‘Aritmija’ ruskog reditelja i scenariste Borisa Khlebnikova, dobitnik Grand prixja i nagrade publike na ruskom Kinotavr festivalu u junu, jedan je od dvanaest filmova glavnog takmičarskog programa u trci za glavne festivalske nagrade, sa dobrim šansama da neku od njih osvoji. S početka osmišljen kao komedija, film se razvio u pravcu drame sa paralelnim fokusom na posledice koju samoživost može imati i na privatan i na poslovan život.
Oleg (Alexander Yatsenko) je bolničar hitne pomoći koji zajedno sa dugogodišnjim kolegom obilazi pacijente ambulantnim kolima. Njegov pristup ljudima koje dijagnosticira je nekonvencionalan i predan i varira od diplomatske lukavosti pri susretu sa očiglednim slučajevima lažnih bolesnika koji traže pažnju, preko brižne saosećajnosti, do agresivnog otpora prema rodbini pacijentkinje koja odbija da da saglasnost za neophodnu transfuziju krvi zbog pripadnosti Jehovinim svedocima.
Olegova tvrdokorna predanost profesiji koju voli ima svojih negativnih strana i odnos prema nekima od pacijenta, ali i ophođenje prema lekarima kojima drži medicinska predavanja govoreći im kako da leče primljene pacijente, često ga stavljaju u nemoguće situacije od nepopularnosti do komplikacija po pitanju birokratske papirologije. On se sve učestalije susreće sa tužbama koje ga terete za čitav niz prestupa od „neizuvanja cipela“ pri posetama, do navodne ilegalne pilule iz Holandije koju je dao hipohondričnoj pacijentkinji, zapravo minijaturnom plastičnom metku od dečijeg pištolja koja je ženu, ubeđenu da je u pitanju čudotvoran lek, sprečila da tokom dve nedelje zove hitnu pomoć nekoliko puta na dan. Frustracija naravno ima uticaj na njegov brak i Borisova žena Katya (Irina Gorbatcheva), doktorka sa karijerom u usponu koja radi u bolnici gde je i centrala hitne pomoći, postaje nezadovoljna njegovim sve bahatijim ponašanjem i intenziviranom konzumacijom alkohola.
Tokom porodične proslave povodom okruglog rođendana njenog oca koja se pretvara u neprijatno veče zbog Olegovog ekstremnog opijanja, ona sms porukom šalje zahtev za razvod braka, u stanju očajanja i duševne iscrpljenosti. Mladi čovek kome se dolaskom novog šefa – klasičnog menadžera sa željom da uštedi pare na račun pacijenata – polako izmiče tlo pod nogama, pada u sve melanholičnije stanje, uhvaćen u mrežu sopstvenog egoističnog ponašanja u braku koji mu je to tada bio jedina emotivna potpora. Tek po iminentnoj pretnji od razvoda on spoznaje jačinu emocija prema Katyi i trapavo, ali uporno, pokušava da ponovo osvoji njeno poverenje i srce.
Velika snaga filma je u kredibilnosti porodične dinamike, sa odličnom glumom dva glavna protagonista i izvrsno građenim dijalozima koji realne životne situacije oslikavaju na velikom ekranu. Olegova ekstremna polarizacija privatnog i poslovnog života je takođe iznenađujuće snažna i skokovi između požrtvovane pažnje prema pacijentima i zamarivanja bračnih odnosa su režirani sigurnom rukom i podržani lakom fotografijom Gruzijca Alishera Khamidkhodzhaeva. (9/10)
Marina D. Richter je filmska kritičarka i novinarka iz Beograda koja već dvadeset godina živi i radi u Beču. Od 2004. je specijalni dopisnik beogradskog dnevnog lista Politika za rubriku kulture. Redovno surađuje s austrijskim portalom Artmagazine.cc, a piše i za razne austrijske publikacije kao slobodni novinar.
