Basara: Poklon otimačina - Monitor.hr
25.05.2020. (10:00)

Nije za mlađe od 18

Basara: Poklon otimačina

Politika je krajnje fluidna i nepredvidiva rabota, to je u suštini pravljenje pite od govana. Nevolje počinju kada politika involuira i počne praviti govna od ono malo pite, a upravo je to rabota kojom se tzv. bojkot opozicija bavi, a kojom se bavila i dok je bila vlast… Sve što je Borko Krvava Košulja Stefanović taksativno nabrojao Vučić nije OTEO – utuvite već jednom – nego DOBIO NA POKLON – na tacni, na izvolte, uz poljubac u dupe – od prethodne vlasti na čelu sa JexS-om Tadićem, u kojoj je Borko obnašao dužnost visokog zanosača muda Guzijana Jeremića – žestoko se okomio kilavost srpske opozicije Svetislav Basara u Danasu.


Slične vijesti

Danas (11:00)

Sad im treba neki mitski junak

Basara: Čekajući Herakla

Sad samo čekam neku od tupoumnih majki invencije, koje su dubokoumno kliktale – „treba nam Krivokapić“, „treba nam Stanivuković“ – da se oglasi i da kaže: „Treba nam Herakle“.

Fakat, dobro bi nam došao neki Herakle, ali budući da je Herakle nedostupan – a i da je dostupan, čisto sumnjam da bi se prihvatio tako golemog posla – posao čišćenja naših Augijevih štala moraćemo da obavimo sami. Naravno, pod uslovom da se stekne politička volja da se štale počiste, što nije sasvim izvesno da će se dogoditi.

Ne mislim tu na đubretarski, deponijski i ekološki nered – ti neredi su samo posledica većeg nereda s kojim bi se i Herakle namučio – mislim na mentalne Augijeve štale srpskog stila, u koje se kolektivno sere već decenijama, a koje niko nikad nije ni pomišljao da očisti.

Dubinsko čišćenje – ako ga ikada bude – na dugačkom je štapu. Svetislav Basara

Ponedjeljak (18:00)

Prijatelj studenata, a neprijatelj naroda

Basara: Rotopalankin interrectum

I evo šta je – što reko Blic, koji je takođe u procesu tranzicije iz bulje u bulju – pokazao novinarskoistraživački rezultat: Politika se trenutno nalazi u stanju interrectuma, što će reći da je na ničijoj zemlji između dva čmara. Gde joj je i mesto.

Prilikom jučerašnje inspekcije Rotopalankinog portala obavestio sam se – baš sam našao mesto gde da se obaveštavam – da je afera „autovanje prijatelja studenata“ eskalirala do u tri lepe p. materine.

Nakon što je Prijatelj studenata Maršavelski obznanio svoj identitet, na njega se i u domicilnoj Hrvatskoj i u Srbiji – čiju je studentariju savetovao pismenim putem – podigla kuka i motika.

Nisam mogao da se ne zapitam: ko da ogovara, za šta da odgovara, majke vam ga nabijem. Prvo i pre svega: Prijatelj je svoja savetodavna pisma objavljivao možda celih godinu dana, a srbsko javno tužibapstvo – jedino merodavno za utvrđivanje odgovornosti – nije imalo nikakvih primjedbi.

Drugo i nakon svega: apsolutno je isključena mogućnost da sestra hrvatske službe kojoj je Prijatelj bio nadzornik – srpska Udba – nije već posle prvog Prijateljevog pisma znala ko je i šta je Prijatelj studenata. Nije to bio težak operativni posao. Prijatelj ništa nije radio „undercover“, samo je pisma potpisivao pseudonimom, u čemu nema ničeg zazornog. Svetislav Basara

04.11. (17:00)

Profesor sa susjedne (komšijske) planete

Basara: Prijateljsko autovanje

Nakon što je – doskora protestnoj, odnedavno vladajućoj studentariji – čestitao veliku izbornu pobedu, Prijatelj je u poslednjem Novom pismu napisao da je došlo vreme da otkrije svoje ime i prezime. Što je i učinio i predstavio se kao Aleksandar Maršavelski, profesor na Pravnom fakultetu u Zagrebu (Večernji), koji je „još kao student spoznao“ da je njegovo detinjstvo bilo „zatrovano ratnom propagandom i mržnjom“… nije mi promicalo da pisac pisama spada u (sve ređu) sortu (često solidnih) intelektualaca koji žive u plemenitoj zabludi da mogu (pozitivno) uticati na društvene procese, na koju (sortu) moja neznatnost gleda samo malo manje (mada nezlobivo) popreko nego na sortu međunarodnih i domaćih davača podrške.

