Što Hrvatskoj nedostaje da bude najprosperitetnija na svijetu - Monitor.hr
14.01.2015. (14:40)

Arizona Dream

Što Hrvatskoj nedostaje da bude najprosperitetnija na svijetu

“Hrvatska će biti među najprosperitetnijim zemljama u EU i na svijetu!”, najavila je Kolinda Grabar-Kitarović, a Lupiga našao načina da tako i bude: potrebno je otvoriti zatvor za teroriste i neprijatelje države, rasturiti sindikalni pokret, uvesti predatorski kapitalizam preko sporazuma o slobodnoj trgovini, imati dvostranački sustav lišen političkih uvjerenja, implementirati školske programe koji od djece stvaraju pasionirane konkurente i patriotski nabrijane troglodite u ministrantskoj odori, pacificirati ostatak stanovništva posredstvom retardiranih televizijskih programa i mainstream štampe koja kombinira krunice s cicama…


Slične vijesti

Subota (10:00)

Samo ako ne idu autom

Groupie: Treba li malene vodit na Thompsonov koncert

Jedna majka s djetetom u naručju zabrinuto je pitala:

“Željka naša, jel pametno da vodimo svoje sinove ovako male na taj koncert koji je, ruku na srce, rizičan jako? Tolika masa na jednom mjestu, tolika vrućina… Ne znam jel pametno da idem s ovako malim sinom.”

“Bilo je toliko ljudi, majki s djecom, na papi Ivanu Pavlu na Hipodromu pa nijednoj bebi nije pala kapica s glave”, odvratila je Željka.

“Ali Tompson nije papa, nego pjevač.”

“Tompson je napisao pjesmu o papi Ivanu Pavlu i vjerujte mi, Papa će ga zagovarati na nebu da sve na koncertu prođe dobro”, Željka je sklopila ruke i načubila usne kao pred molitvu s klečavcima na Trgu.

“Ti se ne bojiš malog Gojka vodit u tu gužvu na Hipodromu? Što ako nastane stampedo zbog nekog incidenta, a on tako mali, pregazit će ga ko tifusara na Neretvi ili Sutjesci…” rekao sam svom starom.

“Prije će tebe pregazit ovakvog nikakvog, zakržljalog od pisanja komunjarskih kolumni u Nacionalu. I neću žalit ako te pregaze, bolje nisi ni zaslužio kad ti i tvoji tifusari s Neretve tjednima plašite ljude samo da ne dođu na koncert”, odvratio je stari. Nova zgoda Nacionalne groupie.

Srijeda (18:00)

Trojson

Prime Time: Trojanski konj na Hipodromu

Ljeto je, svi su na moru i putovanjima, odmaraju i kako to inače biva, broj pregleda Prime Time-u propadne kao Rimčeva prezentacija robotaksija. U prvom dijelu retorički pitaju jeste li sve pohvatali vezano uz prometnu regulaciju u Zagrebu na dan koncerta, no ono što je sigurno – grad će biti okupiran (na koji već to način gledate), a najvažnije je pitanje na koga svaliti krivnju kasnije. Sam Thompson za HRT kaže: “Sve je spremno, a publika se sastoji od 300 tisuća zaštitara!“… Drugi dio posvećuju Banetu na plaži, a u trećem tvrde: Treći rat opet je propao! Za kraj, pouka: Narod ne odlučuje!

29.06. (23:00)

Braća koja se dijele po koncertima

Groupie: Partizani u Močvaru, ustaše na Hipodrom

Na Miletovu koncertu u Močvari skupilo se poprilično starijih ljevičara. Došla je čak i moja stara pružiti podršku Kekinovima. Koncert u Močvari nalikovao je na zabavu u Domu umirovljenika. Na Tompsonovu koncertu bit će hrpa mladih ženski, a ovdje je najmlađa Ivana Kekin, pomislio sam.

