‘Ukrainian Sheriffs’, duhovit dokumentarac kandidat za Oscare
Zamislite paradoks: Ukrajina je zemlja sa najbrojnijom policijom u Evropi, a istovremeno nije nimalo neobično da udaljena sela u unutrašnjosti zemlje nemaju nikakvo policijsko prisustvo. Notorna po svojoj korupciji i političkoj instrumentaliziranosti, ukrajinska policija (zapravo milicija, kao relikt sovjetskih vremena) smeštena u nekom regionalnom centru ima običaj naplatiti uslugu izlaska na teren od onoga ko ju je pozvao. Policijska reforma započela posle Maidana i u toku ratnih sukoba će to u teoriji rešiti. Samo u teoriji, jer stare navike teško umiru.
Ukrainian Sheriffs je ono što se dogodi kada se jedan ambiciozan i sposoban lokalni političar (zovu ga gradonačelnik, ali je zapravo bliži predsedniku mesnog odbora) pokuša da se dovije situaciji. Zašto selo Stara Zburjivka, na jugu zemlje blizu Krima, koje broji oko 1.800 žitelja ne bi imalo svoje šerife, dvojicu lokalno izabranih ljudi od sposobnosti i poštenja koji bi rešavali sporove među građanima? Jer u teoriji većinu toga je moguće rešiti pomoću nekog lokalnog autoriteta, bez zvanja prave policije i plaćanja makar putnih troškova. Zašto bi se policija zvala za svađu supružnika, pijanstvo i nered, sitnu krađu ili vandalizam, kada to mogu rešiti bivši policajac, brkati Vitja, i bivši izbacivač, debeljuškasti Volodja, u svojoj sklepanoj žutoj Ladi sa ukrajinskom zastavom kao dekorom zataknutom za prozor?
Zemaljski dani dvojice šerifa teku i njihov posao nije samo policijski. Oni su stubovi zajednice, uglavnom uvek spremni da pomognu. To se ne odnosi samo na rešavanje sporova, oni učestvuju u organizaciji priredbi i pomažu lokalnim nesrećnicima da prežive. Dokumentarac je zapravo zamišljen kao realističan, ali topao grupni portret jedne lokalne zajednice i to ponekad rezultira time da njima dvojici neko ukrade šou, bilo da je to pro-ruski agitator, lokalni pijanac Kolja ili njegova izmučena žena.
Ideja za film je nastala pre izbijanja ratnih sukoba, ali daleko od toga da oni u filmu nisu zastupljeni. To je izvedeno diskretno, preko vesti sa radija i televizije koje tematiziraju krimski referendum i sukobe na istoku zemlje. Oni itekako utiču na život lokalnih ljudi. Ukrajinsko društvo je duboko podeljeno ne samo po liniji istok-zapad, nego i politički i u smislu nacionalnog identiteta. U selu je direktna pretnja pro-ruskih separatista minorna, ta grupa od nekolicine ljudi nosi epitet budala, ali šta ako ratna sreća krene na njihovu stranu. Sa druge strane, mobilizacija nije nimalo prijatna stvar i može “zakačiti” čak i jednog od šerifa.
Nepretenciozno zamišljen, sa ambicijama koje su rasle kako se vreme menjalo, Ukrainian Sheriffs je film koji ima i lokalni i univerzalni karakter, jer ma koliko govorio o Ukrajini, govori i opštim temama života u zajednici. Njegov karakter je potpuno životan, na momente lep i bezbrižan, na momente težak. Fotografija usmerena na detalje i zvučna shema sastavljena od ambijentalnih zvukova to dodatno pojačavaju. Film zapravo ima jedan starovremenski kvalitet i ugođaj koji podseća na baštinu ruske literature XIX veka, na Gogoljeve i Čehovljeve novele, istovremeno smešne i tužne.
Ukrainian Sheriffs je kandidat te zemlje za predstojeće Oscare i kampanja oko filma je ozbiljna. Snimljen u ko-produkciji sa Latvijom i Nemačkom, uz učešće brojnih televizija, te montiran u dve varijanta, televizijskoj od 50-ak minuta i festivalskoj od 80-ak, film ima obezbeđenu distribuciju širom Evrope, pa i u Americi. Za istok Evrope predviđeno je prikazivanje na turneji i u okviru edukacijskih sadržaja. Proverite datume ako dolazi blizu vas, isplati ga se pogledati. Otvara oči i to ne samo na temu Ukrajine ili šerifskog posla. (7/10)
Filmski kritičar Marko Stojiljković porijeklom je iz Beograda, a živi i radi u Sloveniji. Pratite ga i na blogu Film na dan i Twitteru.