Što je pokazalo provedeno kriminalističko istraživanje službenika Policijske postaje Vodice u župnim poslovnim knjigama? Čekajte, kako mislite, crkva nema poslovnih knjiga? Što bi svakako bilo – sad ste i vi shvatili – najgluplje od sviju glupih pitanja. E, sad može “ali dobro”: ali dobro, recimo, da je bilo sve kako kaže vijest: da je “besramna kradljivica” s ciljem ostvarivanja protupravne imovinske koristi ušla u crkvu i iz košarice za milodare svetom Anti pred nosom uzela dva eura (Šibenski). Dobro, pet. U tom slučaju, naime, iscrpili smo sva glupa, i ostalo nam je samo ono ključno teološko pitanje – pa što da je gospođa i uzela par novčića iz košarice za milodare? Ili, da preformuliram: pa što? Sam smisao milodara, tumačio mi je barba Ivo, je poravnavanje između onih koji imaju, a ne treba im, i onih kojima treba, a nemaju. A Gospi sigurno ne treba. Boris Dežulović za N1
Nas i Rusa za dva brata uboga
Basara: Nešto između
Jesu li sankcije Srbiji i Rusiji moguće? O, da. Moguće su. S tim što – budu li te uvedene – Srbija, na svoju veliku žalost, neće biti „između“, na poziciji koju najbolje voli, nego „usred“ sankcija.
Stvar je, dakle, kristalno jasna. U mesecima koji slede, Srbija će u jednom momentu biti stavljena pred prost izbor „ili si s nama, ili sa njima“, izbor koji u unutrašnjoj politici najbolje voli, ali koga se u spoljnoj kloni kao đavo krsta. Lična procena: verovatnoća da Srbija ni po cenu uvođenja sankcija sebi neće uvesti sankcije Rusiji ide do 85% – u tom pravcu je goni inercija tradicije katastrofalnih odluka – mada ni preostalih 15% verovatnoće nisu za baciti. Stvari, dakle, treba razmotriti hladne glave (i hladnog srca), što je u Srbiji, u kojoj se najčešće misli guzicom, poprilično nemoguća misija. Stoji da je Rusija za većinu Srba „bratska zemlja“, stoji da Rusija „brani naše nacionalne interese“ (čitaj Kosovo), stoji takođe da smo energetski zavisni od Matuške, ali u mesecima, verovatno i godinama, možda i decenijama koje slede Rusija će biti isuviše zauzeta odbranom sopstvenih nacionalnih interesa da bi se bavila našim. Za osam desetina ovog sveta, kakav god on bio, Rusija je postala „sila mraka i haosa“ i zadugo će to ostati, a kako stvari stoje, davaće sve od sebe da bahatošću i bezobzirnošću dodatno ocrni sopstveni lik na toj crno-beloj slici. Sve države koje se svrstaju uz Rusiju – od kojih, za razliku od nas, većina neće imati izbora – biće smatrane članicama „osovine zla“, svejedno što nikakvo zlo neće počiniti – piše premudri Svetislav Basara.
