daje sve od sebe da je otuda izbaci, nego Evropino čedo Amerika (mislim na SAD), koja se otcepila od Britanske imperije ko, božemeprosti, Kosovo od Srbije. Evropa je još uvek neki svetski faktor isključivo zahvaljujući tome što (još uvek) ima puno para i što su neke EU zemlje nuklearne sile, a to je stvar koja se ipak računa. Svetislav Basara