Što je pokazalo provedeno kriminalističko istraživanje službenika Policijske postaje Vodice u župnim poslovnim knjigama? Čekajte, kako mislite, crkva nema poslovnih knjiga? Što bi svakako bilo – sad ste i vi shvatili – najgluplje od sviju glupih pitanja. E, sad može “ali dobro”: ali dobro, recimo, da je bilo sve kako kaže vijest: da je “besramna kradljivica” s ciljem ostvarivanja protupravne imovinske koristi ušla u crkvu i iz košarice za milodare svetom Anti pred nosom uzela dva eura (Šibenski). Dobro, pet. U tom slučaju, naime, iscrpili smo sva glupa, i ostalo nam je samo ono ključno teološko pitanje – pa što da je gospođa i uzela par novčića iz košarice za milodare? Ili, da preformuliram: pa što? Sam smisao milodara, tumačio mi je barba Ivo, je poravnavanje između onih koji imaju, a ne treba im, i onih kojima treba, a nemaju. A Gospi sigurno ne treba. Boris Dežulović za N1
Kolektivno ubojstvo jutjubom
Basara: Interaktivna smrt
Nemojte očekivati da postupim kao ostareli hipik i manježa, da vas huškam da razbijete kompjuter i mobilni telefon i da odete da živite u prirodi gde ćete uzgajati zdravu hranu. Ideja nije loša. Ali dockan. Rogonja je došao po svoje. Mi stariji, analogna generacija, koji smo se na internet nakačili u zrelim godinama, nekako uspevamo – mada i mi sve teže – da ostanemo s „ove“ strane mreže, generaciji milenijalaca, takoreći rođenih onlajn, sve je teže da „izađu“ iz mreže, da se orijentišu i snađu u realnom svetu. Pre nekoliko dana, pod pritiskom dvogodišnjeg masovnog onlajn maltretiranja, vređanja i ponižavanja, samoubistvo je izvršila jutjuberka Kristina Ðukić. Imala je samo dvadeset i jednu godinu. Stvar sama po sebi tragična, fakat, ali istovremeno i sjajna prilika za prakticiranje starih srpskih zanata – moralnog paničenja, psihologiziranja i potrage za krivcima… komentira Svetislav Basara.
