Groupie: Ne lomite mi Čavoglave

Je l' moguće da je netko zaspao na straži?

Groupie: Ne lomite mi Čavoglave

Rašeta je parkirao uz pustu, čavoglavsku cestu, uz asfaltirani puteljak koji je vodio do Tompsonovih ilegalnih nastambi. Izašli smo iz auta. Rašeta je ostao stajat na mjestu.

“Ajmo, šta si stao?”

“Pa ne smijemo mu upadat na privatni posjed. Ne želim završit kao naša kolegica Derifaj. I dan danas je povlače po sudovima jer se ljestvama popela na Tompsonovu terasu na Žnjanu”, odgovorio je Rašeta.

“Gle, ovi tu objekti su proglašeni ilegalnim, dakle imamo pravo ovdje hodat, to je sad ničija zemlja.”

“Pa i za onu terasu na zgradi na koju se penjala kolegica Derifaj tvrdili su da nije u Tompsonovu vlasništvu pa si vidio kako je sve završilo.”

“Misliš da će i za ove objekte u Čavoglavama Plenković i HDZ odlučit da su ipak legalni, Tompsonovi… Možda imaš pravo, Plenković mora saprat sa sebe bruku iz Davosa, ono što je izjavio da je Domovinski rat bio samo problem, neusporediv s ratom u Ukrajini. Ubila ga je ta izjava, desničari pozivaju na linč. Čini se da ga samo može spasit to da legalizira ove Tompsonove objekte u ovim ubavim Čavoglavama”, rekao sam. Nova (ne)zgoda Nacionalne groupie.

Nacionalna groupie satira

Uhvatilo ih 'danuncijevsko nadahnuće'

Groupie: Okupacija Rijeke u dva koncerta

Na terasi ispred jednog kafića na korzu sjedio je Mrle iz Leta 3. Nisam mogao da ga ne krenem provocirat:

“Evo, mi gorštaci došli smo osvojit tvoju urbanu Rijeku. Neće se u ovom gradu više slušat tvoj Let 3, Urban i Laufer, nego Tompson! Ha, Mrle, jesi mogao zamislit da ćeš tako nešto ikad doživit?”

“Ne obraćaj se toj komunjari!” obrecnuo se na mene Bribirac u ovčjem kožuhu.

“Pa samo mu kažem da Rijeka nakon Tompsonovih koncerata više nikad neće biti ista.”

“Bit će onakva kakva je nekad bila! Prije nego su komunjare ovdje u centru naselili Srbe i Bosance, a nas autohtone potjerali gore u brda!”

“I, evo sad se spuštate s brda, na zov svog pastira Tompsona, ŠČ!” Mrle je to ŠČ izgovorio kao da tjera ovce.

“Nemoj ti meni ŠČ, da ne bi dobio ščapom po glavi!” gorštak je zamahnuo po zraku svojim dugačkim, drvenim štapom… Nova zgoda Nacionalne groupie

Nacionalna groupie satira

Jednima tamburaši, drugima tišina

Groupie: Thompsone i Bujanec, nećete u Zagreb!

„Ukinuše mi moju Bujicu, Plenki i Obuljenka doveli i tamburaše… Buji osta samo želja i neispijene čaše…”, zapjevao sam kao da smo na salašu Miroslava Škore.

Bujanec je krenuo prema meni, viknuo:

„Sad je dosta!”

„Ljevičarima tvoje emisije? Pa sigurno je. Likuju zbog ukidanja, nadaju se da ćeš ostat gladan i žedan na ulici. Da će ti Haski morat plaćat runde jer ima stalnu plaću, zaposlenje, još je i u Saboru, ima tamo skoro pa besplatne ručkove. Može i tebe vodit u saborsku kantinu na te ručkove, to bi ti itekako smanjilo troškove.’’

Bujanec je zastao.

„Učinilo mi se da i ti likuješ šta su ukinuli Bujicu…” vratio se za šank.

„Ma ne, pa ja sam na Bujici odrastao. Morali smo u kući svi šutit dok je moj stari gledo Bujicu. Triput tjedno tako. Meni je Bujica ono što je ljevičarima u djetinjstvu bio Branko Kockica. Ti si za mog starog i njegove branitelje bio medijski bog.”

„Tata ti je branitelj?” blažim će glasom Bujo.

Kimnuo sam.

