Što je pokazalo provedeno kriminalističko istraživanje službenika Policijske postaje Vodice u župnim poslovnim knjigama? Čekajte, kako mislite, crkva nema poslovnih knjiga? Što bi svakako bilo – sad ste i vi shvatili – najgluplje od sviju glupih pitanja. E, sad može “ali dobro”: ali dobro, recimo, da je bilo sve kako kaže vijest: da je “besramna kradljivica” s ciljem ostvarivanja protupravne imovinske koristi ušla u crkvu i iz košarice za milodare svetom Anti pred nosom uzela dva eura (Šibenski). Dobro, pet. U tom slučaju, naime, iscrpili smo sva glupa, i ostalo nam je samo ono ključno teološko pitanje – pa što da je gospođa i uzela par novčića iz košarice za milodare? Ili, da preformuliram: pa što? Sam smisao milodara, tumačio mi je barba Ivo, je poravnavanje između onih koji imaju, a ne treba im, i onih kojima treba, a nemaju. A Gospi sigurno ne treba. Boris Dežulović za N1
Basara: Špricanje Vedrane Rudan (u Beogradu)
Bilo je to vakcinisanje biblijskih razmera, odjeknulo je u našoj epskoj javnosti maltene kao ženidba Janković Stojana. Biće to zacelo must read postkosovskog i postkoronalnog ciklusa. O čemu je, zapravo, reč. Elem, hrvatska književnica Rudan, veoma popularna u Hrvatskoj, Srbiji (a možda i šire), potegla u Beograd i tu se, što bi rekli Hrvati, dala špricati. Sklona, međutim, publicitetu kakvom ju je već Bog sazdao, Vedrana je jednom srceparatelnom kolumnom po vascelom regionu rekla da se vakcinisala u Srbiji, na čemu joj je duboko zahvalna, jer će opet moći da ljubi unučiće i tako to. Time je – dibidus predvidivo – izazvala „srpske podele“ i istovremeno se izložila opasnosti da je u Zagrebu optuže za nacionalnu izdaju zbog primanja „četničke vakcine“. Kako će to u Zagrebu biti hendlovano, nije naš problem. Tema naše kolumne je – furtutma koja se podigla na domaćem terenu. I to, bogme, povelika… – ako ne znate što je furtutma” možete saznati u kolumni Svetislava Basare. A tu je i kolumna Vedrane Rudan – Evropljanka u Beogradu.
