Što je pokazalo provedeno kriminalističko istraživanje službenika Policijske postaje Vodice u župnim poslovnim knjigama? Čekajte, kako mislite, crkva nema poslovnih knjiga? Što bi svakako bilo – sad ste i vi shvatili – najgluplje od sviju glupih pitanja. E, sad može “ali dobro”: ali dobro, recimo, da je bilo sve kako kaže vijest: da je “besramna kradljivica” s ciljem ostvarivanja protupravne imovinske koristi ušla u crkvu i iz košarice za milodare svetom Anti pred nosom uzela dva eura (Šibenski). Dobro, pet. U tom slučaju, naime, iscrpili smo sva glupa, i ostalo nam je samo ono ključno teološko pitanje – pa što da je gospođa i uzela par novčića iz košarice za milodare? Ili, da preformuliram: pa što? Sam smisao milodara, tumačio mi je barba Ivo, je poravnavanje između onih koji imaju, a ne treba im, i onih kojima treba, a nemaju. A Gospi sigurno ne treba. Boris Dežulović za N1
I Basara se čita zbog Basare
Basara: Provera
Osim moje neznatnosti – čije je poverenje odavno prokockao – moja omiljena žutara Blic izgubio je još jednog čitaoca, ovoga puta Teofila Pančića, koji je, kako se obavestih iz njegovih Nuspojava, kupovinu Blica odavno redukovao na izdanja od utorka i nedelje, utorkom zbog kulturnog dodatka, a nedeljom zbog kolumne Biljane Srbljanović. Blic zovem žutarom zato što ta reč u zapadnosrbijanskom vernakularu označava jednu formu ženskog polnog organa, kao npr. mnogo poznatija preklapača. Mit o tome da je Blic bio nešto drugo (bolje) za Vesinog vakta najobičniji je bulšit. Blic je oduvek bio neoprana žutara, s tim što je Veso, kao novinar stare škole, umeo da od hrpe čaršijskih govana (i govnara) napravi čitljivu pitu. Posle Vesine smrti stvar su u svoje ruke preuzeli funkcionalno nepismeni dordomuzi koji bi i od pite napravili govno, tj. sranje. Što udarnički i čine. Svetislav Basara za drugu žutaru.
