Zar tako po svojima
Svetislav Basara: Bitka za ćevape
Nedavno se u nekom „Lidlu“ odigrala bitka za ćevape, koja se završila bez žrtava u ljudstvu i materijalu, sa samo nekoliko ranjenih. Ali vidite sad: i Nebeska i Prva i Druga i Bolja Srbije su se momentalno ujedinile u prvom pribežištu srpskih nitkova – objašnjavanju i pravdanju svega i svačega – siromaštvom. Moja neznatnost po običaju izdvaja mišljenje i po stoti put ponavlja – nisu se borci za ćevape iz „Lidla“ ponašali onako kako su se ponašali zato što su siromašni, nego su siromašni zato što se tako ponašaju. Takvo ponašanje nije izuzetak, nego je pravilo. Naše društvo – ako reč društvo nije prejaka – od nastanka je zasnovano na brzini na zlo i hitrini na grabež, na čvrstom, seljačkom makijavelistčkom uverenju da su na putu do mračnih predmeta želja – u datom slučaju ćevapa, ali isto važi i za „ferarije“ – dozvoljena sva sredstva, a da su obziri samo smetnja… piše sveti kroničar s one strane Svetislav Basara.
