Počasni građani, trudni srednjoškolci i erotizirani vanzemaljci na Mostri
Nalazimo se tačno na polovini 73. Venecijanskog filmskog festivala i neizjednačenost filmova koji se takmiče za glavne nagrade u konkurenciji 73. Venezia i Orizzonte postaje sve uočljivija. O nekima od njih je već bilo reči ovih dana na portalu Monitora, a kako promiče vreme, sve je izvesnije da u okviru drugih, vantakmičarskih programa, postoji mnogo više iznenađenja.
Radnja filma The Distinguished Citizen (73. Venezia) argentinskog rediteljskog dua Gastón Duprat & Mariano Cohn (istovremeno i direktori fotografije) se vrti oko fiktivnog dobitnika Nobelove nagrade za književnost Daniela Mantovanija i njegovih tragikomičnih događaja pri poseti rodnom mestu Salas u kojem nije bio više od trideset godina. Proslavljen i nagrađen zbog živopisnih portreta stanovnika ovoga područja, Mantovani se prvi put susreće sa svetom iz koga je pobegao u Barselonu da ispuni san o karijeri književnika. Po primanju Nobela, Mantovani ne može da se odbrani od poziva za držanje predavanja, ponuda počasnih titula i upoznavanja sa internacionalnim političarima i monarsima. Posle kontroverznog govora održanog u Stokholmu u kome se kritičarima i komitetu zahvalio na “okončanju karijere pisca od kredibiliteta”, svetski listovi i televizijske stanice mu prilaze sa željom za ekskluzivnim intervjuima, koje on jedan za drugim odbija. U hrpi pisama i ponuda koje mu svakodnevno pristižu, Mantovanijeva asistentkinja pronalazi jedno koje dolazi iz Argentine. Zaintrigiran njihovom nakanom da ga proglase počasnim građaninom zbog čega ga pozivaju da dođe i održi par predavanja, pisac se odlučuje da prihvati ovaj poziv, ignorišući sve ostale termine. Od storije o piscu koji počinje da sumnja u sopstveni kredibilitet, nastaje tragikomedija koja u sebi krije kritiku provincijalnog nacionalizma, ljudske zavisti i najbitnije – samozaljubljenosti. Film pokazuje licemerje čoveka koji iako svoju popularnost duguje “vernim opisima” Salasa i njegovog stanovništa, zapravo odbija da prihvati bilo šta što ima veze sa mentalitetom i tradicijom te sredine koje se odavno odrekao. On nesvesno, a ponekada i namerno gazi po osećanjima nekadašnjih sunarodnika, ali istovremeno oseća veliki ponos zbog pažnje koju mu ukazuju i ulogu počasnog građanina počinje da shvata ozbiljno. Čitavim spletom okolnosti koje je velikim delom sam izazvao, Mantovanijeva poseta Salasu dobija skoro fatalan kraj, što mu naposletku služi kao inspiracija za još jedan od kritike slavljen roman. The Distinguished Citizen je simpatičan celovečernji film koji i pored odlične glume Oscara Martineza nema dovoljno zrelosti da iskoči ispred jačih kandidata u takmičarskom programu.
https://www.youtube.com/watch?v=VQLidj62Hdg
Oštra presuda ide na adresu ko-takmičara – italijanskog kandidata Piuma Roana Johnsona. Priča prati dvoje srednjoškolaca koji se nalaze pred odlukom zadržati ili ne zadržati dete, kratko pred maturu i dugo planirani put u Maroko. U pitanju je komedija lakih nota koja je potencijalni italijanski bioskopski hit namenjen mladoj publici, vrsta Čalićevih Ludih godina sa mnogo boljim scenariom. O njemu nema puno toga da se kaže sem da je radnja građena klasično i bez ikakvih iznenađenja i da se na momente preterano rasplinjava u svim pravcima, pretvarajući neurotične roditelje i sporedne karaktere u interesantnije sižee od svojih glavnih junaka. Jednostavno, u Piumi nema ničega što bi je izdvojilo od drugih komedija koje se nedeljom emituju na prvom programu državne televizije.
Meksikanac Amat Escalante, dobitnik nagrade za najbolju režiju za krimi dramu Heli 2013 u Kanu, na Mostri se javlja erotikom nabijenim žanrovskim filmom The Untamed. U početnoj sceni koja u prvom momentu deluje kao intiman čin masturbacije mlade devojke po imenu Veronika (Ruth Ramos), iz njenog međunožja isklizava zmijoliko biće koje je ubrzo potom ranjava ugrizom u stomak. Povređena, ona odlazi u bolnicu gde joj ranu tretira mladi doktor Fabian i tako dolazi do poznanstva sa “leptir efektom” koji će povezati i raskinuti sudbine više ljudi. U centru komplikovano građene priče koja se plete oko disfunkcionalnih porodičnih odnosa, nalazi se misteriozno biće koje je na Zemlju dospelo pre mnogo vekova padom asteroida, a koje je pronašlo svoj dom u kolibi ostarelog bračnog para u šumi. Vanzemaljac je vođen samo primordijalnim nagonima i njegovi dugi pipci su džinovski penisi koji ne biraju koga će i kako zaskočiti. U pronalaženju novih tela za seksualni čin, biće ne koristi samo svoje misteriozne signale koji su nedokučivi do kraja filma, već i bračni par koji ga proučava i koji može da proceni “izdržljivost” potencijalnih kandidata. Problem je u tome što biće postaje sve nekontrolisanije i u jami blizu kolibe počinju da se gomilaju leševi.
U međuvremenu, gledalac postraje upoznat sa doktorovom sestrom Ale i njenim mačo mužem Angelom sa kojim ima dvoje male dece. Priča se komplikuje kada se ispostavi da Alein muž i brat imaju ljubavnu vezu u kojoj vladaju neravnopravna osećanja. Fabijana opterećuje Angelova ljubomora i pritiskan dodatnim osećanjem krivice zbog izdaje sestre, on se, kroz svoju novu poznanicu takođe okreće mističnom biću u zadovoljavanju sesksualnih potreba, što će ga koštati života.
Iako sanjiv i mističan, ovaj film deluje nedovršen i nije sasvim jasno šta je Escalante njime hteo da kaže.
Marina D. Richter je filmska kritičarka i novinarka iz Beograda koja već dvadeset godina živi i radi u Beču. Od 2004. je specijalni dopisnik beogradskog dnevnog lista Politika za rubriku kulture. Redovno surađuje s austrijskim portalom Artmagazine.cc, a piše i za razne austrijske publikacije kao slobodni novinar.
