Što je pokazalo provedeno kriminalističko istraživanje službenika Policijske postaje Vodice u župnim poslovnim knjigama? Čekajte, kako mislite, crkva nema poslovnih knjiga? Što bi svakako bilo – sad ste i vi shvatili – najgluplje od sviju glupih pitanja. E, sad može “ali dobro”: ali dobro, recimo, da je bilo sve kako kaže vijest: da je “besramna kradljivica” s ciljem ostvarivanja protupravne imovinske koristi ušla u crkvu i iz košarice za milodare svetom Anti pred nosom uzela dva eura (Šibenski). Dobro, pet. U tom slučaju, naime, iscrpili smo sva glupa, i ostalo nam je samo ono ključno teološko pitanje – pa što da je gospođa i uzela par novčića iz košarice za milodare? Ili, da preformuliram: pa što? Sam smisao milodara, tumačio mi je barba Ivo, je poravnavanje između onih koji imaju, a ne treba im, i onih kojima treba, a nemaju. A Gospi sigurno ne treba. Boris Dežulović za N1
I manje zlo bi radilo isto
Basara: Filozofija geta
Već godinama lupam glavu pred pitanjem: Kakav je smisao novina i televizora koji se obraćaju isključivo sličnomišljenicima? To donekle i razumem – elitizam je veliki izazov – ali mi nikada neće biti jasno zašto pomenute novine i televizori svojim sličnomišljenicima neprestano pričaju o neprijateljskim neistomišljenicima i ne samo što pričaju, u stvari ogovaraju, nego direktno prenose sve što glavni neprijateljski neistomišljenik – Vučić – i pomoćna neprijateljska neistomišljenica – Brnabićeva – urade ili kažu. Ono što Vučić, Brnabićeva i mnoštvo njihovih medijskih stvorenja govore po režimskim novinama i televizorima znači da oni hoće upravo takvu Srbiju, za takvu su se borili. I izborili. Meni se, recimo, takva Srbija ne sviđa, ali ja na opozicionim televizorima – pre nego što sam prestao da ih gledam – nikada nisam čuo/video/privideo ni „i“ od ideje kakvu to Srbiju hoće tzv. građanska Srbija. Ako hoće istu ovakvu, s drugim Visokim Mestom. Hvala doviđenja. Svetislav Basara za ne baš opozicioni medij.
