Basara: Udar hrvatskog groma - Monitor.hr
05.09.2019. (22:30)

Gromovska brigada

Basara: Udar hrvatskog groma

Sjajan Svetislav Basara danas (o Srbiji rastrganoj između EU i Putina), sa sjajnim uvodom (metaforički i jednostavan): “Verovatno ste se obavestili da je aeroplan spoljnog Dačića dok je goloruk leteo u Sloveniju ‘na tezgu’ udario grom. Sada je po tabloidima u toku istraga – mada me ne bi začudilo da se u nju uključi i RV i PVO – da li je grom bio hrvatski ili slovenački. A kakve to veze ima? Eeeeee, moje naivčine. Jedno je slovenački, nešto je sasvim drugo hrvatski grom, mada ni prvi ni drugi ne mogu ni prismrdeti srpskom gromu”.


Slične vijesti

Subota (14:00)

A vremena su taman takva da zažališ za njima

Basara: Izumiranje drekavaca

Malo-malo pa ćete u novinama naići na žalosne napise o izumiranju sve više životinjskih vrsta, ali ni u jednim novinama – osim specijalno u Kuriru – nećete naći ni retka o izumiranju jedne životinjske vrste koja je svojevremeno bila od vitalne važnosti upravo za novine. Ljudska (i novinarska) nezahvalnost ne znaju za granice. Reč je, naime, o izumiranju drekavaca, teladi sa dve glave, stršljenova veličine vrapca i ostalih divnih stvorenja – na čelu s proplakalim ikonama – koja su tokom nekadašnjih dugih, vrelih leta u kojima se ništa bitno nije događalo održavala novine u kakvom-takvom životu.

Takozvana zanimljiva vremena zapravo su ubistveno dosadna. Ona po pravilu uopšte i nisu zanimljiva, nego su ili opasna ili zastrašujuća. Ono što takvim vremenima – i novinama koje u njima izlaze – daje privid dinamike nije svežina, novina i zanimljivost ovog ili onog događanja, nego pojačano lučenje adrenalina, intenzitet i ostrašćenost uživljavanja u večno vraćanje istog. Svetislav Basara o medijima i ljudima.

08.07. (18:00)

Bolje usporediti s blokaderima

Basara: Thompsonom protiv Karadžića

Na književno veče posvećeno poeziji Radovana Karadžića, hrvatska nacionalna desnica je odgovorila ni manje ni više nego Tompsonom. Cinik bi rekao – rafalnom paljbom. Impresivan broj poklonika na Hipodromu u poređenju sa šakom (starih) jada okupljenom u musafirhani SKZ. (Šaka jada bi na to bezbeli rekla: Boj ne bije svijetlo oružje, Tompson, već boj bije srce u junaka.) Moji zagrebački drugovi – i „druga Hrvatska“ uopšte – najblaže rečeno pizde zbog Tompsona i njegovih ustašluka. Ali džaba kreče, kao i ja. Ne može šut protiv rogatog. Tompson, naime, uživa snažnu potporu hrvatskih političkih partija – ne znam da li ima časnih izuzetaka – zato što navraća vodu na njihovu vodenicu, animira glasačko telo, a da pritom političke partije izbegavaju obavezu odašiljanja toksičnih poruka… Svetislav Basara, doduše malo krivo informiran ovaj puta, ali ionako ga se čita zbog stila i nekih poanti.

04.07. (21:00)

I retoričkim odgovorima

Basara: Pitanjima nikad kraja

Takozvani obični ljudi žive u ubeđenju da dilberi koji pišu po novinama i kenjaju po televizorima – među njima i moja neznatnost – imaju mnogo više informacija nego drugi, al’ iz ovih ili onih razloga ne žele da ih podele sa širom javnošću. Budući da zbog poodmaklosti godina sve ređe cirkulišem ulicama – kojima je i bez odrtavelosti sve teže cirkulisati – takvih prolaznika i takvih pitanja sve je manje. Što ne znači da ih nema. Tako me je npr. pre neki dan zaustavila jedna dama otprilike mojih godina, predstavila se kao strasna čitateljica Famoznog i napravila pitanje: „Gospodine Basara, ima li izlaza iz ovog?“ Mi smo i inače društvo nedorečenih, a opet preciznih pitanja.