„Prošo je najgora slavonska ratišta, pobio više četnika nego što je Bujica imala gledatelja.’’… Nova zgoda Nacionalne groupie

Nacionalna groupie satira

Zagreb više nema isti pozivni

Groupie: Smogovci i strašni Senf

Na fotelji ispred ulaza u tajništvo kluba sjedio je pisac Hrvoje Hitrec. O, kako sam mu se razveselio. On bi mi kao ugledni, stariji član Društva književnika mogao napisat preporuku za članstvo. Kao klinac sam opsesivno čitao njegove romane o Smogovcima, a onda gledao i serije po tim romanima.

Prišao sam mu, predstavio mu se.

“Slušao sam nedavno na Z1… Rekli ste da je Zagreb postao neki sasvim drugačiji, odvratan grad u kojem se smog pretvorio u neki otrovni zrak od kojeg nam se svima spava i truje nas. Locirali ste jasno i tko je kriv za to, Tomašević i Možemo. Ta izjava je odjeknula. Jer vi i vaši Smogovci oličenje ste onog starog, dobrog Zagreba. Toliko je to odjeknulo da je jedan od vaših Smogovaca, Dado otišao pod prozor Tomaševiću i puštao mu ‘Bojnu Čavoglave’… Kako god, ja mislim da je sazrelo vrijeme za novi nastavak ‘Smogovaca’. Nešto u stilu ‘Smogovci protiv Možemo’ ili ‘Smogovci i strašni Senf’, prikrivena aluzija na Tomaševića.”…

“Dajte, ne lupajte gluposti. Hoćete mi Smogovce upakirat u jeftinu propagandu.” Nova zgoda Nacionalne groupie

Nacionalna groupie satira

Svakog gosta tri mandata dosta

Groupie: Godina debele krave i mršavog premijera

Andrej se mentalno i fizički osjeća kao da bi mogao odraditi još tri mandata. Ove godine kao da se u njega izlila neka nova energija. Sad se svakog jutra sa zadovoljstvom gleda u ogledalu. Ovakav mršav, samom sebi izgleda kao europski plemić. Dok se njegov oponent Milanović i dalje deblja, kad sveže kravatu, podbradak mu prekrije gornji dio košulje, nikad nije niti će izgledat kao plemić.

Kad bi pamtio sve budalaštine, afere kroz koje je prolazio u ova dva mandata, vjerojatno bi skrenuo s uma. On obara rekord, uskoro će biti punih osam godina kako je na čelu Hrvatske. Koliki je samo vremenski prostor zauzeo u novijoj povijesti Hrvatske, neće ga tako lako moći zaboravit, kao što ne mogu ni pokojnog gradonačelnika Bandića, ni Tuđmana, ni Tita. U politici je najvažnije dugo trajati. A ne poludjeti. Bandić je pred kraj djelovao kao da više nije najčistiji u glavi, o Tuđmanu da ne govorimo, njemu su se pred smrt čak počeli priviđati crveni vragovi i on je otvoreno u javnosti govorio o tim svojim priviđenjima, a novinari se naslađivali. Tita su barem na vrijeme sklonili u bolnicu, nije se sramotio u javnosti kad je počeo gubiti razum od preduge vladavine balkanskim prostorom… Nacionalna groupie

Nacionalna groupie satira

Kulturna politika s perikom

Groupie: Ministrica na spolnoćki

Na ulazu u Močvaru plaćala se karta za spolnoćku, skoro 20 eura. Odvratniji su od svećenika, pomislio sam. Na polnoćku u crkvu možeš besplatno ući, a ovdje nam naplaćuju ulaz iako su spolnoćku financirali i grad i država. Ali od mene iz nekog razloga nisu tražili kartu. Neka s kratkom crvenom kosom odmah je došla do mene, uzela me za ruku i uvela u Močvaru.

Prava konsternacija nastala je kad sam ušao u dvoranu. Svi su se okretali prema meni. A onda sam začuo nekog transića pored sebe kako govori:

‘’Gle, Obuljenka nam je došla dat podršku. Ko bi reko… Nisam ovakvu hrabrost očekivao od jedne hadezeovke.’’

Tek sad mi je postalo jasno… Još sam se jednom pogledao u staklo mobitela. Pa s tom nakovrčanom perikom, šminkom i bez naočala bio sam pljunuti ili pljunuta ministrica Nina Obuljen! Kao da sam joj sestra blizanka, rođena u ponoć! Nova zgoda Nacionalne groupie

Nacionalna groupie satira

Cvijeće cvijeću

Groupie: Zašto Todorić ne kleči na Trgu?

