Što je pokazalo provedeno kriminalističko istraživanje službenika Policijske postaje Vodice u župnim poslovnim knjigama? Čekajte, kako mislite, crkva nema poslovnih knjiga? Što bi svakako bilo – sad ste i vi shvatili – najgluplje od sviju glupih pitanja. E, sad može “ali dobro”: ali dobro, recimo, da je bilo sve kako kaže vijest: da je “besramna kradljivica” s ciljem ostvarivanja protupravne imovinske koristi ušla u crkvu i iz košarice za milodare svetom Anti pred nosom uzela dva eura (Šibenski). Dobro, pet. U tom slučaju, naime, iscrpili smo sva glupa, i ostalo nam je samo ono ključno teološko pitanje – pa što da je gospođa i uzela par novčića iz košarice za milodare? Ili, da preformuliram: pa što? Sam smisao milodara, tumačio mi je barba Ivo, je poravnavanje između onih koji imaju, a ne treba im, i onih kojima treba, a nemaju. A Gospi sigurno ne treba. Boris Dežulović za N1
Paranormalni događaji
Basara: Sećanje na Martovske ide
Kako se bližio dan MI (Martovske Ide), situacija je iz dana u dan eskalirala, postajalo je sve napetije, intuicija mi je sve vreme došaptavala – a rđavo istorijsko iskustvo potkrepljivalo intuitivne slutnje – da će u subotu, 15. marta, izbiti težak pičvajz. Koji, srećom, nije izbio. Sve se završilo bez žrtava u ljudstvu i materijalu. Veliko je pitanje da li je tu pomogla samo sreća ili se tu radi i o uticaju fenomena koji se u aeronautici zove „stall“. To vam je situacija kad avion izgubi uzgon, brzina mu spadne na nulu i postane neupravljiv. E, upravo se dogodilo srpskom društvu. Za mene lično glavni utisak s protestacija održanih na dan Martovskih ida bila je pojava – Porfirije bi rekao „projava“ – šmekerski obučenog Vojislava Koštunice, koji se sav iskliberen, sa zakašnjenjem od 22 godine, vratio na mesto zločina. Svetislav Basara se vratio s godišnjeg.
