Basara: Čišćenje terena - Monitor.hr
Danas (14:00)

Trenutna situacija je vrlo lako reverzibilna

Basara: Čišćenje terena

Netom završeni izbori bili su jedna od važnih etapa na (predugom) putu demokratizacije i institucionalizacije Srbije, putu koji će – da ponovim: protiv većinske volje njenih žitelja – jednog dana biti uspešno pređen. Najvažnija stvar koju je donela ova važna etapa predugog puta jeste raščišćavanje histerične političke scene s koje su prekonoć – pardon: prekodan – ispod cenzusa ostale i u ropotarnici istorije završile stranke od kojih su neke imale načelno dobre politike, ali (nažalost) nisu imale klijentelu – onu najbolju su još davnih dana sjebali Koštunica i JexS – ali i stranke koje su imale veoma naopake politike, ali takođe (na sreću) nisu imale dovoljno klijentele.

Jedno je, međutim, izvesno: antivisoka politika, kakva god bila, morala bi biti što je moguće nesličnija Visokoj Politici, jer ako li bude previše slična – a postoje „indicije“ da bi mogla biti – brže će Visoko Mesto natrag na vlast nego što se obrelo u opoziciji. Svetislav Basara


Slične vijesti

Danas (07:00)

Oči širom zatvorene

Ivančić: Muke s istinom

“Da nije bilo mene, možda bi 50-ak ljudi znalo što se tada događalo na Zagrebačkom velesajmu. Mučenja, silovanja…”

Pod tim je naslovom u Jutarnjem listu objavljen intervju s Nenadom Puhovskim, redateljem dokumentarnih filmova, osnivačem producentske kuće Factum, pokretačem filmskog festivala ZagrebDox, te donedavnim profesorom na zagrebačkoj ADU. Štivo je poduža žalopojka zbog institucionalnog i javnog nepriznavanja nedvojbenih postignuća intervjuiranoga. Gotovo iz svakog retka izbija gorka ozlojeđenost stvaraoca koji danas samuje u prvome licu jednine, lišen šire verifikacije svoga djela, i to zato što se u olovnim vremenima usuđivao svjetlošću istine odvažno prodirati u društveni mrak.

Vidjevši naslov, pomislio sam da se zaigrano uredništvo, kako je to već danas običaj, poslužilo senzacionalističkim trikovima ne bi li privuklo pažnju čitalaca, a sugovornika elegantno krivotvorilo. Međutim, prevario sam se. Viktor Ivančić za Novosti

Prekjučer (18:00)

Sto dana mira, ali pazi - Uncle Bas vas posmatra

Basara: Dan posle

Famozno će novoj vladi – kao i svim prethodnim vladama – dati famozni grejs period od 100 dana, pa će je tek posle plajpičiti ako počne da sere po dvorištu.

Hajde zato da sačekamo i vidimo šta će biti od najavljene reforme pravosuđa, borbe protiv korupcije, slobode medija i nezavisnosti institucija. Ne može se to uraditi prekonoć, još se manje može uraditi bez otpora. Sve to zahtijeva dugoročne procese, transparentno donošenje odluka i mehanizme kontrole vlasti.

Biće za to potrebna čvrstina – ne u smislu čvrste ruke nego u smislu čvrstine volje za reformama i organizaciju, što mu dođe logično, jer ne možeš pod kontrolom držati državna posla ako nemaš kontrolu nad svojom strankom. Svetislav Basara u nadi za neki bolji novi režim, za medij koji još uvijek ne imenujemo.

25.10. (15:00)

Hajduk Jugend Marschiert

Dežulović: Pravda za Torcidu

Dvostruka konotacija sad odjednom ne funkcionira. Ne radi. Pokvarila se. “Odjednom” se, kako rekoše ugledni konotatori iz Torcide, “pokazuje da je učinkovito djelovanje moguće kada za njega postoji politička volja”. Eh, politička volja. Nije li divno kad na političku anemiju i nedostatak volje, da ne kažem političku nevolju, Plenkovića moraju podsjećati mali šugavi nacisti iz Torcide? Osim – polako, dopuštam mogućnost – osim ukoliko nam premijer i njegova Vlada ne žele poručiti kako skandiranje “Auschwitz, Auschwitz!” ili pjesma “Anna Frank je kurva židovska” nemaju opravdanje u “navijačkom folkloru” i židovskom identitetu Ajaxa, nego, nemam pojma, u svjetonazorskim i političkim uvjerenjima pripadnika Torcide, poput kolovođe performansa, poznatog po pjevanju ustaških pjesama na utakmicama i reklamiranju majica “Hajduk Jugend” s klupskim grbom umjesto kukastog križa. Boris Dežulović za Novosti

23.10. (21:00)