Dogodilo se ono čega sam se već mjesecima pribojavao. Pored podsljemenskog vinograda, u kojem već skoro dvije godine živim, uparkirao se dobro mi poznat auto. Auto mog stanodavca, gazde Ivice Todorića. Upoznao me sa svojom kćeri. Imala je na sebi neki parfem koji me blago omamio. Ali na skroz drugi način omamilo me ono što mi je Iva rekla: “Moj tata ima problem s vama. Već ne znam koliko pokušava vam reći da morate iselit iz ove kućice… Ali previše je mekana srca, pa nikako da skupi snage za to.” “Nećete me valjda potjerat na ulicu sad pred Božić, pa di vam je srce!” zavapio sam.

“Moja Iva ima i previše srca. Na internetu je otvorila Srculence. Ljudi joj šalju srca iz čitavog svijeta. Čak je kolekciju srca prijavila u Ginisovu knjigu rekorda i nadam se da će ući u tu slavnu knjigu”, ne bez ponosa izgovorio je Todorić.

“Znači, vi ste nekad skupljali Konzumove dućane, a vaša kći srca, ko na etiketi za Radensku. Ljubav je pobijedila trgovački duh. Ne može se samo trgovat, treba i voljeti, praštati”, rekao sam. “Ne govori gluposti, ne živi se samo od srca i ljubavi. Iva je, ako to ne znaš, otvorila cvjećarnicu Atelier sreće…” “Ipak je, znači, ona naslijedila vašu strast prema cvijeću! Pa i vi ste počeli kao prodavač cvijeća!”

“Tako je. Ona sad želi od ove kućice u vinogradu napravit novu cvjećarnicu u kojoj će prodavat cvijeće koje će posaditi ovdje u vinogradu”, rekao je Todorić… nova zgoda Nacionalne groupie

Nacionalna groupie satira

Ako ne ide drugačije

Groupie: Svetom vodom po Nini Obuljen

Uspio sam vojnog kapelana don Stojića uvjerit da je papa zatražio da neki karizmatični svećenik iz Hrvatske obavi obred tjeranja zla u Ministarstvu kulture… Vidjelo se da je ministrici totalni kaos u glavi. Pred ljeto su joj u Ministarstvo upali europski istražitelji, policija, vršili premetačinu, bruka teška ispala u medijima, sad joj je pred Božić pak tu upao svećenik egzorcist i prska sve oko sebe svetom vodicom kao ona vrtna prskalica koja zalijeva travnjak pred kućom. Pa ovo više nije Ministarstvo kulture, nego ministarstvo cirkusa, moguće da je pomislila gledajući zblenuto ovaj cirkus.

“U moj ured nećete ući, to vam ne dopuštam!” napokon je uspjela izgovorit.

“Ako neće on, mogli bi opet europski istražitelji, njima to nećete moći zabranit kad vam pod nos pokažu sudski nalog”, opet sam joj dosolio.

Da, više se uopće nisam bojao ministrice. Ionako se svuda priča da će uskoro biti zamijenjena nekim novim. Don Stojić se popeo na prvi kat Ministarstva. Neki službenici pokorno su mu otvarali vrata svojih ureda da ih posveti. I valjda da tako steknu blagoslov da ih i novi ministar ostavi u njihovim sigurnim gnijezdima u ovo doba krize i velikih troškova, poskupljenja. Nova zgoda Nacionalne groupie

Nacionalna groupie satira

Pravo u novogodišnju noć

Groupie: Luzeri porazili Thompsona

Pavlu Svircu je u novoj zgodi iz kombija pala Titova bista koju su dofurali Katarina Peović i Alen Vitasović. Ubrzo stiže jugić s natpisom “Luzeri”…

Iz auta su izašla neka dva lika, fizički su izgledali skoro kao ja, kratka kosa, naočale.

“Pao Maršal”, nasmiješio se jedan od njih. Rekao sam im da su se u pravo vrijeme našli na pravom mjestu. “Taman da pomognete svom subratu luzeru.”

“Gle, stari, mi nismo luzeri, samo nam se tako zove bend”, odvratio je onaj s nešto modernijim naočalama.

“Da, ni ja nisam luzer, samo tako izgledam”, dlanom sam prešao preko svoje mrljave, stare jakne.

