Ivančić: Ruse na vrbe! - Monitor.hr
20.10.2024. (15:00)

S porukom sponzora

Ivančić: Ruse na vrbe!

Ako se u nekim medijima konstatira kako premijer Plenković, ministar Grlić Radman i gradonačelnik Franković besramno obmanjuju javnost kada tvrde da je predizborna kampanja Zorana Milanovića financirana ruskim kapitalom, to je nepobitan dokaz da su spomenuti mediji financirani ruskim kapitalom. S obzirom na to da, ne računajući Srbe, Rusa u Hrvatskoj skoro da i nema, unutar zemlje Vrhovni Neprijatelj djeluje preko ruskih plaćenika. Broj ruskih plaćenika u Hrvatskoj nije precizno definiran, no, generalno uzevši, ima ih onoliko koliko ih treba biti. Koliko ruskih plaćenika u Hrvatskoj treba biti određuje CK HDZ na čelu s gosp. Plenkovićem, ovisno o trenutnim političkim potrebama. Trenutne političke potrebe takve su da ruskim plaćenikom treba smatrati svakoga tko premijera Plenkovića krivo pogleda. Viktor Ivančić predstavlja projekt Redefiniranja vrhovnog neprijatelja Republike Hrvatske, za Novosti.


Slične vijesti

Petak (16:00)

Uz bojkot piva

Groupie: Djeca branitelja pred Zafranovićevim stanom

“Šta to radiš!? Provaljuješ!”

“Imate dobru moć zapažanja. Da, provaljujem u gradski stan koji je Možemo! ustupio Lordanu Zafranoviću koji snima propagandne filmove za Vučića i na Vučićevoj televiziji u Beograde daje izjave da su devedesetih na vlasti u Hrvatskoj bile ustaše. Očito su mu onda i branitelji ustaše. Ja sam sin branitelja. Umjetnik sam, pisac, veći umjetnik od Zafranovića. A moram živjet po raznim podrumima, potleušicama”, nastavio sam odvijačem obijat bravu.

“Nemoj to radit, samo ćeš Pupovcu i Srbima dat materijala da kažu da su ustaše ponovo počele provaljivat u srpske stanove u Zagrebu.”

“Zafranović nije Srbin. Samo snima za Srbe. Oni su mu dali stan u Beogradu isto ovako na korištenje. Neka tamo živi. A ja ću u ovaj ući. Pa da vidim tko će se usudit sina hrvatskog branitelja istjerat!”

“Daj, budi iznad toga. Vidiš da nas žele ponovo gurnut u rat sa Srbijom.”

“Zafranović će svojim filmom dodatno potpalit vatru između Srba i Hrvata, to barem nije teško. Srbi se Jasenovcem hoće oprat za sve zločine, napade koje su počinili devedesetih. Oni ne priznaju te zločine, sad je jasno. Oni su se samo branili od ustaša, da ih opet ne strpaju u Jasenovac”, rekao sam.

Nikako nisam uspio odvalit bravu s vrata. Nova (ne)zgoda Nacionalne groupie

06.10. (21:00)

I ostao bez ručka

Groupie: Srušit ćemo stadion

Zvone Boban došao je do našeg stola. Zainteresirano je gledao maketu stadiona koju sam sklepao od ribljih fileta i salate. Bila je skoro identična maketi novog Dinamova stadiona koju je Boban odobrio.

Dok je on tako gledao, ja sam loptu od kruha čačkalicom pogurnuo u gol napravljen od tri čačkalice.

“Pa ovo je veličanstveno, baš ste me obradovali!” rekao je Boban.

“Slobodno to zadržim ovako na tanjuru? Želim da i drugi ovo vide… Ovo je pravo malo remek-djelo”, Bobanu su se caklile oči dok je zadivljeno očima gutao maketu na mom tanjuru.

“Rado bih vam to dao. Ali onda ja ostajem bez ručka… A baš sam jako ogladnio.”

Uskoro se pojavila skupina Bed Blu Bojsa u spitkama. Dok su prolazili pored terase restorana, jedan je zapjevao:

“Nek je nered nek je lom…”

A onda se zaletio do Bobana, prstima zgrabio riblje filete s tanjura, razmrvio ih i nastavio pjevat:

“Sruuušit ćemo stadion!”

