Što je pokazalo provedeno kriminalističko istraživanje službenika Policijske postaje Vodice u župnim poslovnim knjigama? Čekajte, kako mislite, crkva nema poslovnih knjiga? Što bi svakako bilo – sad ste i vi shvatili – najgluplje od sviju glupih pitanja. E, sad može “ali dobro”: ali dobro, recimo, da je bilo sve kako kaže vijest: da je “besramna kradljivica” s ciljem ostvarivanja protupravne imovinske koristi ušla u crkvu i iz košarice za milodare svetom Anti pred nosom uzela dva eura (Šibenski). Dobro, pet. U tom slučaju, naime, iscrpili smo sva glupa, i ostalo nam je samo ono ključno teološko pitanje – pa što da je gospođa i uzela par novčića iz košarice za milodare? Ili, da preformuliram: pa što? Sam smisao milodara, tumačio mi je barba Ivo, je poravnavanje između onih koji imaju, a ne treba im, i onih kojima treba, a nemaju. A Gospi sigurno ne treba. Boris Dežulović za N1
Glavno da se ratuje
Basara: Građanski rat bez krčmara
Ideološki građanski ratovi po pravilu završavaju u teškim pičvajzima i s mnogo žrtava u ljudstvu i materijalu. Osim toga, takvi ratovi ostavljaju mnogo teže posledice od ratova u kojima strana zemlja A napadne zemlju B, pa se po završetku rata vrati tamo odakle je došla. Sve to možemo videti na primeru Srbije, koja je kao lider u svemu – pa i u građanskom ratovanju – u XX ratu imala traumatično iskustvo dva građanska rata. Prvog – koji se dogodio za vreme Drugog svetskog rata – i drugog, koji se dogodio čim se završio Hladni rat.
Zahvaljujući „našim posebnostima“ dve na krv i nož zavađene političke doktrine Prvog građanskog rata – komunistička i velikosrpska. Posle svih ovih godina i pizdarija srpsko društvo se našlo u pat-poziciji: nema snage – a kako smo videli ni volje – da povede građanski rat, a istovremeno nema ni volje da živi u miru. Takvo stanje može da potraje jako dugo, pesimisti bi rekli možda i zauvek. Svetislav Basara