A onda mi je zabljesnulo u malom mozgu. Bend im se zove Luzeri… Čekaj, pa to su oni koji će uz Remi i Elemental na novogodišnju noć nastupit na Trgu!

“Čekaj, pa vi ste ti tipovi… Baš sam se pitao kako izgledaju članovi benda Luzeri. Niste me razočarali… Pa vama je baš krenulo u životu, rasturate. Na Novu godinu nastupate usred Zagreba. Tompsonu je to nedostižan san. On uskoro neće smjet nastupit nigdje u Zagrebu zbog onog svog pozdrava za dom, kamoli na Trgu… Totalno ste nadjačali Tompsona.”

“Ne natječemo se mi ni s kim, to su kapitalističke gluposti.”

“Naravno da se ne natječe kad ste luzeri, ne sluša vas valjda više od pedeset ljudi. A Tompsona slušaju tisuće i tisuće…”

“Ti možda jesi luzer, mi se ne osjećamo tako.”

Nacionalna groupie satira

Ima elemenata za triler

Groupie: Bandićeva crna teka u pepelu Vjesnika

Prodavač na Hreliću mi je rekao nešto od čega mi je jeza prošla po čitavom tijelu. Da je požar podmetnut samo da bi u njemu izgorjela i bilježnica pokojnog Bandića, ona famozna, misteriozna bilježnica u koju je zapisao sve ljude koje je nečim zadužio.

“Pa zašto jednostavno nju nisu zapalili, nego čitav neboder?” pitao sam.

“Nisu je mogli naći. Pročulo se da je Bandić tu bilježnicu pred smrt sakrio u kutijama u kojima je arhiv porezne uprave. A taj arhiv bio je u neboderu raspoređen na sedmom, osmom, devetom i desetom katu. Nikako među svim tim kutijetinama, papirima nisu mogli naći bilježnicu. A bilo je i onih s protivničke strane koju su kopali za njom. Pa su ovi kojima je stalo da bilježnica nikad ne bude pronađena, jednostavno zapalili sve katove s arhivom porezne uprave”, Jozi je podrhtavao glas dok je sve to tiho izgovarao, stalno se osvrtao oko sebe.

“A šta je onda s onim klincima tiktokerima koje su uhapsili? Šta nisu oni zapalili kutije s arhivom?”

“Daj molim te, radiš u Nacionalu, a tako si naivan. Tiktokeri, haha…”

Onda se sagnuo i uzeo sa štanda neke stare papire na kojima su bile skice, projekti. Rekao je da se na tim papirima nalaze ucrtane sve instalacije u Vjesnikovu neboderu… Iz nove zgode Nacionalne groupie

Nacionalna groupie satira

Vratila se četrdespeta

Groupie: Grad pokoren ustaškim pozdravom

Stari me ove godine nije htio povesti u Vukovar. Ali našli smo se u Zagrebu. On i nekoliko njegovih suboraca sjedili su na terasi kafića u Bogovićevoj. Svi su na sebi imali crne majice s oznakom HOS-a i crne beretke. Nosili su i crnu zastavu HOS-a na kojoj je pisalo Za dom spremni. Tu zastavu nisu spustili na pod, nego su je zabili uz suncobran na terasi. Ljudi su prolazili, neki su se mrštili kad bi vidjeli crnu zastavu. A moj stari im se kesio u facu:

“Šta je, purgeri, šta buljite. Tomašević u vašem smrdogradu zabranio naš stari hrvatski pozdrav. E, pa nama ga neće zabranit, jebem li vam mamicu purgersku…”

Uskoro je Bogovićevom prošao glumac i možemovac Vili Matula. Kad je ugledao crnu zastavu HOS-a, zastao je.

“Jel znate da su u Zagrebu zabranjeni taj pozdrav i ustaško obilježje?” izgovorio je.

“Znamo, pa šta.”

“Maknite to ili zovem policiju”, Matula se mašio za mobitel.

“Makni se ti ili ti ja zovem HOS-ovce”, nasmijao mu se moj stari.

Vili je počeo tipkat na mobitel. Jedan od suboraca mog starog naglo je ustao. Uplašio sam se da će napasti Matulu. Nova (ne)zgoda Nacionalne groupie

Nacionalna groupie satira

P	U	S	Č	P	S	N
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28

Je l' moguće da je netko zaspao na straži?