Što je pokazalo provedeno kriminalističko istraživanje službenika Policijske postaje Vodice u župnim poslovnim knjigama? Čekajte, kako mislite, crkva nema poslovnih knjiga? Što bi svakako bilo – sad ste i vi shvatili – najgluplje od sviju glupih pitanja. E, sad može “ali dobro”: ali dobro, recimo, da je bilo sve kako kaže vijest: da je “besramna kradljivica” s ciljem ostvarivanja protupravne imovinske koristi ušla u crkvu i iz košarice za milodare svetom Anti pred nosom uzela dva eura (Šibenski). Dobro, pet. U tom slučaju, naime, iscrpili smo sva glupa, i ostalo nam je samo ono ključno teološko pitanje – pa što da je gospođa i uzela par novčića iz košarice za milodare? Ili, da preformuliram: pa što? Sam smisao milodara, tumačio mi je barba Ivo, je poravnavanje između onih koji imaju, a ne treba im, i onih kojima treba, a nemaju. A Gospi sigurno ne treba. Boris Dežulović za N1
Što je žabljem kolektivu milo...
Basara: Odgajivači žaba
Logika istorije je udesila tako da se – kad društva koja stalno greše, a greške ne ispravljaju, prekardaše – uvek nađe neka spoljašnja sila koja ih natera da na silu boga pojedu poneku žabu. E, upravo to „nam“ se dogodilo pre tri dana. Haški tribunal je (očekivano) Ratku Mladiću potvrdio kaznu doživotnog zatvora. Glavna haška tužibaba Serž Bramerc izričito je naglasio da ta osuda nije „osuda čitavog srpskog naroda“, što i nije, jer je osudom Mladića zločin personalizovan, ali mnogi istaknuti predstavnici srpskog naroda – kako iz Srbije, tako i „iz ostatka srpskog sveta, kako iz vlasti tako iz opozicije – pohitali su da demantuju Bramerca i da ustvrde da smo svi krivi. To je „presuda srpskom narodu“, ako ste mislili da se o žabama ne može pisati famozno, tu je Svetislav Basara s tekstom koji dokazuje da se može.
