Što je pokazalo provedeno kriminalističko istraživanje službenika Policijske postaje Vodice u župnim poslovnim knjigama? Čekajte, kako mislite, crkva nema poslovnih knjiga? Što bi svakako bilo – sad ste i vi shvatili – najgluplje od sviju glupih pitanja. E, sad može “ali dobro”: ali dobro, recimo, da je bilo sve kako kaže vijest: da je “besramna kradljivica” s ciljem ostvarivanja protupravne imovinske koristi ušla u crkvu i iz košarice za milodare svetom Anti pred nosom uzela dva eura (Šibenski). Dobro, pet. U tom slučaju, naime, iscrpili smo sva glupa, i ostalo nam je samo ono ključno teološko pitanje – pa što da je gospođa i uzela par novčića iz košarice za milodare? Ili, da preformuliram: pa što? Sam smisao milodara, tumačio mi je barba Ivo, je poravnavanje između onih koji imaju, a ne treba im, i onih kojima treba, a nemaju. A Gospi sigurno ne treba. Boris Dežulović za N1
Rugala se sova sjenici
Basara: Sunovrat bečke šnicle
Jedna od mojih glavnih novinskočitalačkih zabava u ovom čemernom vremenu je čitanje (polu)pismenih zadataka na temu „propast Zapada“, zadatih u Moskvi, a objavljivanih u Politikinoj Rotopalanci… U poslednjih mesec i po dana Rotopalanka je objavila čak četiri (nepotpisana) članka posvećena skoroj propasti bečke šnicle. Uzrok propasti? Naravno, sankcije Rusiji zbog kojih su struja, meso, jaja i prezle toliko poskupeli da „bečki obrok“ košta – 300 evra. Rotopalanka se izborila za mesto u istoriji novinarskog kretenizma kao prva odštampotina koja je meni poslužila kao naslov… Kad to pročita, šta će uraditi prosečni Politikin čitalac? Kako šta. Uzeće olovku, napraviti računicu i zaključiti da će mu – ako se najedemo gljiva ludara, pa Rusiji uvedemo sankcije – trebati dve i po penzije da bi kupio flašu zejtina, a onda uskliknuti s ljubavlju, hvala ti, Politiko, što si mi otvorila oči i izbavila od sankcijskog iskušenija. Možda će propasti bečka šnicla, ali od propasti nije daleko ni svetska sila koja baca pare na tako tupoumnu propagandu. Nemoj der da mi je neko nešto lanuo protiv Informera… – piše tako veselo Svetislav Basara za medijsku perjanicu kojoj ne spominjemo ime.
