Izvještaj sa film festivala u Varšavi: ‘Toril’, ‘Zemlja malih ljudi’ i ‘Fragments of Lucia’

Na najznačajnijem poljskom flmskom festivalu, Varšava Filmskom Festivalu, ove godine se u pet takmičarskih programa (Internacionalni, nagrada za prvi ili drugi autorski film, dokumentarni i kratki metar) nalazi 79 ostvarenja, među kojima nekolicima ovde doživljava svoju evropsku/ svetsku premijeru.

U njih se ubraja prvi dugometražni film francuskog reditelja Laurenta Tyssiera – Toril koji nosi naziv prema lokalnom izrazu za prostoriju u kojoj su bikovi u južnoj Francuskoj zatvoreni pred koridu. Scenom jedne od njih i započinje film u kome se glavni junak Philippe (Vincent Rottiers) pojavljuje kao jedan od desetak muškaraca koji izazivaju bika u areni. Na ruralnom jugu Francuske, seljake jednog za drugim gutaju velike korporacije i njihova svakodnevnica se svodi na borbu za preživljavanje i ostanak na tržištu. Jedan od njih je Jean-Jacques (Bernard Blancan) koji posle pretnje o zapleni svog skladišta od strane lokalnih trgovaca, pokušava, pred očima onih koji mu ugrožavaju egzistenciju, da izvrši samoubistvo. Dok se oporavlja u bolnici, porodica veća o budućnosti čitavog imanja i njegov mlađi sin Philippe naprasno odlučuje da se okrene očevom biznisu. Trudeći se da spase ono što se više nikako ne može spasti, Philippe se povezuje sa lokalnim narko-kraljem Joseom, beskrupuloznim čovekom koji ne preza od najekstremnijih vrsta kažnjavanja onih koji ga prevare ili mu kažu ‘ne’. On je istovremeno i pasionirani odgajivač bikova koje poneki put upotrebi i za svoje surove obračune sa izdajnicima.

Priča koju Tyssier gradi je slojevita. Sa jedne strane, to je film koji se bavi važnim pitanjem budućnosti seljaka, odnosno lokalne proizvodnje nezavisne od velikih korporacija, a sa druge, to je inteligentno građena krimi storija u kojoj drugu vrstu male ribe pokušava da proguta velika. Philippe je naime sitan diler marihuane koju gaji u velikom stakleniku zarađujući taman toliko koliko mu je potrebno, sve dok se, želeći da što pre dođe do para koji će spasiti očev biznis, ne uplete u opasnu situaciju kao skladištar i diler ogromnih količina narkotika za Josea (Tim Seyfi), čoveka bez savesti. Plan na početku izvanredno funkcioniše, sve dok se Philippov otac neočekivano sam ranije otpušta iz bolnice. Njegova pojava komplikuje isporuku narkotika koji su se, do toga trenutka, krili u gajbicama sa povrćem i dnevno predavali u ruke navodno legalnih mušterija u okruženju koje ništa nije sumnjalo. Početno obećanje da će ovo biti samo jednokratna saradnja, Jose naravno krši što će Philippa naterati da iznađe trajno rešenje. Snimljen sa jako niskim budžetom za svega 25 dana, Toril je neverovatno uspeo film koji se ne izdvaja samo po fino iznijansiranom scenariju Guilama Grossa, već i po vanrednom kastingu i odlično vođenoj kameri. Film se nalazi u takmičarskom programu prvog i drugog autorskog filma. (9/10)

https://www.youtube.com/watch?v=5g6pvaxok9E

Za istu nagradu se bori Zemlja malih ljudi izraelskog reditelja Medinata Hagamadima, jedan problematično građen film u čijoj pozadini navodno stoji kritika rata, a koji sve čini da se to slabo manifestuje. U nekom od pregrađa anonimnog izraelskog grada, dva dečaka i jedna devojčica zabavu nalaze u lovu i žrtvovanju sitnih životinja nekakvom mističnom biću. U jednom od svojih dnevnih izleta u šumu do ruševine u čiji bunar bacaju životinje, otkrivaju dva dezertera koja čekaju da ih odatle pokupi nekakav kontakt. Između dece i njih počinje brutalna igra mačke i miša u kojoj se ispostavlja da ne postoji razlika ni u metodama obračunavanja ni u karakterima. Dok im iznad glava proleću borbeni avioni zemlje koja je stupila u još jedan rat sa susedima i dok se očevi bore na frontu, deca nesvesno usvajaju brutalnost okoline u kojoj odrastaju, sve manje ličeći na svoje vršnjake iz drugih sredina. Njihovi postupci su šokantno hladni i surovi i ne postoji ništa što bi gledaoca vezalo za bilo koga od njih. Od početka do kraja filma ne vidi se nijedno prijateljsko lice i ne čuje se nijedna topla reč. Zemlja malih ljudi je film koji se teško vari i koji ostvlja opor ukus u ustima. (4/10)

Slaba konkurencija Torilu će biti i čileanski film Fragments of Lucia Jorgea Yacomana koji je odgovoran i za scenario, editing i produkciju. Vrativši se u rodni Čile posle dve godine provedene u Buenos Airesu, Lucia (Javiera Dieaz de Valdes) pronalazi šest meseci staro pismo od svoje biološke majke. Naoružana samo informacijom o mestu sa koga je pismo poslato, ona kreće u potragu za ženom za koju ne zna kako izgleda. Lucia očigledno nema nikakav plan za svoj novi život u Čileu i njeno lutanje postaje otežano činjenicom da joj ponestaje para. Uz to joj se dešava i par nevolja, od kojih seksualno zlostavljanje u autobusu iz koga je prinuđena da iskoči dok je ovaj još uvek u pokretu, zadobivši par povreda koje je usporavaju u praćenju majčinog traga. Pomoć joj nenadano dolazi od devojke koju slučajno upoznaje u nekom baru i koja joj sem smeštaja nudi i pomoć u samom traženju. Sem par intimnih dijaloga o porodičnim odnosima i propalim ljubavima koji će se razviti između dve mlade žene, jezik filma je mlitav i dosadan. U jednom mučno spornom tempu, radnja se vuče od adrese do adrese raznih bivših stanodavaca i u nju se polako uvlače priče o zločinima iz vremena Pinocheove diktature koja će naposletku postati krucijalna i za samu radnju filma. (5/10)