Izlaz je u suštini jednostavan. Od države Srbije – a ona je, kakva je, da je, popravljiva i dovršiva – valja što hitnije odvojiti sve što nije država i državno, kao što je od pošte – koja je ključna državna ustanova – (bar na papiru) odvojeno sve što nije pošta i poštansko… Svetislav Basara 

02.07. (13:00)

Za cikličnu istoriju

Basara: Vidovdanska intifada

Vidovdanski protest – od koga se, kao i bezbroj puta ranije, previše očekivalo – zavrašio je bez žrtava u ljudstvu i materijalu, s nekoliko desetina ranjenih i neodređenim brojem uhapšenih. Ako razvejemo vidovdanske magle i apstrahujemo uzorno ideološko jedinstvo u nepremostivim razlikama, stvar je u suštini prosta: Vučić ne da moć i pare, amorfna studentsko-građanska masa ima približno istu bisomasovnu numeričku moć, ali ne može (ili ne ume) da se dokopa moći jer ili nema politiku, ili joj je politika ista kao Vučićeva. Na osnovu viđenog – ne samo viđenog preksinoć, nego godinama viđanog – čini mi se da će ovo stanje ni tamo ni vamo potrajati još dugo. Svetislav Basara

28.06. (22:00)

Kao neka loša književnost

Basara: Već viđeno

Zoran Đinđić, koga ovih dana malo malo pa pomenemo, svojevremeno je pisao da loše srpske politike nisu posledica loše istorije ili loše kakvoće srpskog ljudskog materijala, nego loše književnosti. Đinđić je mislio na srpsku primenjenu, zakasnelonacionalnu, poznoromantičarsku književnost uvezenu iz nezakasnelih, pravovremeno romantičarskih nacija mrskog kolektivnog Zapada. Već godinama nabijam na nos serpstvujuščima – i podastirem im dokaze – da u srpskom nacionalizmu osim srpskih nacionalista nema ničeg izvorno srpskog, kao što u srpskom komunzimu osim srpskih komunista nije bilo ničeg srpskog. A šta je onda bilo to „izvorno srpsko“? Ništa. Nije ga bilo. Zato se svašta uvozilo i izmišljalo. I to je kako-tako taljigalo dok je nacionalni romantizam bio pokretačka snaga manje-više svih evropskih nacija. Svetislav Basara.

20.06. (10:00)

I za to vam ne treba Nostradamus

Basara: Teorija katastrofe

U godinama u kojima je jednu za drugom objavljivao svoje knjige – početkom i sredinom devedesetih – Viriliova predviđanja razvoja globalne situacije izgledala su poprilično distopijski i naučnofantastično, a ako ih je neko i ozbiljnije shvatao – kao što ih je npr. shvatala moja teorijama katastrofe sklona neznatnost – onda je bio uveren da će se sva Viriliova predviđanja ostvariti u nekoj vrlo dalekoj, praktično nedoglednoj budućnosti.

Ali jbg, budućnost uvek dođe kad ona hoće, a ne kad nama odgovara. Da ne dužim. Pol Virilio je predvideo da će ubrzanje protoka informacija najviše ići naruku hitrini na zlo i brzini na grabež. Kao što vidimo, njegovo se predviđanje odavno ostvarilo. Nije to bilo sve što je Virilio predvideo. Predvideo je, nadalje, da će iz ubrzanja hitrine na zlo i brzine na grabež nastati politike, koje je on nazvao „politikama najgoreg mogućeg“, što će reči politike koje će između mirnog i nasilnog rešavanja konflikata uvek odabirati nasilno. (Mi smo, izgleda, išli ispred vremena.) Svetislav Basara

14.06. (16:00)

„Imam dobru i lošu vest, loša je da je danas za ručak čorba od govana, a dobra je da čorbe ima kol’ko ‘oćeš“

Basara: Prognoza

Lepo je i davno Hegel objasnio da se robovi ne oslobađaju zato što jačaju, nego zato što gospodari slabe. Kao i sve vremenite stvari, i autoritarnost je podložna procesima propadanja i slabljenja, tako da će Srbija, ako ne okrene list i ako stvari nastave ovim tempom, prema mojoj prognozi prestati da bude autoritarna tamo negde oko 2248, plus-minus 10 godina.