Delinkventi profesionalci i amateri

Ivančić: Izvještaj sa Bilica

“Kužin ja tvoju frustraciju, mladac”, navodno je nastavio V. I. “Nije danas lako potvrdit se ka huligan posli tako velikih prethodnika, koji su digli letvicu i, da tako rečen, zapišali teren. A nema ti ništa jadnije od dice koja zauvik ostaju u sjeni svojih roditelja, al to ne žele priznat. Jer, recimo naprimjer, ako više nema Ulice žrtava fašizma, a ti za nju miljon posto nisi čuja, znači da ne postoje ni žrtve fašizma, jel tako? A ako nije bilo žrtava fašizma, onda je tvoje zazivanje Aušvica i Jasenovca, u stilu ubićemo-zaklaćemo, najobičniji prdec u vitar, pošto su zahvaljujući postignućima starih huligana od formata Hrvati saznali da su i Aušvic i Jasenovac bili toplice i hotelski risorti. Bereš šta ti pričan, prika?”

“Kad si pravi huligan, ka recimo naprimjer oni šta je reka da je sritan šta mu žena nije ni Srpkinja ni Židovka, onda ti dignu spomenik, i to na dvista mista, a kad si kurac od ovce, ka ovi tvoji iz Torcide, završiš na potjernici. Maheri u huliganstvu se ne skrivaju ispod crnih kapuljača, nego iza modrih kravata”… Razovor u zatvoru dvojice pritvorenika, za Novosti…

23.10. (18:00)

Živi bili pa videli

Basara: Predizborna prognoza vidovitog Zorka

Gotovo je sigurno da će obe vodeće liste proglasiti pobedu već oko 21.25 sati, da će potom uslediti uobičajena prepičkavanja, optužbe za kradu i protestacije koje su neizbežni deo izbornog folklora i posle izbora održavanih u mnogo manje napetim situacijama od ove. Ostaje nam da se nadamo da će postizborna gungula proći bez żrtava u ljudstvu i materijalu, a moj stav o tome kako će politička scena izgledati kad se prašina slegne u dlaku je isti kao stav iz presude koju je, presudujući u predmetu neke preljube, moj omiljeni srpski tir- janin Knjaz Autoput izdiktirao u pero Vuka Karadžića, a koji glasi:

“Nek namire troškove, pa nek se jebu kako znaju i umeju.”

Takav moj stav nije iznadsitua- cionistički, nejebavajući, nego je za- snovan na činjenici-koja će postati vidljiva tek kad se prašina slegne (ako se slegne) – da su ovi izbori promašili momentum, što će reći da nisu održani u vreme kad su mogli smanjiti antagonizme – na koje je moja neznatnost blagovremeno huškala-tako da primarni cilj svih parlamentarnih izbora-razrešenje društvenih napetosti i mrtvouzica- neće biti postignut. Svetislav Basara

20.10. (22:00)

Simptom, a ne uzrok

Basara: Visoka opsesija

Čim se Visoki Vučić uspentrao na vlast, euromahalski negativni opsesivci promptno su graknuli da Vučić „zarobljava državu“, „uništava institucije“ i šta ti ja znam šta sve ne. Ima, međutim, autora do čijeg mišljenja držim – inače veoma nesklonih Vučiću – koji misle drugačije. Jedan od takvih je Aleksandar Molnar, koji je u jednom tekstu napisao sledeće, citiram:

„Aleksandar Vučić je pravedna kazna za grehe počinjene u periodu 2000-2012, među kojima su oni najveći: zloupotreba države nadomeštanjem Ustava partijskim trange-frange dogovorima… Vučić nikada ne bi došao na vlast da razaranje države, koje je započeo Slobodan Milošević, nisu nastavili Zoran Đinđić, Vojislav Koštunica i Boris Tadić, stvarajući onu institucionalnu močvaru u kojoj više nije bilo mesta za njih same.“

Otkuda Đinđić – koji je bio naumio da isuši pomenutu institucionalnu močvaru – u tom lošem društvu, stvar je za raspravu s Molnarom, ali to uopšte ne dovodi u pitanje tačnost njegovog uvida da su duumviri zaustavili tek započete reforme, razorili poslednje ostatke države i obesmislili institucije do mere da tu, kako reče Molnar, ni za njih nije više bilo mesta.

Tačnije: nije bilo mesta više ni za koga osim za Vučića, za koga je moja neznatnost već prvog meseca, prve godine Njegovog Carstvija, napisala da je stečajni upravnik. Svetislav Basara

20.10. (16:00)

They created a monster!

Dežulović: Baci bombu, goni bandu

Boris Dežulović je gledao film o Unabomberu i navodnim eksperimentima MK Ultra, za N1: Ako vam se danas, punih šezdeset godina kasnije, koncept psihološke torture koju je prošao nesretni tinejdžer čini odnekud poznat, a eksperimenti ležerno shvaćene etike i ne baš tako nezamislivi – niste jedini: zamisao da nedozrelog šesnaestogodišnjaka natjerate da ispisuje svoja najintimnija razmišljanja, pa ga nakon toga izvrgnete “iznimno agresivnim i osobno uvredljivim napadima” nevidljivih anonimaca iz mraka – koji će mu vaditi riječi iz konteksta i brutalno ga ponižavati, omalovažavati i ismijavati – izgleda upravo kao gotov idejni projekt suvremenih internetskih društvenih mreža.

