Što je pokazalo provedeno kriminalističko istraživanje službenika Policijske postaje Vodice u župnim poslovnim knjigama? Čekajte, kako mislite, crkva nema poslovnih knjiga? Što bi svakako bilo – sad ste i vi shvatili – najgluplje od sviju glupih pitanja. E, sad može “ali dobro”: ali dobro, recimo, da je bilo sve kako kaže vijest: da je “besramna kradljivica” s ciljem ostvarivanja protupravne imovinske koristi ušla u crkvu i iz košarice za milodare svetom Anti pred nosom uzela dva eura (Šibenski). Dobro, pet. U tom slučaju, naime, iscrpili smo sva glupa, i ostalo nam je samo ono ključno teološko pitanje – pa što da je gospođa i uzela par novčića iz košarice za milodare? Ili, da preformuliram: pa što? Sam smisao milodara, tumačio mi je barba Ivo, je poravnavanje između onih koji imaju, a ne treba im, i onih kojima treba, a nemaju. A Gospi sigurno ne treba. Boris Dežulović za N1
Sasvim pristojno
Basara: Traktat o qwrzu
Čuo sam jednom jednu kafansku teoriju o poreklu budalaste sintagme „sviranje qwrzu“ – koja seže natrag u otomanska vremena – ali sam je odbacio kao obično sviranje qwrzu. Kužite, stari moji. Ne vredi tražiti qwrčevu logiku. Kako, recimo, objasniti zašto se stavovi „baš me briga“ i „ne hajem“ sažimaju u efektnije „boli me qwrz“. Idemo dalje, iako ne sasvim „doqwrza“. Koliko ste samo puta čuli da neko nije posrnuo, iznemogao, nego da je „otišao u qwrz“ (kao npr. svi mi). I koliko ste puta u takvim zgodama čuli komentar da to nije nikakva šteta jer dotični ionako nije bio „ni za qwrz“. Već je opšte qwrčevo mesto – koje je gotovo istisnulo pristojnu reč iz upotrebe – da ćete kad neko nekom protivreči ili mu prkosi čuti da mu rečeni „ide usqwrz“ jer je – šta? – previše qwrčevit. Bilo bi pogrešno da našu današnju kolumnu shvatite kao žalopojku nad dobrim starim vremenima pristojnosti, koja su uostalom puka fikcija jer je qwrčev vokabular nasleđen iz drevnih vremena, mada je nesporno da je poslednjih decenija unapređen. Svetislav Basara
