Što je pokazalo provedeno kriminalističko istraživanje službenika Policijske postaje Vodice u župnim poslovnim knjigama? Čekajte, kako mislite, crkva nema poslovnih knjiga? Što bi svakako bilo – sad ste i vi shvatili – najgluplje od sviju glupih pitanja. E, sad može “ali dobro”: ali dobro, recimo, da je bilo sve kako kaže vijest: da je “besramna kradljivica” s ciljem ostvarivanja protupravne imovinske koristi ušla u crkvu i iz košarice za milodare svetom Anti pred nosom uzela dva eura (Šibenski). Dobro, pet. U tom slučaju, naime, iscrpili smo sva glupa, i ostalo nam je samo ono ključno teološko pitanje – pa što da je gospođa i uzela par novčića iz košarice za milodare? Ili, da preformuliram: pa što? Sam smisao milodara, tumačio mi je barba Ivo, je poravnavanje između onih koji imaju, a ne treba im, i onih kojima treba, a nemaju. A Gospi sigurno ne treba. Boris Dežulović za N1
Mobiliziranje sporta za rat protiv realnosti
Basara – Resantiman i sport
Nismo, doduše, otišli toliko daleko kao Honduras i El Salvador, koji su 1969. zbog jedne izgubljene/dobijene fudbalske utakmice poveli pravi rat, koji je odneo mnogo žrtava i doneo mnogo izbeglica, mada se ne treba zavaravati da smo baš mnogo dalje, jer se neredi koji su uoči neodigrane utakmice Dinamo – C. zvezda 1990. izbili ispred stadiona Maksimir, na njemu i oko njega, smatraju jednim od okidača za početak ratnih dejstava. Dobro de, nije fudbal bio stvarni uzrok ni ratu Hondurasa i El Salvadora, ni ratu Hrvatske i Srbije (koja nije ni bila u ratu). Bili su to, zapravo, sportski Sarajevski atentati, puki povodi, nebitno je, uostalom, za našu temu, ono što je bitno je mogućnosti da sport – koji je, ako se okanemo mrsomuđenja o razvijanju tela i duha, u suštini zabava za mase – postane jedno od oružja masovnog uništenja. Svetislav Basara za Kurir.