Da, riblja maketa stadiona na tanjuru bila je sravnjena sa zemljom, odnosno s Bojsovim prstima. Boban ga je samo bespomoćno gledao. A Bojs se vratio među svoju ekipu. Nastavili su prema Trgu. Možda su se išli obračunat s Torcidašima koji se danima rugaju Bojsima zbog ružnog stadiona koji će dobit. Nova nezgoda Nacionalne groupie

25.09. (20:00)

Bolje na Pantovčak nego na sprovod

Groupie: Bolje kod Zokija nego kod Porfirija

Sva sreća da nisam išao na ta sijela, na čajanke, na te umjetničke soareje kod patrijarha Porfirija. Povodljiv kakav jesam, Porfirije bi me onakav lukav kao svi pastiri duša nagovorio na nešto nepoćudno, pogotovo ako bi mi ponudio honorar pravoslavne crkve. Možda bih se odvažio na neki performans na kojem nabijam hrvatski grb na svoje oštro spolovilo u obliku bodeža. I kako bih se danas od tog opro?

Nikako… Ma, zaboli me za nekog srpskog patrijarha, mene će primiti hrvatski predsjednik! Toliko sam uporno gnjavio Milanovićeva savjetnika za kulturu Zdravka Zimu da mi proba dogovorit taj susret, da ga je na kraju i dogovorio. Posebno sam ljetos puko kad sam vidio da je Milanović primio u rezidenciji književnicu Milanu. Nju je jako gotivio i Milan, ne samo Milanović. Milan Bandić primio ju je u stranku i postavio za pročelnicu kulture u Zagrebu. I evo Milane nakon Milana kod Milanovića.

Očito imena određuju ljude. Milani i Milane svima su mili. A ja se zovem Pavle. Kao neki srpski patrijarh koji bi s takvim imenom mogao bez beda držat opijela na sprovodima srpskih i jugoslavenskih ratnih zločinaca, mahat im tamjanom iznad lijesova prekrivenih četničkim zastavama. Nova promišljanja Nacionalne groupie

09.09. (20:00)

Prva pametna danas, Svirče

Groupie: Možemo li gađat političare ličkim krumpirom?

“Ti si napisao dvije knjige o Titu. Što misliš, jel bi Broz ikome dopustio da mu truje Jugoslaviju?” upitao sam Rašetu.

“Pa Dalmatinci bi imali štošta za reći. U Jugi su im gradili svakakve tvornice uz more.”

“Dobro, da, ali teško da bi Tito dopustio da mu talijanska mafija ili tko sve ne donose u njegovu državu ilegalni, otrovni otpad. Ako se Staljinu usudio reći ne, di ne bi nekakvoj mafiji.”

“Pusti sad Tita. Dosta samo se zamarali temama Tito, Pavelić, ustaše, partizani. Dok smo se mi svađali oko toga, po čitavoj Hrvatskoj su nam u zemlju zakapali otrovni otpad, vodu nam zatrovali. Dosta mi je Tita i Pavelića…”

“Idemo vidjet kako je Ljuština. On tu ima ranč”, rekao je.

“Duško Ljuština? Joj da, pa on je u penziji preselio u Liku. Nisam znao da ima ranč.”

“Onaj neki je predložio da se lički krumpir prodaje Saboru, da od tog krumpira političarima prave ručkove koje tamo u saborskoj kantini skoro besplatno jedu na bonove.”

Žalio se Ljuština kako više nitko ne želi kupovat krumpir od ličkih OPG-OVA. Krumpir raste u zemlji, upija sokove iz zemlje, u ovom slučaju otrove iz zemlje, tako misle ljudi koji su ga kupovali, a sada to ne žele jer su uplašeni da je u krumpiru otrov… nova nezgoda Nacionalne groupie

05.09. (14:00)

Ogledalce, ogledalce moje, najljepši u stranci tko je?

Groupie: Važnije je zvati se Andrej

Otpijao je gutljaj kave u svom uredu u Banskim dvorima. Kratko je pogledom odmjerio svog ministra pravosuđa Damira Habjana. Kako on pazi na sebe, ni grama sala, uvijek fin, odmjeren. I nekako dosadan, pomislio je Andrej. Onda je opet krenuo skrolat po mobitelu. Po tko zna koji put tog jutra nanovo je pogledao snimku u kojoj ličko-senjski župan Ernest Petry strastveno ljubi ženu crne kose u nekakvu pabu u Gospiću.

Nešto ga je neopisivo, možda čak demonsko privlačilo u tom tajno snimljenom videu koji je zadnjih dana iskakao na svim mogućim portalima, na TV ekranima. Kako se usudio, kako je tako opušten?, pitao se Andrej. Iako je tog župana Ernesta on već jednom javno upozorio da pripazi na ponašanje. Bilo je to kad ga je ova ista crna žena koju sad razuzdano ljubi na snimci, gađala pepeljarama, čašama, upaljačima u nekom kafiću u Novalji, u kojoj Ernest ima raskošan stan. Ernest je pun nekretnina, love, ima još to otmjeno ime, prezime, Ernest Petry. Kao neki plemić. Ernest Petry, pa to zvuči puno otmjenije nego Andrej Plenković, pomislio je Andrej.