„Ponosan je“, kaže, što je studentima „dao argumente“ da sa liste izbace Mila Lompara, jer bi, kaže – da je Milo ostao – Studentska lista dobila 200.000 glasova manje, što je tvrdnja s kojom sam svestrano nesaglasan, ponajpre zato što sam siguran – iako ne mogu dokazati – da je Lompar izbačen sa Studentske liste po preporuci N. N. – igrača mnogo jebenijeg od studentskog prijatelja… Svetislav Basara

02.11. (11:00)

Saslušaj zato savet što će ti čiča dati

Basara: Šta drugi pišu

Znate kako se kaže: valja čuti i drugu stranu. Ponajpre zato što se u Srbiji – sa izuzetkom podkasta Željka Pantelića, koji je pobedonosnoj studentariji dao nekoliko dobrih besplatnih saveta i upozorio ih da će se, ako savete ne poslušaju, Visoko ili neko još Više Mesto vratiti za manje od dve godine – osim euforičnih panegirika, tekstualnih udaranja šapicama o grudi i večernjih TV revija želja, ništa drugo ne može čuti, još manje pročitati.

„Nije moguće uspostaviti pravnu državu, tržišnu ekonomiju i slobodu medija“, kaže Pantelić, a moja neznatnost se saglašava sa rečenim, „vodeći antievropsku, rusofilsku, sinofilsku politiku i šireći mržnju prema NATO-u, to jest komšijama koje okružuju Srbiju. Ko misli da je to moguće, ili je naivan ili ima neku drugu agendu.“

Tako kaže Pantelić. A nešto slično je onomad rekla i moja neznatnost, citiraću po sećanju: „Ako studentska politika ne bude bitno (i vidljivo) različita od Visoke Politike, eto ti Visokog Mesta brže natrag na vlast nego što se strmopizdilo u opoziciju.“ Svetislav Basara

31.10. (15:00)

Trenutna situacija je vrlo lako reverzibilna

Basara: Čišćenje terena

Netom završeni izbori bili su jedna od važnih etapa na (predugom) putu demokratizacije i institucionalizacije Srbije, putu koji će – da ponovim: protiv većinske volje njenih žitelja – jednog dana biti uspešno pređen. Najvažnija stvar koju je donela ova važna etapa predugog puta jeste raščišćavanje histerične političke scene s koje su prekonoć – pardon: prekodan – ispod cenzusa ostale i u ropotarnici istorije završile stranke od kojih su neke imale načelno dobre politike, ali (nažalost) nisu imale klijentelu – onu najbolju su još davnih dana sjebali Koštunica i JexS – ali i stranke koje su imale veoma naopake politike, ali takođe (na sreću) nisu imale dovoljno klijentele.

Jedno je, međutim, izvesno: antivisoka politika, kakva god bila, morala bi biti što je moguće nesličnija Visokoj Politici, jer ako li bude previše slična – a postoje „indicije“ da bi mogla biti – brže će Visoko Mesto natrag na vlast nego što se obrelo u opoziciji. Svetislav Basara

29.10. (18:00)

Sto dana mira, ali pazi - Uncle Bas vas posmatra

Basara: Dan posle

Famozno će novoj vladi – kao i svim prethodnim vladama – dati famozni grejs period od 100 dana, pa će je tek posle plajpičiti ako počne da sere po dvorištu.

Hajde zato da sačekamo i vidimo šta će biti od najavljene reforme pravosuđa, borbe protiv korupcije, slobode medija i nezavisnosti institucija. Ne može se to uraditi prekonoć, još se manje može uraditi bez otpora. Sve to zahtijeva dugoročne procese, transparentno donošenje odluka i mehanizme kontrole vlasti.

Biće za to potrebna čvrstina – ne u smislu čvrste ruke nego u smislu čvrstine volje za reformama i organizaciju, što mu dođe logično, jer ne možeš pod kontrolom držati državna posla ako nemaš kontrolu nad svojom strankom. Svetislav Basara u nadi za neki bolji novi režim, za medij koji još uvijek ne imenujemo.

23.10. (18:00)

Živi bili pa videli

Basara: Predizborna prognoza vidovitog Zorka

Gotovo je sigurno da će obe vodeće liste proglasiti pobedu već oko 21.25 sati, da će potom uslediti uobičajena prepičkavanja, optužbe za kradu i protestacije koje su neizbežni deo izbornog folklora i posle izbora održavanih u mnogo manje napetim situacijama od ove. Ostaje nam da se nadamo da će postizborna gungula proći bez żrtava u ljudstvu i materijalu, a moj stav o tome kako će politička scena izgledati kad se prašina slegne u dlaku je isti kao stav iz presude koju je, presudujući u predmetu neke preljube, moj omiljeni srpski tir- janin Knjaz Autoput izdiktirao u pero Vuka Karadžića, a koji glasi:

“Nek namire troškove, pa nek se jebu kako znaju i umeju.”

