Basara: Stajanje iza - Monitor.hr
25.05.2024. (08:00)

Šta je drugo politika nego izvlačenje profita iz crkavanja konkurentskih krava

Basara: Stajanje iza

Kad smo već kod građanskih prava i obaveza, da vam ispričam priču koju je meni ispričao moj drug, biser rasut po svetu, u konkretnom slučaju u Švajcarskoj. Nedugo po dolasku, moj drug se osupnuo kad je saznao da u Švajcarskoj vlada sledeće zakonopravilo: ako građanin – nazovimo ga X – s prozora svog toplog doma ugleda auto-moto kabadahiju kako prolazi kroz crveno svetlo, građanin X časa ne časi, zapisuje reg. br. tablica, poziva policiju, a policija – bez ikakve provere – iste večeri kuca na kabadahijina vrata.

Čuvši to, moj drug, legalista kao i svi Srbi (smeh vrabaca iz off-a), pitao je kolegu, Švajcarca, „pa čekajte malo, otkuda građaninu X ovlašćenja, zar takva praksa ne otvara neograničene mogućnosti zloupotreba, npr. prijavljivanja karadušmana i nedragih komšija za fiktivni prolazak kroz crveno“, na šta ga je – rekao mi je drug – kolega pogledao tako da više nikad nije postavljao slična pitanja.

U Švajcarskoj je, naime, pomisao da bi neko mogao prijaviti nekog za nešto što nije učinio, čisto da komšiji crkne krava, jednako apsurdna kao što se antičkim zakonodavcima – dok ih mučna stvarnost nije naterala – činilo apsurdnim da propišu kaznu za oceubistvo. Takav zločin se dugo smatrao nemogućim. Svetislav Basara


Slične vijesti

Danas (16:00)

Profesor sa susjedne (komšijske) planete

Basara: Prijateljsko autovanje

Nakon što je – doskora protestnoj, odnedavno vladajućoj studentariji – čestitao veliku izbornu pobedu, Prijatelj je u poslednjem Novom pismu napisao da je došlo vreme da otkrije svoje ime i prezime. Što je i učinio i predstavio se kao Aleksandar Maršavelski, profesor na Pravnom fakultetu u Zagrebu (Večernji), koji je „još kao student spoznao“ da je njegovo detinjstvo bilo „zatrovano ratnom propagandom i mržnjom“… nije mi promicalo da pisac pisama spada u (sve ređu) sortu (često solidnih) intelektualaca koji žive u plemenitoj zabludi da mogu (pozitivno) uticati na društvene procese, na koju (sortu) moja neznatnost gleda samo malo manje (mada nezlobivo) popreko nego na sortu međunarodnih i domaćih davača podrške.

„Ponosan je“, kaže, što je studentima „dao argumente“ da sa liste izbace Mila Lompara, jer bi, kaže – da je Milo ostao – Studentska lista dobila 200.000 glasova manje, što je tvrdnja s kojom sam svestrano nesaglasan, ponajpre zato što sam siguran – iako ne mogu dokazati – da je Lompar izbačen sa Studentske liste po preporuci N. N. – igrača mnogo jebenijeg od studentskog prijatelja… Svetislav Basara

Prekjučer (11:00)

Saslušaj zato savet što će ti čiča dati

Basara: Šta drugi pišu

Znate kako se kaže: valja čuti i drugu stranu. Ponajpre zato što se u Srbiji – sa izuzetkom podkasta Željka Pantelića, koji je pobedonosnoj studentariji dao nekoliko dobrih besplatnih saveta i upozorio ih da će se, ako savete ne poslušaju, Visoko ili neko još Više Mesto vratiti za manje od dve godine – osim euforičnih panegirika, tekstualnih udaranja šapicama o grudi i večernjih TV revija želja, ništa drugo ne može čuti, još manje pročitati.

„Nije moguće uspostaviti pravnu državu, tržišnu ekonomiju i slobodu medija“, kaže Pantelić, a moja neznatnost se saglašava sa rečenim, „vodeći antievropsku, rusofilsku, sinofilsku politiku i šireći mržnju prema NATO-u, to jest komšijama koje okružuju Srbiju. Ko misli da je to moguće, ili je naivan ili ima neku drugu agendu.“

Tako kaže Pantelić. A nešto slično je onomad rekla i moja neznatnost, citiraću po sećanju: „Ako studentska politika ne bude bitno (i vidljivo) različita od Visoke Politike, eto ti Visokog Mesta brže natrag na vlast nego što se strmopizdilo u opoziciju.“ Svetislav Basara

Subota (15:00)

Trenutna situacija je vrlo lako reverzibilna

Basara: Čišćenje terena

Netom završeni izbori bili su jedna od važnih etapa na (predugom) putu demokratizacije i institucionalizacije Srbije, putu koji će – da ponovim: protiv većinske volje njenih žitelja – jednog dana biti uspešno pređen. Najvažnija stvar koju je donela ova važna etapa predugog puta jeste raščišćavanje histerične političke scene s koje su prekonoć – pardon: prekodan – ispod cenzusa ostale i u ropotarnici istorije završile stranke od kojih su neke imale načelno dobre politike, ali (nažalost) nisu imale klijentelu – onu najbolju su još davnih dana sjebali Koštunica i JexS – ali i stranke koje su imale veoma naopake politike, ali takođe (na sreću) nisu imale dovoljno klijentele.

