Što je pokazalo provedeno kriminalističko istraživanje službenika Policijske postaje Vodice u župnim poslovnim knjigama? Čekajte, kako mislite, crkva nema poslovnih knjiga? Što bi svakako bilo – sad ste i vi shvatili – najgluplje od sviju glupih pitanja. E, sad može “ali dobro”: ali dobro, recimo, da je bilo sve kako kaže vijest: da je “besramna kradljivica” s ciljem ostvarivanja protupravne imovinske koristi ušla u crkvu i iz košarice za milodare svetom Anti pred nosom uzela dva eura (Šibenski). Dobro, pet. U tom slučaju, naime, iscrpili smo sva glupa, i ostalo nam je samo ono ključno teološko pitanje – pa što da je gospođa i uzela par novčića iz košarice za milodare? Ili, da preformuliram: pa što? Sam smisao milodara, tumačio mi je barba Ivo, je poravnavanje između onih koji imaju, a ne treba im, i onih kojima treba, a nemaju. A Gospi sigurno ne treba. Boris Dežulović za N1
Naivci sa svih strana
Basara: Rat i mir
Svet koji je mnogo više zaokupljen Svetskim prvenstvom u fudbalu, usponima i padovima nacionalnih reprezentacija, sisama i dupetima stadionskih sponzoruša, nego ratom u Ukrajini zaslužuje sve što će ga snaći i što ga (polako) već snalazi. Malo ko uči iz istorije, a ako neko nešto i nauči, nikakve vajde nema od toga. Mi (jebo ja nas), koji se po običaju guzimo u centar sveta, računamo da je Drugi svetski rat trajao od aprila 1941. do oktobra 1944, na pamet nam ne pada da je taj rat počeo 1939. i da je tek posle dve godine doguzeljao u naše krajeve. Niko, dakle, ne sme da izgubi, a niko ne može da dobije, ne samo u dogledno vreme nego nikad. Sledi vatreni zamrznuti konflikt. Situacija slična kosovskom Gordijevom čvoru, samo na neupredivo većoj skali. Tragikomični i uvijek dovitljivi Svetislav Basara.