Onda je Mile zapjevao pjesmu “Ja nisam vaš, moji su pobijedili 45.” U prve redove doletio je povjesničar Hrvoje Klasić. Na sebi je imao kratke traper hlače, na nogama Martensice. Na crnoj majici imao je crvenu zvijezdu petokraku pored koje je pisalo KUD Idijoti. Počeo je pogat, razmahivat se nogama. Ja sam ga odgurnuo od sebe. On se nastavio razmahivat. I baš kad je Mile pjevao “tako ću učit svoje dijete da se takvom ološu ne miče”, Klasić me Martensicom pogodio u koljeno. Jauknuo sam od bola, nasrnuo na njega, vičući iz sveg grla:

“Tako kako si ti sad Martensicom udario mene, tako su tvoji partizani čizmom udarali mog dida Baju kad bi od gladi i žeđi pao na Križnom putu prema Blajburgu!”

“Nisam te namjerno…”

“Tako su i partizani poslije govorili… Nisu namjerno pobili sve te domobrane, takvo je bilo vrijeme, vrijeme osvete i odmazde!” vikao sam i dalje sav izvan sebe.

“Ti kao da si fulao koncert. Tvoji će iduće subote biti tu preko na Hipodromu”, rekla mi je novinarka Nataša Škaričić koja je do maloprije pogala s Klasićem.

Ako će koncerta uopće biti, pomisli Svirac u novoj zgodi Nacionalne groupie.

24.06. (19:00)

Pa ti znaj tko je na kraju pobijedio

Robi K: Treći svjecki rat

Dida je rekao: “Počeće treći svjecki rat, a u nas još nije završija ni drugi! Imaćemo dva rata odjednon, bogte jeba!” Ja sam pitao: “Kako nije završija drugi, dida?” Dida je rekao: “A kako je? Jesul partizani pobjedili u ratu? Jesu! A jesul danas ustaše na vlasti? Jesu! Pa jel to normalni završetak rata, molinte lipo?” Ja sam slegnijo sa ramenima i rekao sam: “Ne znan, dida!” Dida je rekao: “Samo šta su partizani pobjedili uz pomoć oružane sile, a ustaše uz pomoć demokrackih izbora! Tu je bija zajeb, razumiš! To bi morala bit pouka za treći svjecki rat!”

Ja sam pitao: “Kakva pouka, dida?” Dida je rekao: “Ako neprijatelja poraziš oružanon silon, ne smiš mu pustit da demokrackin izborima vrati izgubljene položaje! Bereš?” Ja sam šutijo i piljio sam u dida sa tupajom od nekužitisa. Dida je rekao: “Onda se nisi samo taktički prevesla, nego i strateški! Pa nemoš kod već dobivenog rata minjat pravila igre, jebaga jarac! To je ka da nekog tučeš u nogometu, vodiš sa tri nula, a onda te on pobjedi u vaterpolu! Jel to nije debilno, unukiću? Novo poglavlje iz Bilježnice Robija K.

22.06. (09:00)

Njega barem neće voditi u stanicu

Groupie: Što kad ti dijete sluša Thompsona

Kod Kekinovih je bila i jedna moja poznanica, radila je kao novinarka jedno vrijeme u Novostima i na RTL-u. Ona se u kuhinji mojoj staroj žalila da i njezin sin ide na Thompsona.

“Koliko vaš ima godina?” pitala ju je moja stara dok je žustrim trzajima oštrog nožića gulila koru krumpira nad posebnom kantom za biootpad; Kekinovi su posvećeno kompostirali i reciklirali.

“Šesnaest, ide u jezičnu gimnaziju. Ne mogu shvatit di se uspio navuć na Thompsonove pjesme. Bivši suprug i ja doma smo samo slušali Rundeka, Elemental, Hladno pivo…”

“I mog Mileta”, ubacila se Ivana Kekin koja je upravo unijela u kuhinju svoju hipijevski raspetarđenu frizuru.

“Doma sam danima puštala ‘Ilicu i Maricu’ od tvog muža… Uvijek se nanovo naježim kad je čujem. To je najhrabrija politička pjesma nakon Kleša i njihovih pjesama. Tvoj muž je heroj. Heroj s gitarom”, patetično se Ivani ulizivala moja poznanica.

“I tako sladak… Zamisli, bez mog znanja je napisao da sam njegova divna, plava žena”, Ivana se uz uzdah naslonila na blagovaonski stol.