Garantujem za tačnost prognoze. Kome garantujem? Kako kome? Dalekom nekom pokolenju iz 2248. godine, koje ako me se seti za Dan državnosti, setiće se, a ako me se ne seti, čuće seriju snažnih eksplozija. Neće to biti atomski napad. To će meni pucati qwrz što me se daleko pokolenje nije setilo. Malo ćeranja komedije nikad nije naodmet. Svetislav Basara

11.06. (01:00)

Bitno da su izbori završili bez žrtava u ljudstvu i materijalu

Basara: Nacionalna zakasnelost

Da skratim priču, a vi izvucite pouku. Sve zakasnele nacije – s liderom zakasnelih nacija, Srbijom, na čelu – formirane su bez dva bitna iskustva. Iskustva sa snažnom centralnom monarhističkom vlašću i bez iskustva s republikanskim demokratskim institucijama koje se sticalo dugovremenim borbama dok nije uhvatilo korena. Takve nacije su, kaže Plesner, sasvim razumljivo osetile snažnu odbojnost prema međunarodnom poretku u kome su glavnu reč vodile – i glavninu kajmaka kupile – pravovremeno formirane nacije, poput Britanije i Francuske, pa su zakasnele krenule u borbu protiv tog poretka, a da same nisu imale nikakav poredak.

Zbog napred pomenutog istorijskog neiskustva, zakasnele nacije su pomislile da politička moć nije oličena u državi, nego u narodu, pa su – da bi uvećale političku moć (koje tamo nije bilo) – krenule u ujedinjavanje naroda i širenje famoznog životnog prostora. Kakogod, nakon dva pokušaja koja su završila globalnim fijaskom, Nemačka i Italija su uhvatile korak s vremenom. Mi, jebo ja nas, još uvek kasnimo s prebrojavanjem glasova po vukojebinama. Svetislav Basara

07.06. (12:00)

'To je tako moralo biti u zajednici koja ne zna ništa o sebi, a uverena je da zna sve o svemu'

Basara: Period poluraspada

Period poluraspada srpskog društva – mislim na seriju promena političkih sistema i društvenih uređenja – jeste pri kraju, ono što sledi – što je možda i usledilo – jeste totalni raspad. Kao što onomad rekoh – ili mi se prisnilo da sam rekao – pokazalo se da srpsko društvo ne samo da nema potencijal da bude uređeno na demokratskim principima, nego je izgubilo i potencijal da se uredi na autokratski način, koji je u Srbiji oduvek imao najbolju prođu.

Društvo koje ne deli iste bazične vrednosti, u kome nema nikakvog autoriteta važećeg za sve, raspadnuto je društvo. Društvo u kome ni poglavar pomesne crkve ne uživa poštovanje svih, ne samo vernika, nego ateista i agnostika – doduše s dobrim razlogom – neće poštovati nijedan svetovni autoritet. Društvo bez autoriteta je mačje jebalište. Svetislav Basara

04.06. (19:00)

Samo nesloga, ali ona konstruktivna i uvažavajuća... spašava (znate već koga)

Basara: Delite se, Srbi 1 i 2

Moja neznatnost već godinama govori i piše da je srpskih podela u stvari premalo i da je to naš veliki problem. Sad će serpstvujušče drkadžije bezbeli da graknu: „Evo, ga huška na nacionalno nejedinstvo po nalogu Kominterne, Brisela i Vatikana.“ Ništa im ne zameram. Oni su srpski podeljeni, pa ne kuže stvar, stari moji. Šta, dakle, ne kuže? Ne kuže, npr., da su ljudske zajednice skupovi različitih individuuma, koji imaju vrlo različite, često nespojive interese i da se takve kakve su na okupu mogu držati samo na dva načina. Način prvi je jednopartijska diktatura, način drugi je višepartijska parlamentarna demokratija. Koaliciju i klijentelu okupljenu oko Visokog Mesta čini jedno vrlo šareno društvo, s vrlo različitim socijalnim statusima i – najvažnije – suprotstavljenim ekonomskim interesima. Svetislav Basara u dva dijela o višepartijskom sistemu, ali onom koji je zaista takav.