Takav moj stav nije iznadsitua- cionistički, nejebavajući, nego je za- snovan na činjenici-koja će postati vidljiva tek kad se prašina slegne (ako se slegne) – da su ovi izbori promašili momentum, što će reći da nisu održani u vreme kad su mogli smanjiti antagonizme – na koje je moja neznatnost blagovremeno huškala-tako da primarni cilj svih parlamentarnih izbora-razrešenje društvenih napetosti i mrtvouzica- neće biti postignut. Svetislav Basara

20.10. (22:00)

Simptom, a ne uzrok

Basara: Visoka opsesija

Čim se Visoki Vučić uspentrao na vlast, euromahalski negativni opsesivci promptno su graknuli da Vučić „zarobljava državu“, „uništava institucije“ i šta ti ja znam šta sve ne. Ima, međutim, autora do čijeg mišljenja držim – inače veoma nesklonih Vučiću – koji misle drugačije. Jedan od takvih je Aleksandar Molnar, koji je u jednom tekstu napisao sledeće, citiram:

„Aleksandar Vučić je pravedna kazna za grehe počinjene u periodu 2000-2012, među kojima su oni najveći: zloupotreba države nadomeštanjem Ustava partijskim trange-frange dogovorima… Vučić nikada ne bi došao na vlast da razaranje države, koje je započeo Slobodan Milošević, nisu nastavili Zoran Đinđić, Vojislav Koštunica i Boris Tadić, stvarajući onu institucionalnu močvaru u kojoj više nije bilo mesta za njih same.“

Otkuda Đinđić – koji je bio naumio da isuši pomenutu institucionalnu močvaru – u tom lošem društvu, stvar je za raspravu s Molnarom, ali to uopšte ne dovodi u pitanje tačnost njegovog uvida da su duumviri zaustavili tek započete reforme, razorili poslednje ostatke države i obesmislili institucije do mere da tu, kako reče Molnar, ni za njih nije više bilo mesta.

Tačnije: nije bilo mesta više ni za koga osim za Vučića, za koga je moja neznatnost već prvog meseca, prve godine Njegovog Carstvija, napisala da je stečajni upravnik. Svetislav Basara

19.10. (16:00)

U svakom slučaju bi trebala nestati

Basara: Opsesivna autodestrukcija

Posle nastupa predizborna ćutnja, za koju držim da bi imala isceljujući efekat na srpsku istoriju i život ukoliko bi potrajala najmanje deset godina. Isto važi i za dane žalosti, tokom kojih buke i besovi koliko-toliko utihnu. Opsesija sama po sebi ne mora biti ništa loše. Opsesija, kao i holesterola, ima i dobrih i loših. Opsesija nacijom i nacionalizmom – koje, da ne bi Ćosićeve teorije i Koštuničine prakse, možda ne bi bilo, a ako bi je bilo, bila bi manje-više opsesija manjine – ima samo dva ishodišta: ili u destrukciji – ili u autodestrukciji. Svetislav Basara

16.10. (14:00)

Nijedna opsesija nije dobra

Basara: Dani jednopartijskih opsesija

Opsesijama i opsesivcima u životu je dobro krenulo tek krajem 18. i početkom 19. veka. Pre tog vremena, opsesije i opsesivci su (možda i ne sasvim bez razloga) smatrani, pod jedan, đavoljom rabotom i, pod dva, ljudima posednutim đavolom.

U rečeno vreme se u mnogim zemljama – sa izuzetkom Srbije, što možda objašnjava neke stvari povezane sa opsesijama – opsesivnost lečila takozvanim egzorcizmima, tj. usmenim isterivanjima đavola (u boljem slučaju), u nešto gorem slučaju potapanjem u stajsko đubrivo, u najgorim slučajevima teškim batinanjima.

Istorija opsesija beleži slučajeve uspešnog izlečenja, ali beleži i slučajeve smrti lečenih.

Zlatno doba opsesija opsesivaca – i mračno doba njihovih žrtava – počinje sa usponom tvrdih ideologija, na prvom mestu socijalističkih, na drugom komunističkih, na trećem mestu fašističko-nacističkih. Svetislav Basara nastavlja…