“Pa kad jesi…” ulizički će bivša novinarka.

Tko zna šta je trebala od Ivane Kekin. Možda da nju i sina pusti da par dana besplatno ljetuju u njezinoj kući s bazenom u Istri... Nova zgoda Nacionalne groupie je završila s njegovim izguravanjem iz stana.

15.06. (15:00)

'Pojurio je doma brže nego Mile nakon kave s Jelavićem'

Groupie: Kekin zbog divne plave žene nadjačao Tompsona

Kod štanda s trešnjama Rasoudić je spazio s leđa nekog onižeg, ćelavog tipa koji je i ono preostale kose sa strane izbrijao do kože. U prvi mah učinilo mu se da je to televizijski voditelj Aleksandar Stanković. Dobra prilika da ga ukori što je u emisiju prestao zvati političare, nego neke dokone anonimuse koji mu naširoko pričaju kako su iz Zagreba preselili u neke ličke selendre i tamo našli mir i sreću. Koga zanimaju te gluposti, ta otužna fejkanja da im je među krpeljima, insektima, zmijama i kozjim govnima bolje nego u gradu? Ako ne vrati političare za goste, emisija će mu brzo propast. Raspudić se s leđa skroz približio Stankovića, onako visok položio mu dlan na ćelavo tjeme, a ovaj dolje samo što nije vrisnuo:

“Opet me hapse!”

Tad je Nino shvatio da to nije Stanković nego Mile Kekin. Ispričao mu se. Kekin je teško disao, hvatao dah od pretrpljenog stresa. Raspudić mu je predložio da ga odvede na neko osvježavajuće piće u obližnji kafić i tako mu se oduži za ovaj stres koji mu je u nesporazumu priuštio. Kekin je nešto mrmljao sebi u brk, još je bio sav unezvijeren zbog stavljanja dlana na tjeme.

“Ako te strah da ćete svi osudit što si sjeo s Ninom na kavu, ti poslije na Fejsbuku napiši da si mislio da sam Nina Obuljen”, Raspudić je šalom pokušao opustiti Kekina, rekavši kako bi i on trebao napisati pjesmu svojoj Mariji kao što je Mile Ivani. Nova zgoda Nacionalne groupie

09.06. (09:00)

Na ajngemahtecu kod Kekinovih

Groupie: Senf, slučajni gradonačelnik

“Meni je ta Selakica užasna. Njezin govor nakon izbora bio mi je odvratan, dobro je rekla ona Petrovićka na Novoj TV, govor joj je bio čisti ajngemahtec, nadrobila u njega sve što joj je bilo u glavi. Šta mene briga za njezinu frizuru i to što je oženila kršnog Hercegovca od dva metra”, trznuo me glas stare.

Propeo sam se na prste u Kekinovoj kuhinji u kojoj i Hobit može rukom dohvatit čaše s najviše police.

“Ma kakav kršni Hercegovac od dva metra, Raspudić je hipster s Neretve, ponekad mi se čini da je i latentni gej dok u Saboru s onom svojom svilenom maramom oko vrata recitira Dantea kao Servantes iz ‘Malog mista’”, promrsio sam.

“Tomašević je za njega gospodin, pravi intelektualac.”

“Tomašević je samo tužni, slučajni gradonačelnik. Nikad ne bi osvojio vlast u Zagrebu da Bandić nije naprasno umro kao svi pravi frajeri koji žive punim plućima. I sad ovaj drugi mandat dobio je preko teške manjine…”

“Opet nam se vaš sin mota po stanu i priča gluposti”, Mile Kekin upao je u kuhinju, prekinuo me u pola rečenice.

Nova zgoda Nacionalne groupie 

25.05. (13:00)

Tema je žena i tu nema dilema

Groupie: Raspudić, bačkizagre stuhpa šeja

“Kad Marija pobijedi u drugom krugu, ja ću joj reći da mora Bandiću postavit spomenik na grob”, Raspudić će s prkosom u glasu.

