Ima jedan stari film nakon kojeg se zaljubiš u more i delfine
Luc Besson: “Veliko plavetnilo”
Svemu tome Besson je doskočio u idućem filmu “Veliko plavetnilo” (“Le grand bleu”/”The Big Blue”, 1988.), epskoj drami o ronionicima na dah. Kao sin instruktora ronjenja koji je s roditeljima putovao po turističkim odmaralištima diljem Mediterana, uz naglasak na Italiju, Grčku i Jugoslaviju (Poreč i plaža Plava laguna), Besson je od malena zavolio morske dubine. Ideju za film, inspiriran životima ronioca na dah Jacquesa Mayola i Enza Maiorce, dobio je kao tinejdžer prisjećajući se djetinjstva ispunjena kupanjem, ronjenjem i plivanjem s dupinima… U filmu, Enzo kaže: “More je moje, znam kad je spremno za mene, a kad nije” i slaže se s Jacquesom da je puno bolje “dolje”, na dubini od 90 i više metara. Jacquesova filozofija još je ekstremnija: “Najteže je kad dođeš do dna. Trebaš imati dobar razlog da se vratiš gore, na površinu”, kaže on novinarki Johani koja se zaljubila u njega… Slobodna