Zlatni Globusi – komentar iz kritičarske fotelje
Sezona nagrada se zahuktava punom parom. Znam da o nagradama svako ima svoje mišljenje, neki ih prate, neki se klade, neke nije briga, a nekima one aktivno idu na živce pa posežu za aktivnim bojkotom i mudrovanjem kako su oni iznad toga. Bilo kako bilo, u noći između nedelje i ponedeljka podeljeni su Zlatni Globusi, pa je red da napišem koju “pametnu”.
U određenim krugovima, ova nagrada se smatra kakvim-takvim indikatorom za predstojeće Oscare, što može i ne mora biti tačno. Razlika između dve nagrade nije samo prestiž koji ide Oscarima u prilog, nego i to što ih dodeljuju dve različite organizacije sastavljene od potpuno različitih pojedinaca. Različite su i kategorije, Globusi se dodeljuju i za televizijska ostvarenja, nema tehničkih kategorija (osim režije koja je tehnička koliko i umetnička), glavna glumačka ostvarenja i kategorije za najbolji film su podeljene na “dramske” i “komične” pod-sekcije. Razlikuju se i ceremonije, iako ima i “red carpeta” i skupih haljina i svih tih za film nebitnih glamuroznih zezalica, Globusi se ipak smatraju opuštenijom, iskrenijom i neposrednijom predstavom gde je kvalitet filmskih ostvarenja na prvom mestu, dok se Oscari upinju da pošalju nekakvu poruku i demonstriraju stav Akademije. Strani novinari na radnom zadatku u Hollywoodu (otud Globus) takvih pretenzija nemaju.
https://www.youtube.com/watch?v=Aw-wODbjmZI
Jedina prava sličnost između obe nagrade je njihov globalni karakter: razni kritičarski kružoci, nacionalne akademije, instituti za film i strukovna udruženja dodeljuju svoje nagrade, ali ti podaci su zanimljivi uglavnom ljudima upletenim u filmsku industriju. Isto čine i filmski festivali širom sveta, ali čak ni nagrade vodećih festivala nemaju toliko odjeka kao Oscari ili Globusi.
Postavlja se pitanje koliko su Globusi pouzdan indikator za Oscare, makar u kategorijama koje se poklapaju. Rekao bih tako-tako, nekad se nagrađeni podudare, nekad ne. Primera radi, u 10 poslednjih sezona pobednici su se poklapali u nekih 40 % slučajeva, što je dovoljno da bi se proglasio nekakav trend, ali nedovoljno da se uloženi novac na kladionici smatra sigurnim. Recimo, prošle godine su se pobednici poklopili skoro potpuno, ali to i nije neki pouzdan pokazatelj: prošla godina je bila izuzetno predvidljiva. Nemojmo zaboraviti još par stvari, da Akademija voli da izjavljuje i da je notorna po tome da ne trpi šale na svoj račun, te da komedije u principu izvise za Oscare. Prošle godine je najveći gubitnik Oscara bio American Hustle koji je na Globusima “počistio” sve komične kategorije.
Prošla godina za prošlu, da vidimo šta nas čeka ove. U kategoriji drame i režije pobednici su Boyhood i njegov reditelj Richard Linklater. Pored toga, Patricia Arquette je dobila nagradu za najbolju sporednu žensku ulogu. ‘Boyhoodu’ su se nagrade smešile otkako se pojavio u Cannesu ovog proleća, tako da pobeda na Globusima nije iznenađenje. Ovim samo pojačava svoje šanse za apsolutni trijumf na Oscarima. Istini za volju, u pitanju je izuzetno značajan film, pisan i sniman 12 godina u kontinuitetu i njegov doprinos filmskoj produkciji je nemerljiv.
S tim u vezi, jedino iznenađenje vezano za ‘Boyhood’ predstavlja to što mu je Birdman uzeo nagradu za najbolji scenario. To se može smatrati za utešnu nagradu, jer je, pored ‘Boyhooda’, upravo ‘Birdman’ film o kojem se jako puno priča kada su u pitanju predstojeći Oscari. U tom smislu, nagrada Michaelu Keatonu za najboljeg glumca u kategoriji komedije je očekivana i čista kao suza i on je održao status favorita. Drugo iznenađenje vezano za ‘Birdman’ je što mu je iz vedra neba The Grand Budapest Hotel, film koji je u opticaju predugo da bi bio aktuelan, ispred nosa uzeo nagradu za najbolju komediju.