“Tako je! Napokon se u tebi ponovo budi pravi muškarac, sin kamena! Hercegovac ne smije dopustiti da subrat Hercegovac ostane bez spomenika na grobu! Ti si sad jedina uzdanica svih poraženih bandićevaca. Zato je lukavi Lovrić svima poručio da glasaju za tvoju suprugu. Jer zna da supruge Hercegovaca igraju onako kako njihovi muževi sviraju. Moraš vratit moć nad Marijom! Ne smiješ više puštat da te ona dominira! Sramota je to za svakog muškarca, pogotovo Hercegovca! Daj, pusti me u stan, imaš li još one žilavke od Uskrsa da nazdravimo za Marijinu pobjedu?”

Umjesto odgovora, Raspudić je skinuo lanac s vrata, pustio me u stan. Prvo što sam u stanu ugledao bila je pegla na kuhinjskom stolu. Raspudić je kriknuo.

“Progorila Marijina bluza! Jao meni! To si sve ti kriv! Zbog tebe sam ostavio upaljenu peglu na stolu!”

“Dobro, daj ne drami, rekli smo da više nećeš bit papučar. Bluza ko bluza, ima takvih sto na placu.” Nova zgoda Nacionalne groupie…

20.05. (15:00)

N'bava kua!

Robi K.: Prosjaci i pinovi

Onda smo mi došli na red na blagajnu. Ona teta Tonka je uzimala stvari i tukla je u kasu. Onda je ona na kraju rekla: „Četrespet euri! Plaćate li u kešu ili sa karticon?“ Dida je rekao: „Sa karticon!“ Onda se zakočijo. Onda je još tako stajao zakočen. Onda je rekao: „Asti iruda, zaboravija san pin!“ Teta Tonka je rekla: “A ništa, ondašte morat platit sa kešon!” Dida je rekao: “Neman toliko keša uza se, ženska glavo! Nisan Rokfeler da odan okolo sa četrespet euri u žepu!” Teta Tonka je rekla: “Pa pođite dignit na bankomat!” Dida je podviknijo: “Tonka! Kako ću dignit keš na bankomat kad san zaboravija pin?”

Onda su rulja u redu počeli brontulavat i beštimavat. Govorili su da koji je ovo ku… način i da neće oni po dana čekat. Onda je uletijo onaj barba Bruno šta je šef od Studenca. On je didi rekao: „Žaj mi je, fosilac, al moraćeš ostavit robu na blagajni! Paš je uzet kad se vratiš sa kešon ili sa pinon!“ Dida je podviknijo: „Šta, posla bi me doma u Nečujam bez kruva i mlika?! Učinija bi da crknen od gladi, samo zato šta san star i nemoćan?“ Barba Bruno je rekao: „Pa nisan ja kriv šta te pukla skreloza, čoviče!“ Dida je dreknijo: „Nije mene pukla nikakva skreloza, nego si ti, Bruno, guba kapitalistička! Ja bez spize kući ne iden!“ Novo oglavlje iz Bilježnice Robija K.

19.05. (18:00)

Maskirani Hipodromavac na nasipu

Groupie: Potomci partizana ne mogu na Hipodrom

Mreža antifašistkinja Zagreba svake godine na Trnjanskim kresovima ima svoj štand. Na tom štandu prezentiraju svoja dizajnerska ostvarenja. Uglavnom su to majice i cekeri na kojima osmišljavaju angažirane motive iz NOB-a. Osim majica i cekera, na štandu dijele literaturu lijevih teoretičarki ala Rada Borić. Tim kreativnim antifašistkinjama donio sam titovku, zelenu košulju i gas-masku iz JNA. Sve sam to na Hreliću kupio za pet eura. Njima sam htio prodat za 50. Onda sam pogledao oko sebe. Zapitao sam se hoću li na ovogodišnjim Trnjanskim kresovima nešto kresnut? Pogotovo sad kad sam se ovako lijepo uredio kao mladi partizan kad je iz šume i prljavih zemunica krenuo prema Zagrebu i zagrebačkim frajlicama. Ne valja barit ženske na prazan želudac, pomislio sam. U džepu sam imao pakiranje hrenovki koje sam kupio u Žapcu blizu nasipa, tamo gdje sve više sirotinje kupuje jeftinije namirnice… Nova zgoda Nacionalne groupie