‘Quiet Heart’ pobjednik filmskog festivala u Talinnu – religijski fanatizam u Jeruzalemu

Ovo je godina značajnih jubileja za filmski festival Tallinn Black Nights koji od 2013. godine uživa status a-festivala. Dvadeset godina postojanja, 15 godina „Baltičkog događaja” i 5 godina Industry@Tallinn, u glavnom gradu Estonije su okupile nekoliko stotina filmskih profesionalaca iz čitavog sveta i privukli mnogobrojnu publiku. Svakako jedan od najdužih i najambicioznijih međunarodnih festivala, Tallinn Black Nights obuhvata četiri segmenta: centralni sa internacionalnim takmičarskim programima (Glavni i Prvi autorski film), nacionalni (najbolji estonski film), „Sleepwalkers” – festival studentskog i kratkog filma i festival „Animated dreams”. Takođe, u okviru ne-takmičarskih programa – U fokusu, Panorama, Forum, Screen international izbor kritičara, doc@poff (dokumentarna ostvarenja), Ponoćni žmarci (žanrovski filmovi) i Specijalan program Fashion cinema – moglo se pogledati 164 filma.

U Glavnom i u takmičarskom programu Prvog autorskog filma se našlo po 13 autorskih ostvarenja koja su se borila za nagrade za najbolji film, režiju, scenario, za najboljeg direktora fotografije, glavnu mušku i glavnu žensku ulogu i – za najbolji prvi film.

Nepoželjna pijanistica u Jeruzalemu

Šestočlani internacionalni žiri je Grand Prix za najbolji film – bronzanu vučju statuetu i novčanu nagradu od 10.000 evra podeljenu između režisera i producenta – dodelio „Quiet Heart“ Izraelca Eitana Annera. U pitanju je priča koja se plete oko prepreka sa kojima se Naomi, nekadašnja profesionalna pijanistkinja, suočava pri svome preseljenju u Jerusalem. Bežeći od privatnih problema iz Tel Aviva, sa novim slabo plaćenim poslom arhivara, mlada žena može da priušti samo stan u kraju grada koji su preuzeli ortodoksni Jevreji. Komšiluk maltretira Naomi koja to stojički trpi do momenta kada pretnja postane fizički opipljiva. Pritisak okoline koja ima oči i uši svuda raste, i njena namera da od italijanskog monaha u obližnjem manastiru nauči da svira orgulje ne ostaje neprimećena. „Izdajnici vere” počinju da pristižu preteća pisma, a saznaje i da je prethodna stanarka – gospođa hrišćanske veroispovesti koja se izdržavala davanjem časova klavira – pala kroz prozor, u čemu joj je neko „pomogao”. Jedini svedok zločina je dečak iz komšiluka koji se krišom ušunjava u Naomin stan kroz otvoreni prozor, da bi mogao da nastavi sa vežbanjem klavira. I sam iz ortodoksne jevrejske porodice koja ne podržava njegov talenat, dečak se vezuje za Naomi i postaje njena jedina podrška. Aner svoju filmsku analizu religijskog fanatizma i netrepeljivosti prema drugačije mislećima gradi na nekoliko nivoa, koristeći se elementima trilera. Ania Bukstein je za ulogu Naomi, u Talinu dodeljena nagrada za najbolju glumicu.
https://www.youtube.com/watch?v=XaXlLR7a_HU

Sumanutim idejama do novca

Najboljim glumcima su krunisani Constantin Puscasu i Ion Sapdaru za njihove portrete dva simpatična sanjara koja pokušavaju da dođu do novca sumanutim idejama u rumunsko/litvansko/moldavskoj komediji „Eastern Business” Igora Cobileanskog, koji je pokupio i nagradu za najbolji scenario.

Nagrada žirija za najbolju režiju pripala je filmu „Breath“ iranske rediteljke Narges Abyar, snimljenom prema njenom istoimenom romanu. U ovoj drami smeštenoj u 1970-e se radi o sedmogodišnjoj devojčici Bahar (Sareh Nour Mousavi) koja odrasta u iranskoj zabiti Valad Abad u Karaju. Njen otac Gafur (Mehran Ahmadi), težak astmatičar, dolazi iz zdravstvenih razloga sa četvoro dece u dom svoje maćehe, koja u kući nema ni struju ni vodu i koja decu vaspitava prutom. Bahar je devojčica velike inteligencije i žive mašte koja od bede i surovosti beži u svet knjiga pronađenih u biblioteci svoga ujaka. Čitajući neke od njih koje su daleko od prikladnih za decu, njena mašta eksplodira u svet pokretnih 2D animacionih slika u kojima sebe zamišlja kao junakinju koja osvaja svet. Abjar pokazuje Iran pred izbijanje rata sa Irakom, puštajući da kroz oči i naraciju deteta sagledamo zastrašujući svet koji je okružuje.

Ljubomora u patrijarhalnom društvu

U kategoriji Prvi autorski film pobednik je iranski film „Duet” Davida Nanesha koji zaranja u komplikovane ljubavne odnose, u osećanja čežnje, patnje i ljubomore u društvu prožetom patrijarhalnim vrednostima.

Specijalna nagrada žirija odlazi filmovima „Gentle Breath” kolumbijskog reditelja Augusta Sandina – crno/beloj drami o višesložnim porodičnim odnosima (njemu je takođe pripala nagrada Fiprescija) i filmu „Holy Biker” Brazilca Homera Oliveta, krvavoj, distopičnoj motocikličkoj sagi koja ne samo što nudi vrtoglavu zabavu, nego uspeva i da dekonstruiše verski fanatizam.

Najbolji estonski film je „Majka” rediteljke Kadri Kousaar, mračna priča o frustraciji, čežnji i poremećenom emotivnom sklopu žene koja čini sve da pobegne iz sredine koja je guši, ali koja to ne uspeva, pri tome gubeći i najtananiju potporu u životu.

Na vratima 5 milijuna bankrota

Bronzana statua za najboljeg direktora fotografije uručena je Gincu Berzinsu za „The Chronicles of Melanie” reditelja Viestura Kijrishija, filmu baziranom na autobiografiji latvijske književnice Melanije Vanage o strahotama koje je preživela tokom šesnaestogodišnjeg prinudnog rada u gulagu u sibirskoj oblasti Krasnojarsk.

Nagradu žirija za najbolju muziku u iznosu od 5.000 evra dobila je Silvia Pérez ruz za originalan skor za španski socijalni mjuzikl „At Your Doorstep” Eduarda Cortesa. Neobično (za ovaj žanr) nepatetično ispripovedan film se bavi ekonomskom krizom iz 2007. tokom koje je život pet miliona ljudi pod stambenim kreditima pretvoren u borbu za preživljavanje.

NETPAC (Mreža za promociju azijatske kinematografije) je nagradila iranski „Duet“, a nagrada ekumenskog žirija je otišla švajcarskoj drami „Dark Fortune“ reditelja Stefana Haupta.