Kulačin: Zlatno doba Srbije popločano krvlju i logorima - Monitor.hr
21.11.2021. (19:00)

Nema prava za strance

Kulačin: Zlatno doba Srbije popločano krvlju i logorima

O pravima inozemnih radnika u Srbiji kolumnist piše: Srbija, po svoj prilici, postaja moderna verzija radnog logora, naročito za strane radnike. Njih, pogotovo iz daleke Azije, dovodi ko stigne, koliko stigne i kako stigne. Oduzimaju im pasoše, smeste ih u barake nedostojne života 21. veka i za njih ne važe zakoni zemlje u koju su došli, jer su kineski investitori država u državi… Vlast u Srbiji, najprostije rečeno, boli uvo za uslove pod kojima rade i domaći, kamoli strani radnici. Zna vlast da je izgradnja zlatnog doba popločana krvlju, znojem i radom najjeftinije radne snage. Nema prosperiteta u čije temelje neće biti ugrađeno na stotine hiljada minimalaca. Još ako su za tako nešto angažovani stranci, još bolje. Manje će da boli. Piše Nenad Kulačin za Al Jazeeru


Slične vijesti

26.12.2021. (18:00)

Gori pod petama

Kulačin: Referendum u Srbiji dodatno razjedinio opoziciju

Sredinom januara sledeće godine, građani Srbije će, posle dugog niza godina, izaći na referendum. Referendumsko pitanje sa kojim će se suočiti birači u Srbiji glasi: Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije? E, sada bi trebalo zamisliti prosečnog birača u Srbiji koji blage veze nema o čemu se radi kada je promena Ustava u pitanju. Pitanje je, dakle, potpuno nejasno i kao takvo namerno postavljeno da bi se težište sa pravosuđa prebacilo na Ustav. Vlasti u Beogradu pravdaju se hitnošću referendumskog procesa navodno zbog neophodnosti usaglašavanja pravosuđa sa evropskim. To se najviše odnosi na način izbora nosilaca pravosudnih funkcija. Suština je bitno drugačija. Ustav može da se menja dvotrećinskim izglasavanjem u Skupštini Srbije i tu većinu Srpska napredna stranka danas ima. Gotovo je sigurno da je posle izbora 3. aprila neće imati. Ne govorimo o većini, već o dvotrećinskoj većini. Piše Nenad Kulačin za Al Jazeeru

23.11.2021. (19:00)

Bez crvene vrpce

Kulačin: Beogradski metro nema ko da ’osvešta’

U zemlji u kojoj su zaludni državni i lokalni funkcioneri otvarali raskrsnice, semafore, znakove, puštali u rad kućice za vrapce, sa velikom pompom i uz direktno uključenje u program televizija sa polaganja kamena temeljca i ko zna čega još, početak radova na izgradnji beogradskog metroa niko nije posetio. Nije bilo svečanosti, polaganja kamena temeljca, prodaja karata. Ni predsednika, ni premijerke, ni gradonačelnika, ni zamenika gradonačelnika. Nikoga da ga „osvešta“… I šta je sada tu sporno? Mnogo toga, kao i u svakom poslu koji naprednjaci danas rade u Srbiji. Posao je dodeljen Kinezima i Francuzima. Tako Vučić radi. Deli poslove velikim kompanijama, velikih sila, i niko se ne buni. Jedan od najvećih problema je taj što se početna stanica i najveći depo prave u Makišu i to u neposrednoj blizini izvorišta vode koju Beograđani piju. Tolika mehanizacija, radovi, bušenja i ko zna šta sve, ostaviće, tvrde kritičari, glavni grad Srbije bez pijaće vode. Naprednjaci su samo odmahnuli rukom na sve ovo. Piše Nenad Kulačin za Al Jazeeru

24.10.2021. (16:00)

Kulačin: Diplomatija SAD-a na Balkanu: Gotovo je sa ćevapima

To da će Hil i Eskobar da uvedu demokratiju na Zapadni Balkan, to odmah možemo da “okačimo mačku o rep”. Ako se negde interes SAD-a bude poklapao sa razvojem demokratskih procesa, to je drugo pitanje. Problem je što je često zbog tih američkih interesa umeo da strada običan narod, pa ipak ostaje koliko-tolika nada da će ovoga puta možda biti nešto drugačije. Obojica su ovde, utisak je, da isporučuju zahteve. Hil i Eskobar u Beogradu će imati bitno drugačiju situaciju od one koju su Ričard Holbruk i Hil imali krajem devedesetih godina prošlog veka. Na našu sreću, Vučić nije takav kalibar da će se kockati sa svojom vlašću zarad interesa Amerikanaca. Leći će taj na rudu šta god bude trebalo da se uradi. Možda je on uspeo da ubedi sebe i druge oko sebe da nikada neće priznati Kosovo, ali neka se niko ne iznenadi ako se na kraju puta tako nešto bude i desilo, naravno, uz još jednu pobedu sa nulom naspram Kosova. Piše Nenad Kulačin za Al Jazeeru