Što je pokazalo provedeno kriminalističko istraživanje službenika Policijske postaje Vodice u župnim poslovnim knjigama? Čekajte, kako mislite, crkva nema poslovnih knjiga? Što bi svakako bilo – sad ste i vi shvatili – najgluplje od sviju glupih pitanja. E, sad može “ali dobro”: ali dobro, recimo, da je bilo sve kako kaže vijest: da je “besramna kradljivica” s ciljem ostvarivanja protupravne imovinske koristi ušla u crkvu i iz košarice za milodare svetom Anti pred nosom uzela dva eura (Šibenski). Dobro, pet. U tom slučaju, naime, iscrpili smo sva glupa, i ostalo nam je samo ono ključno teološko pitanje – pa što da je gospođa i uzela par novčića iz košarice za milodare? Ili, da preformuliram: pa što? Sam smisao milodara, tumačio mi je barba Ivo, je poravnavanje između onih koji imaju, a ne treba im, i onih kojima treba, a nemaju. A Gospi sigurno ne treba. Boris Dežulović za N1
26.06.2021. (19:30)
Kazalište bez predstave
Basara: Qwrz u hramu umetnosti
Sakralizacija profanog je tipična za seljačine i palančane, pisali smo i o tome i o štetama koje iz toga proizilaze za istoriju i život. Po čemu je to pozorište „hram“. Šta je to u pozorištu – bilo kom, ne samo onom na Terazijama – sveto? Pozorište jeste kuća umetnosti – uključujući i lošu, ali kad se u pozorištu ne igraju predstave, pozorište je prazna sala i pozornica, na kojoj se – uz određenu naknadnu – mogu upriličavati promocije bilo čega i bilo koga. (Btw, nisam siguran da je Lukasova promocija nešto najgore što se odigralo na našim scenama, ali to je tema za neku drugu kolumnu.), ukratko – Svetislav Basara famozno o trendu ghostwriterskih autobiografija poznatih osoba.