“Damire, iskreno mi recite, tko vam je ljepši muškarac, župan Petry ili ja?” upitao je ministra pravosuđa.

“Kako me to uopće možete pitat, pa vi”, odvratio je ministar.

Možda tebi zbilja i jesam, izgovorio je u sebi Andrej. Nova zgoda Nacionalne groupie

04.08. (01:00)

Sirotinjo, i bogu si teška

Groupie: Jalna sirotinja napada plažu za bogate

“Ej, ovo je privatna plaža od hotela. Platile smo za lijep pogled. A vi se ne uklapate u taj lijep pogled!”

“Nije to plaža od hotela! Ovo je plaža svih građana Rijeke, ovo je javno dobro!” Miletić je s dna brodića podigao električnu pilu.

Ženska koja je bila na ležaljci do plavuše, rekla joj je:

“To ti je onaj jedan političar. Ide po hotelskim plažama i pili lokote. Nemoj se u to petljat”.

“Znači, luđi od Pernara.”

“Ma, Pernar je za njega gospodin. Pernar se već dvije godine bori za prava nas bogatih. Čak je počeo i vježbat u teretani, malo se razvio u prsima, bolje jede. Ne izgleda više kao ova tu rahitična jalna sirotinja šta nam s pilama upada na plaže jer ne može podnijet da uživamo u luksuzu, žele nam to pokvarit. Dobro kaže Pernar, ta sirotinja odvratno je pakosna, jalna, a bome i agresivna. Ovaj je spreman prepiliti i naše luksuzne ležaljke, pogledaj mu taj luđački pogled”, mlada bogatašica pokazala je plavuši na Miletića.

“Ajde ti prvi malo pili. Da ljudi vide da ne pilim samo ja…”, Miletić mi je pružio pilu.

Nisam je prihvatio. Nova zgoda Nacionalne groupie

31.07. (22:00)

Prolaze, a psi ostaju

Ivančić: Karavane

IP: Fino smo ti rekli, Josipe: Dabro je zaslužio da bude naša prethodnica. Naša avangarda. Specijalna izvidnička postrojba u jednoj osobi. Prvi dolaziš na teren, ispituješ situaciju i pripremaš uvjete za ono što slijedi.

AP: Tako je. Nastupaš kao samostalni politički subjekt, a ustvari si preteča šire političke grupacije. Vučeš vlast za sobom, takoreći. Zato ćemo, prema planu i programu, sve ovo što sad laješ pedantno odšutjeti.

JD: Ranije ste me znali i popljuvati.

AP: Znam, a sad ćemo šutjeti. Podižemo letvicu. Napredujemo.

IP: Tako je. Znači, ti ispostavljaš maksimalistički zahtjev, koji mi zasad mudro odšutimo, pa ga poslije kraćeg vremena djelomično uvažimo, a kad prođe još neko vrijeme, ako bog da, usvojimo ga potpuno.

AP: Realiziramo ono od čega se danas šutke distanciramo. Ali postupno, u razumnome ritmu. Shvatio si taktiku: Dabro laje, karavane dolaze! Ono što iz tvojih usta danas zvuči bizarno, sutra će biti normalno.

IP: I tako step by step dođemo do ustaške države.

AP: Pardon, ja je nikad neću tako zvati.

Zamišljeni razgovor u režiji Viktora Ivančića za Novosti

27.07. (00:00)

Nogometno iskupljenje

Groupie: Misa za Dalića

“Zlatko Dalić… Nanio sam mu puno jada i suza svojim pisanjem. Teško mi je živjet s tim, htio bih se nekako iskupit. Pa sam mislio da u katedrali naručim misu za njega.”

“Nisi valjda i ti pisao o navodnoj Dalićevoj ljubavnici i nezakonitom djetetu… Ako jesi, Gospa ti to nikad neće oprostit. Takve odvratne klevete.”

“Nisam o tome…”

“Bogu hvala!”

“Ja sam samo pisao da mu je narastao trbuh i da mi se čini da je ponižavajuće što je snimao one reklame za Linoladu kao da je kruha, odnosno palačinki gladan…”

“To nije tako strašno. Za to biste se mogli iskupit.”

“Znači, mislite da bi se mogla u katedrali naručit misa za Dalića, za njegovu sreću u novoj karijeri?”

“Pa ne moraš baš misu. Možeš za Crkvu i potrebite uplatit neki novac i sam se u tišini molit u katedrali. A ne razglašavat…”

Nova zgoda Nacionalne groupie