Baš kao što davni eksperiment profesora Murraya ima sve elemente Facebooka, Instagrama ili TikToka – tinejdžere spojene na struju, zlostavljanja anonimnih komentatora, botove, trolove i hejtere, ali i algoritme i administratore koji sve to vode i kontroliraju – tako i društvene mreže danas izgledaju baš kao čudovišni eksperiment nekog ludog profesora na polju kontrole uma: sjetite se, uostalom, svojevremenog svjedočenja Facebookove zviždačice Frances Haugen o algoritmima dizajniranim da kao profitabilne resurse generiraju agresiju, mržnju i bijes.

19.10. (16:00)

U svakom slučaju bi trebala nestati

Basara: Opsesivna autodestrukcija

Posle nastupa predizborna ćutnja, za koju držim da bi imala isceljujući efekat na srpsku istoriju i život ukoliko bi potrajala najmanje deset godina. Isto važi i za dane žalosti, tokom kojih buke i besovi koliko-toliko utihnu. Opsesija sama po sebi ne mora biti ništa loše. Opsesija, kao i holesterola, ima i dobrih i loših. Opsesija nacijom i nacionalizmom – koje, da ne bi Ćosićeve teorije i Koštuničine prakse, možda ne bi bilo, a ako bi je bilo, bila bi manje-više opsesija manjine – ima samo dva ishodišta: ili u destrukciji – ili u autodestrukciji. Svetislav Basara

17.10. (22:00)

'A gdje ćeš bolje zabave nego „ići u Ajduka“, maltretirati i vrijeđati protivničke navijače i igrače'...

Krušelj: Uživamo u bogatim plodovima Plenkovićevih ‘dvostrukih konotacija’

Svakoj je razumnoj osobi, a pogotovo političkim analitičarima, bilo savršeno jasno da je igrokazom premijera Andreja Plenkovića oko komisije koja se svojevremeno bavila ocjenom pozdrava „Za dom spremni“ kao dijela HOS-ove ikonografije otvorena Pandorina kutija koje nije mogla dovesti do ničeg dobrog. Tako je nastala ideološki i pravosudno opasna sintagma „dvostruke konotacije“, koja je vrlo brzo obilježila hrvatsku političku praksu.

Nije bio toliki problem što su se politički nedorasli ili vlastitom važnošću zaslijepljeni članovi spomenute komisije, povjesničari i drugi uglednici, temeljito obrukali, posluživši kao „smokvin list“ premijerovih zaplotnjačkih namjera. Puno je veća nezgoda bila Plenkovićeva namjera da legalizacija ustaškog pozdrava, koji je u NDH iznjedrio desetine tisuća nevinih žrtava, bude pogonsko gorivo za HDZ-ovo prikupljanje birača desnice i ostanak na vlasti. Mučna tema, ali čita se zbog stila, doajen Željko Krušelj za Danicu

17.10. (18:00)

Apokalipsa za tjedan dana

Kraj Srbije: ili NDH ili ništa

Prošle nedelje, naime, ugledni srpski polihistor i građanin, dojučerašnji predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić izazvao je nemalu senzaciju objavivši eksplozivno proročanstvo pod radnim naslovom “Kraj Srbije, nedelja 25. oktobra A. D. 2026”.

Iako je Aleksandar Vučić danas priznat kao otac srpske kibernetike, robotike i vazdušnog gradskog saobraćaja, on uopšte nije mislio na ono na što ste pomislili vi: njegova veoma precizna predikcija srpske apokalipse – koju je sa svojim specifičnim smislom za humor predvideo 25. oktobra, tačno na julijanski datum Oktobarske revolucije – nema nikakve veze sa veštačkom inteligencijom, robotima iz Šapca i letećim automobilima. Prema njegovim izračunima, naime, do sloma vascelog srpstva te će nedelje doći usled eksponencijalnog rasta srpske glasačke populacije, koja danas broji neverovatnih milion ljudi više nego punoletnih stanovnika i raste gotovo eksponencijalnom stopom.

Pobedi li na izborima opozicijska Studentska lista – već evo ceo mesec dana upozorava Vučić na predizbornim mitinzima, u televizijskim ukazanjima, govorima i intervjuima – nova blokaderska vlast primoraće Srbe da u kolonama idu na koncerte ustaškog pevača Marka Perkovića Tompsona, terajući ih da salutiraju nacističkim pozdravom i viču “za dom spremni”… Boris Dežulović za Novosti