Zašto svi vole snimati na Islandu?

Island je do nedavno bio nepriuštiva destinacija, ne samo finansijski, već i u neku ruku logistički gledano. Direktnih letova je bilo relativno malo i bili su skupi, što se promenilo tek u poslednjih osam godina, skurilno, neposredno posle erupcije vulkana Eyafjallajökull 2010, istog koji je tokom šest dana aprila paralizovao zračni saobraćaj i Zapadne i Istočne Europe. Od izolovane otočke sredine, Island je u svega nekoliko godina mutirao u turistički kotao, pretvorivši svoj glavni grad Reykjavik u operativni centar nema-šta- nema organizovanih tura po čitavom kopnu i po oceanu u hajci na kitove ili puffine.

Tek kada iz aviona Island smotri u čitavoj svojoj van-zemaljskoj lepoti koja mu iz grla izmami sve verzije guturalnog divljenja, putniku postane jasno šta je staro- i srednjevekovne skalde motivisalo na poeziju koja se ne da oteti tom području. Takođe se iskristališe zbog čega je Island postao neverovatno popularna sredina za snimanje filmova. Među blockbusterima koji su tu makar delimično nastali, nalaze se „Noah“ Darrena Aronofskog (2014), „Interstellar“ (2014) Christophera Nolana, „Thor: The Dark World“ Alana Taylora, „Captain America: Civil War“ (2016) Joa & Anthonya Russoa, „Rogue One: The Star Wars Story“ (2016) Garetha Edwardsa, „Prometheus“ (2012) Ridleya Scotta, „Flags Of Our Fathers“ (2006) Clinta Eastwooda, „Tajni Život Waltera Mittya“ (2013) Bena Stillera, da ne pominjemo mnogobrojne epizode popularne HBO serije „Game of Thrones“ koja je, razumljivo, postala razlog za (organizovano) hodočašće mnogih fanova do skrivenih kutaka Islanda uz cene od kojih otpadaju uši. Jedna od najcitiranijih rečenica iz serije – „The winter is coming Jon Snow“ je ovde pronašla svoj pravi dom, u zemlji u kojoj je leto godišnje doba kad se umesto bunde ogrne vuneni džemper. Svome vanzemaljskom izgledu – crnoj ili zagasito crvenoj zemlji, jezerima i lagunama, vulkanskim stenama, džombastim izraslinama obraslim travom, čudnovato glatkim brdima, vodopadima koji se pojavjuju niotkuda i mnogobrojnim prirodnim termalnim izvorima, Island duguje popularnost za setting naučno-fantastičnih i akcionih filmova. Tome dodajte 25% zagarantovanog povratka produkcijskih troškova tokom snimanja na Islandu, „bele dane“ od polovine Maja do Avgusta sa prosečno 21-časovnim svetlom i lokalne kompanije specijalizovane za produkcijske usluge, lokacije, vizuelne efekte i animaciju, i dobija se dobitna kombinacija.

Na Film Location Summit-u održanom na Stockfish filmskom festivalu u Reykjaviku početkom Marta, nekoliko profesionalaca je govorilo o prednostima snimanja na Islandu: Emma Pill, location manager iz Londona, Einar Tómasson iz „Film in Iceland“, Einar Þórðarson iz „Pegasus Pictures“, Þór Kjartansson iz tvrtke za produkciju i event management „True North“, Steinarr Logi Nesheim iz „Sagafilma“ i Gunnar Sigurðsson iz „Promote Iceland“ dotakli su različite aspekte čitavog procesa.

Pill, čija se biografija čita kao neprekidna serija kino uspeha, uz fantastičan lov na lokacije za filmove poput „Blade Runner 2049“ (2017) Denisa Villeneuva, James Bond filma „Spectre“ (2015) Sama Mendesa, „Cinderella“ (2015) Kennetha Branagha, Spielbergovog „Municha“ (2005), „Finding Neverland“ (2004) Marka Fostera, „Closer“ (2004) Mika Nicholsa, „Bournov Ultimatum“ (2007) Paula Greengrassa, „Mamma Mia!“ (2008) Phyllide Lloyd, „The Wolfman“ (2010) Joa Johnstona, Burtonove „Alice in Wonderland“ (2010), Nolanovog „Inception“ (2010), da ne nabrajamo, govorila je o adutu koji je Island izdvojio iznad drugih zemalja sa bajkovitim krajolicima – profesionalnost lokalnih eksperata. „Postoje ljudi koji tačno znaju šta je potrebno za nastanak jednog filma i koji će to stvoriti.

