Što je pokazalo provedeno kriminalističko istraživanje službenika Policijske postaje Vodice u župnim poslovnim knjigama? Čekajte, kako mislite, crkva nema poslovnih knjiga? Što bi svakako bilo – sad ste i vi shvatili – najgluplje od sviju glupih pitanja. E, sad može “ali dobro”: ali dobro, recimo, da je bilo sve kako kaže vijest: da je “besramna kradljivica” s ciljem ostvarivanja protupravne imovinske koristi ušla u crkvu i iz košarice za milodare svetom Anti pred nosom uzela dva eura (Šibenski). Dobro, pet. U tom slučaju, naime, iscrpili smo sva glupa, i ostalo nam je samo ono ključno teološko pitanje – pa što da je gospođa i uzela par novčića iz košarice za milodare? Ili, da preformuliram: pa što? Sam smisao milodara, tumačio mi je barba Ivo, je poravnavanje između onih koji imaju, a ne treba im, i onih kojima treba, a nemaju. A Gospi sigurno ne treba. Boris Dežulović za N1
29.03.2020. (08:00)
Zbornik radova
Basara, brzi i srednje kratki pregled tjedna
Korona dnevnik Svetislava Basare koji piše za Danas.
- Ima tako ljudi – a naročito ih je puno u Srbiji – kojima ratna i vanredna stanja kao da daju krila i privid smisla njihovim (po pravilu čemernim i beznačajnim) egzistencijama (Heroji pandemije, ponedjeljak)
- Što reko „naš narod“, svako zlo ima svoje dobro, sledstveno ni epidemije nisu izuzetak od tog pravila. Glavno dobro ove pošasti je to što su zamukla srpska politička prepičkavanja, glavni uzrok psiholoških infekcija, na duge staze neuporedivo opasnijih – pa i smrtonosnijih – od korona virusa. (Odzvonjavanje globalizacije, utorak)
- Verovatno ste iz mojih neodustajnih kritika administrativne zabrane kretanja licima starijim od 65 godina izvukli zaključak da je moja malenkost neki omatoreli hiperaktivni playboy kome nedostaju „minglovanje“, clubbing i tzv. društveni događaji… (Jel mi ova ka vladičina, srijeda)
- Vaistinu bih uživao u blagodatima značajno umanjene haotičnosti, samo da ovo zatišje nije posledica sile prilika, a ne spoznaje da frenetično ubrzanje svega i svačega vodi u kolaps vremena i prostora. (Jel mi ova ka Fridrihova, četvrtak)
- Vekovni vlažni san – nacionalno jedinstvo – konačno je ostvaren. Istina ne u mračnom predmetu želja, srpstvu, nego u korona virusu. Ali jedinstvu se u zube ne gleda. Nama koji smo ponikli ovdje kao dan je jasno da krhko nacionalno jedinstvo – ja bih ga radije nazvao prekid vatre – počiva na dva podjednako krhka stuba – strahu od zaraze sa desne, i strahu od pendreka s leve strane. (Kolektivno svesno, petak
- Budući da je ovde manje-više sve mimo sveta i naopako, ne mislim na vreme povratka u normalno stanje – koje je po mnogo čemu bilo nenormalnije od vanrednog – nego na totalno odsustvo ideje kako ponovo krenuti kad korona utihne. (Seljački maksimalizam, subota)
