Što je pokazalo provedeno kriminalističko istraživanje službenika Policijske postaje Vodice u župnim poslovnim knjigama? Čekajte, kako mislite, crkva nema poslovnih knjiga? Što bi svakako bilo – sad ste i vi shvatili – najgluplje od sviju glupih pitanja. E, sad može “ali dobro”: ali dobro, recimo, da je bilo sve kako kaže vijest: da je “besramna kradljivica” s ciljem ostvarivanja protupravne imovinske koristi ušla u crkvu i iz košarice za milodare svetom Anti pred nosom uzela dva eura (Šibenski). Dobro, pet. U tom slučaju, naime, iscrpili smo sva glupa, i ostalo nam je samo ono ključno teološko pitanje – pa što da je gospođa i uzela par novčića iz košarice za milodare? Ili, da preformuliram: pa što? Sam smisao milodara, tumačio mi je barba Ivo, je poravnavanje između onih koji imaju, a ne treba im, i onih kojima treba, a nemaju. A Gospi sigurno ne treba. Boris Dežulović za N1
Ohmov zakon
Basara: Utisak Nedeljice ili O otporu u politici
Moja neznatnost ima snažan otpor prema „otporu“. Davnih dana sam dalekovido govorio drugarima iz DOS da se uzdrže od olakog kooptiranja famoznog Otpora u DOS. Ne, ne, nisam bio vidovit, nisam video u kristalnoj kugli u šta će se izmetnuti otporaši, nomen mi je bio omen. Otpor, ubeđivao sam drevne pajtaše – to je elektrotehnički, ne politički pojam, apstraktnost i nedefinisanost imena – nastavljao sam da ih ubeđujem – za rezultat ima apstraktnu i nedefinisanu politiku. Treba li uopšte reći da sam džaba okrečio i time započeo blistavu karijeru džaba molera. Sad mi nema druge nego da opet džaba krečim. Pravi opozicioni put (kojim se ređe ide) nije (zaludno) raspirivanje otpora prema vlasti, nego privlačenje naklonosti prema sebi, a to se ne može učiniti praznim pričama i „neokaljanim licima“ nego upornim podastiranjem konkretnih i definisanih politika – savjetuje besplatno mudri i rječiti Svetislav Basara.