Usred nedođije će nići smeštaj za čitavu ekipu, da li u vidu kampera, da li u vidu improvizovanog naselja, nikada se ne desi da nam zafali adekvatan prevoz ljudi i opreme, catering radi kao sat“, rekla je, između ostalog, na panelu dodavši da je blizina Lodonu i najvećim gradovima USA takođe od velike relevantnosti. „To su sve relativno kratki, direktni letovi, što je neprocenjiva ušteda na energiji i vremenu“. Einar Þórðarson, čovek sa velikim iskustvom ne samo u location managementu već i u marketinškim i produkcijskim uslugama, jedan je od eksperata kuće Pegasus za kojom posežu ljudi zainteresovani za snimanje na Islandu, što je bio slučaj kod dve velike HBO serije „Game of Thrones“ (II, III & IV serijal) i „Fortitude“, kao i kod filmskih produkcija od kojih nije zgoreg pomenuti „The Tree of Life“ (2011) Terrenca Malicka, „Judge Dredd“ (1995) Dannya Cannona i „Girl in the Cafe“ (2005) Davida Yatesa. Na panelu je objasnio da je poznavanje terena alfa i omega posla, ali takođe i pravi kontakti u lokalnim upravama. „Nekada je bitno osluškivati i pričati sa pravim ljudima koji ti otkriju nove mogućnosti“, rekao je, naglasivši da je neophodno skupljati sve informacije od naglih vremenskih promena, geoloških detalja, infrastrukture mesta i pristupačnosti, radi nabavljanja odgovarajućih vozila. „Ne sme se zaboraviti ni to da je dosta površina na Islandu pod zaštitom i mora se obratiti pažnja na to da se ne oskrnavi priroda“, podvukao je na kraju. Zaista, Island je zemlja osetljive prirode i njena lepota nije samo data, već je i pažljivo čuvana.

Producent i supervising location manager verovatno najuspešnije islandske tvrtke za produkcijske usluge „True North“ Þór Kjartansson govorio je upravo o ovakvim problemima pri snimanju velikobudžetnih filmova. „Nekada morate praviti zaobilaznice, iako se čini da je lokacija ’tu‘. Znači sve je stvar u jako dobrom planiranju, zato što nema gore stvari za jedan film od ekstra troškova. Svako odlaganje, svako pomeranje rasporeda je skupo. Također nam je dužnost informirati sve članove ekipe o pravilima glede ponašanja u prirodi. To zna biti komplicirano ako surađujete sa više stotina ljudi, iako se možemo pohvaliti da do sada nije došlo ni do kakvih povreda životne okolice.“ „True North“ na svome spisku ima vrlo impresivnu klijentelu od kojih pominjemo samo neke: Columbia Pictures/ Warner Bros („Blade Runner 2049“ Ridleya Scotta), Universal („Fast 8: The Fate of the Furious“ Gray/Razatos), Paramount Pictures („Downsizing“ Alexandra Peyna, „Lara Croft: Tomb Rider“ Simona Westa i „Transformers: The Last Knight“ Michaela Baya), Columbia Sony („After Earth“ M. Night Shyamalan), Warner Bros („Batman Begins“ Christophera Nolana), EON Productions (James Bond: Die Another Day“ Vica Armstronga)…

Marina D. Richter je filmska kritičarka i novinarka iz Beograda koja već dvadeset godina živi i radi u Beču. Od 2004. je specijalni dopisnik beogradskog dnevnog lista Politika za rubriku kulture. Redovno surađuje s austrijskim portalom Artmagazine.cc, a piše i za razne austrijske publikacije kao slobodni novinar.