Jedno je, međutim, izvesno: antivisoka politika, kakva god bila, morala bi biti što je moguće nesličnija Visokoj Politici, jer ako li bude previše slična – a postoje „indicije“ da bi mogla biti – brže će Visoko Mesto natrag na vlast nego što se obrelo u opoziciji. Svetislav Basara

Četvrtak (18:00)

Sto dana mira, ali pazi - Uncle Bas vas posmatra

Basara: Dan posle

Famozno će novoj vladi – kao i svim prethodnim vladama – dati famozni grejs period od 100 dana, pa će je tek posle plajpičiti ako počne da sere po dvorištu.

Hajde zato da sačekamo i vidimo šta će biti od najavljene reforme pravosuđa, borbe protiv korupcije, slobode medija i nezavisnosti institucija. Ne može se to uraditi prekonoć, još se manje može uraditi bez otpora. Sve to zahtijeva dugoročne procese, transparentno donošenje odluka i mehanizme kontrole vlasti.

Biće za to potrebna čvrstina – ne u smislu čvrste ruke nego u smislu čvrstine volje za reformama i organizaciju, što mu dođe logično, jer ne možeš pod kontrolom držati državna posla ako nemaš kontrolu nad svojom strankom. Svetislav Basara u nadi za neki bolji novi režim, za medij koji još uvijek ne imenujemo.

23.10. (18:00)

Živi bili pa videli

Basara: Predizborna prognoza vidovitog Zorka

Gotovo je sigurno da će obe vodeće liste proglasiti pobedu već oko 21.25 sati, da će potom uslediti uobičajena prepičkavanja, optužbe za kradu i protestacije koje su neizbežni deo izbornog folklora i posle izbora održavanih u mnogo manje napetim situacijama od ove. Ostaje nam da se nadamo da će postizborna gungula proći bez żrtava u ljudstvu i materijalu, a moj stav o tome kako će politička scena izgledati kad se prašina slegne u dlaku je isti kao stav iz presude koju je, presudujući u predmetu neke preljube, moj omiljeni srpski tir- janin Knjaz Autoput izdiktirao u pero Vuka Karadžića, a koji glasi:

“Nek namire troškove, pa nek se jebu kako znaju i umeju.”

Takav moj stav nije iznadsitua- cionistički, nejebavajući, nego je za- snovan na činjenici-koja će postati vidljiva tek kad se prašina slegne (ako se slegne) – da su ovi izbori promašili momentum, što će reći da nisu održani u vreme kad su mogli smanjiti antagonizme – na koje je moja neznatnost blagovremeno huškala-tako da primarni cilj svih parlamentarnih izbora-razrešenje društvenih napetosti i mrtvouzica- neće biti postignut. Svetislav Basara

20.10. (22:00)

Simptom, a ne uzrok

Basara: Visoka opsesija

Čim se Visoki Vučić uspentrao na vlast, euromahalski negativni opsesivci promptno su graknuli da Vučić „zarobljava državu“, „uništava institucije“ i šta ti ja znam šta sve ne. Ima, međutim, autora do čijeg mišljenja držim – inače veoma nesklonih Vučiću – koji misle drugačije. Jedan od takvih je Aleksandar Molnar, koji je u jednom tekstu napisao sledeće, citiram:

„Aleksandar Vučić je pravedna kazna za grehe počinjene u periodu 2000-2012, među kojima su oni najveći: zloupotreba države nadomeštanjem Ustava partijskim trange-frange dogovorima… Vučić nikada ne bi došao na vlast da razaranje države, koje je započeo Slobodan Milošević, nisu nastavili Zoran Đinđić, Vojislav Koštunica i Boris Tadić, stvarajući onu institucionalnu močvaru u kojoj više nije bilo mesta za njih same.“

Otkuda Đinđić – koji je bio naumio da isuši pomenutu institucionalnu močvaru – u tom lošem društvu, stvar je za raspravu s Molnarom, ali to uopšte ne dovodi u pitanje tačnost njegovog uvida da su duumviri zaustavili tek započete reforme, razorili poslednje ostatke države i obesmislili institucije do mere da tu, kako reče Molnar, ni za njih nije više bilo mesta.