Zanimljiva stvar se ove godine dogodila Julianne Moore. Naime, ona je pokupila nominacije za najbolju ulogu i u komediji i u drami. U kategoriji drame je dobila nagradu za Still Alice, dok je u kategoriji komedije ostalo samo na nominaciji za Maps to The Stars, a nagradu je pobrala Amy Adams za tek nadolazeći Big Eyes Tima Burtona. Pitanje koliko su i jedan i drugi film komedije, i koliko su uloge u njima komične, ali neka to bude samo još jedan od kurioziteta vezanih za raspored kategorija.
Najbolju mušku ulogu u drami ostvario je Eddie Redmayne za ulogu u filmu The Theory of Everything. Tu valja primetiti još jedan trend: od petorice nominiranih, četvorica su odigrali istorijske ličnosti, a samo Jake Gyllenhaal je pokupio nominaciju za portret fiktivnog lika. Žiriji izgleda padaju na taj trend.
Kada smo kod trendova, bar neko od nagrađenih mora biti “negativac” i ove godine je to J.K. Simmons u kategoriji sporedne muške uloge za film Whiplash. O njegovm portretu surovog profesora muzike se piše još od premijere filma na Sundance festivalu pre oko godinu dana, a po pitanju njegove izvedbe je kritika podeljena kao i po pitanju filma. Većina hvali i film i njegovu ulogu, ali manjina je u ovom slučaju glasna u ponavljanju kako ni ‘Whiplash’ ni Simmons ne donose ništa naročito novo u svet filma.
Biografsko-istorijski film Selma koji prati Martina Luthera Kinga na protestnom maršu od Selme do Montgomerija (oba u Alabami) i koji je relativno kasnu ušao u trku za ovogodišnje nagrade je, čini se, dobio utešni Globus i to za najbolju pesmu. ‘Selma’ se u određenim krugovima smatra ozbiljnim konkurentom ‘Boyhoodu’ na predstojećim Oscarima, ali bio bih oprezan sa takvom izjavom. Akademija nije sklona da godinu za godinom deli kipiće filmovima sa sličnom tematikom, pa ma koliko ta tematika bila obavezujuća i u Americi trenutno itekako aktuelna, kao što su to rasizam i ljudska prava.
Iznenađenja su se dogodila i u kategorijama za najbolju muziku, gde su svi već videli Hansa Zimmera kao pobednika za film Interstellar i u kategoriji za najbolji animirani film koji je već bio sigurna stvar za The Lego Movie. Za muziku je dobio islandski kompozitor Johann Johannsson za film ‘The Theory of Everything’, dok je za najbolji crtić nagrađen How To Train Your Dragon 2.
Izostanak nagrade Zimmeru se može protumačiti kao lagana packa ‘Interstellaru’, ali Nolanov film će svoje šanse tražiti pre svega u tehničkim kategorijama kojih na Zlatnim Globusima nema.
Za strani film je nagradu pokupio ruski Leviathan. Iako se govorilo o poljskoj Idi kao favoritu, čini se da su prevagu odneli i aktuelni politički trenutak (‘Leviathan’ je jako kritičan do stanja u ruskom društvu) i prosta činjenica da je ‘Ida’ u opticaju skoro godinu dana duže nego njen ruski konkurent, a duge kampanje za nagrade se ne isplate. Slično je prošle godine prošao danski film The Hunt.
Naprosto, taj neki “buzz” ima ograničen rok trajanja.
George Clooney je dobio počasni Zlatni Globus i održao upadljivo emotivan govor, a slično se dogodilo i Kevinu Spaceyu koji je za ulogu u House of Cards dobio Globus u osmom pokušaju i to u različitm kategorijama.
https://www.youtube.com/watch?v=7QEFV0YQwnA
Što se televizije tiče, dominirale su svežije serije poput The Affair i Transparent na uštrb onih koje su doživele već barem drugu sezonu. Upadljive su i dve “pobede” koje je Fargo odneo nad favoritom, serijom True Detective, i to u kategorijama za najbolji film ili mini-seriju i za najbolju ulogu gde je Billy Bob Thornton pobedio u konkurenciji Woodija Harrelsona i Matthewa McConaugheya.
Bilo kako bilo, još jedna ceremonija je završena, uz potrebnu dozu glamura i opuštenosti, većih skandala nije bilo. Ako smo nešto videli, to je da trka za Oscara nije ni u kom slučaju gotova, iako su favoriti poznati svakakvi preokreti su mogući. Ostaje nam još šest sedmica slušanja tračeva i šuškanja, iščekivanja, popunavanja kladioničarskih listića… Ostajte mi zdravo i vidimo se za Oscare.
Filmski kritičar Marko Stojiljković porijeklom je iz Beograda, a živi i radi u Sloveniji. Pratite ga na blogu Film na dan.
