Što je pokazalo provedeno kriminalističko istraživanje službenika Policijske postaje Vodice u župnim poslovnim knjigama? Čekajte, kako mislite, crkva nema poslovnih knjiga? Što bi svakako bilo – sad ste i vi shvatili – najgluplje od sviju glupih pitanja. E, sad može “ali dobro”: ali dobro, recimo, da je bilo sve kako kaže vijest: da je “besramna kradljivica” s ciljem ostvarivanja protupravne imovinske koristi ušla u crkvu i iz košarice za milodare svetom Anti pred nosom uzela dva eura (Šibenski). Dobro, pet. U tom slučaju, naime, iscrpili smo sva glupa, i ostalo nam je samo ono ključno teološko pitanje – pa što da je gospođa i uzela par novčića iz košarice za milodare? Ili, da preformuliram: pa što? Sam smisao milodara, tumačio mi je barba Ivo, je poravnavanje između onih koji imaju, a ne treba im, i onih kojima treba, a nemaju. A Gospi sigurno ne treba. Boris Dežulović za N1
Umjetnost pravljenja glupim
Basara: Muralni konceptualizam
Neskrivena namera Mladićevog murala – i mnoštva njemu sličnih – jeste da zastraši, da gurne prst u oko, da povredi, pripreti, ponizi itd. A koga? Eh, koga. Srpske karadušmane i domaće izdajnike. Srpske, međutim, karadušmane savršeno boli qwrz za Mladićev mural – nije namalan na njihovim zidovima – naprotiv, karadušmanima to ide naruku, dobro im dođe da svako malo lansiraju tezu o „genocidnosti srpskog naroda“. Evo, nije prošlo ni nekoliko dana a sa svih strana, ne samo iz komšiluka, na visoke srpske adrese su počele da stižu packe. To će u tabloidnim novinčinama i u televizorima – može biti i na visokim adresama – biti prokomentarisano ovako: „Šta nas boli qwrz, ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine, svoji smo na svome, mogu da nam pljunu pod prozor.“ Piše Svetislav Basara za Kurir