Tačnije: nije bilo mesta više ni za koga osim za Vučića, za koga je moja neznatnost već prvog meseca, prve godine Njegovog Carstvija, napisala da je stečajni upravnik. Svetislav Basara

19.10. (16:00)

U svakom slučaju bi trebala nestati

Basara: Opsesivna autodestrukcija

Posle nastupa predizborna ćutnja, za koju držim da bi imala isceljujući efekat na srpsku istoriju i život ukoliko bi potrajala najmanje deset godina. Isto važi i za dane žalosti, tokom kojih buke i besovi koliko-toliko utihnu. Opsesija sama po sebi ne mora biti ništa loše. Opsesija, kao i holesterola, ima i dobrih i loših. Opsesija nacijom i nacionalizmom – koje, da ne bi Ćosićeve teorije i Koštuničine prakse, možda ne bi bilo, a ako bi je bilo, bila bi manje-više opsesija manjine – ima samo dva ishodišta: ili u destrukciji – ili u autodestrukciji. Svetislav Basara

16.10. (14:00)

Nijedna opsesija nije dobra

Basara: Dani jednopartijskih opsesija

Opsesijama i opsesivcima u životu je dobro krenulo tek krajem 18. i početkom 19. veka. Pre tog vremena, opsesije i opsesivci su (možda i ne sasvim bez razloga) smatrani, pod jedan, đavoljom rabotom i, pod dva, ljudima posednutim đavolom.

U rečeno vreme se u mnogim zemljama – sa izuzetkom Srbije, što možda objašnjava neke stvari povezane sa opsesijama – opsesivnost lečila takozvanim egzorcizmima, tj. usmenim isterivanjima đavola (u boljem slučaju), u nešto gorem slučaju potapanjem u stajsko đubrivo, u najgorim slučajevima teškim batinanjima.

Istorija opsesija beleži slučajeve uspešnog izlečenja, ali beleži i slučajeve smrti lečenih.

Zlatno doba opsesija opsesivaca – i mračno doba njihovih žrtava – počinje sa usponom tvrdih ideologija, na prvom mestu socijalističkih, na drugom komunističkih, na trećem mestu fašističko-nacističkih. Svetislav Basara nastavlja…

07.10. (09:00)

Sad su neke stvari jasnije

Basara: Kurto(n)azija

Marko uvek kasno na Kosovo stiže, pamet još kasnije dolazi iz dupeta u glavu. Evo, recimo, meni je tek pod starost došlo iz dupeta u glavu da jedan od glavnih problema srpskog društva, srpskih vlasti i srpskih opozicija (svih vremena i boja) – nisu prvenstveno loše politike, nego loše vaspitanje.

Ljudska društva na okupu ne drže nacionalna jedinstva – Porfirije bi rekao „sabornost“ – nego društvene konvencije, skup pravila lepog ponašanja i ophođenja, obavezujuća za sve koji ne žele da budu smatrani propalicama. U svakodnevnom srpskom životu, izvan politike, još će vam se poneko i obratiti sa „vi“, još će poneko reći „izvinite“, „molim vas“, „hvala lepo“, „bilo mi je drago da vas upoznam“ itd., ali takva elementarna uljuđenost na srbskoj histeričnoj političkoj sceni se smatra za slabost.

Tamo gde je svak sa svakim na „ti“, na „jebi si mater“, na „prst u dupe“ – kao što je to slučaj u Srbiji – niko nema stvarni autoritet i niko nikoga ne poštuje, osim u situacijama kad nema drugog izbora nego da se poštuje ovaj ili onaj autoritet, jer je – kao, recimo, u slučaju Josipa Broza Tita – za nepoštovanje autoriteta zaprećena zakonska kazna. Svetislav Basara

27.09. (22:00)

Kad nam mir dosadi

Basara: Očuh svih stvari

Smisao ratova – za koje pacifisti kažu da su besmisleni, a moja neznatnost izdvaja mišljenje i kaže da ratova ne bi bilo da mirovi imaju smisla – jeste razaranje starih, izanđalih poredaka koji su iscrpeli svoj istorijski smisao. Upravo na to je mislio drevni Heraklit, zvani Mračni, kad je rekao: „Rat je otac svih stvari.“ Nije Heraklit bio ratni huškač, daleko od toga, samo je hteo da kaže da su ratovi pogonska sila istorije.

Dok je bilo ljudi koji su znali šta je istorija, dok se diletanti nisu pačali u istorijske poslove, na ratove se gledalo kao na neizbežne periodične pojave, kao što se, recimo, još (a do ka’ će, ne zna se) gleda na zemljotrese, od kojih su neki odneli više žrtava u ljudstvu i materijalu nego neki manji ratovi.

Na osnovu napred iznetih činjenica, pisac ovog ratnohuškačkog mini-serijala hoće da kaže sledeće: odluka o tome da li će biti rata nije na ljudima, to dolazi sa „višeg mesta“ – videli smo, uostalom, da je rata oduvek bilo i da će ga uvek biti – na ljudima je odluka kako voditi rat, šta učiniti s ratom, a šta posle rata. Svetislav Basara