Što je pokazalo provedeno kriminalističko istraživanje službenika Policijske postaje Vodice u župnim poslovnim knjigama? Čekajte, kako mislite, crkva nema poslovnih knjiga? Što bi svakako bilo – sad ste i vi shvatili – najgluplje od sviju glupih pitanja. E, sad može “ali dobro”: ali dobro, recimo, da je bilo sve kako kaže vijest: da je “besramna kradljivica” s ciljem ostvarivanja protupravne imovinske koristi ušla u crkvu i iz košarice za milodare svetom Anti pred nosom uzela dva eura (Šibenski). Dobro, pet. U tom slučaju, naime, iscrpili smo sva glupa, i ostalo nam je samo ono ključno teološko pitanje – pa što da je gospođa i uzela par novčića iz košarice za milodare? Ili, da preformuliram: pa što? Sam smisao milodara, tumačio mi je barba Ivo, je poravnavanje između onih koji imaju, a ne treba im, i onih kojima treba, a nemaju. A Gospi sigurno ne treba. Boris Dežulović za N1
17.12.2019. (22:00)
Basara: Istorija mržnje
“Mržnja se prepoznaje po tome što neprestano traga za razumnim razlozima. Ona neće da bude osećanje, nego ubeđenje.” Tako piše psiholog istorije (da, da, i to postoji) Manes Šperber u knjizi “Policijsko shvatanje istorije”. Ne bih da prejudiciram – intimne su to stvari – ali stavite li ruku na srce brzo ćete dokonati da većina vaših verskih, nacionalnih, političkih, itd. ubeđenja proističu ako ne baš iz mržnje, a ono iz animoziteta prema nečem ili nekom. Šperberova definicija važi za ceo svet, ali čini se da ponajviše važi u Srbiji, ne zato što su Srbi po prirodi skloniji omrazama od ostatka sveta, nego zato što je mržnja ugrađena u temelje srpske državnosti – piše primarijus dijagnostičar Svetislav Basara za Danas.
